Трећи филм Емира Кустурице и први у историји кинематографије посвећен Циганима и снимљен на циганском језику добио је на Канском фестивалу 1989. године награду за најбољу режију. Музиком Горана Бреговића сваке године се отвара званични програм Канског фестивала. Српски композитор је искористио циганске народне песме, многе у необичном аранжману, и то се идеално подударило са Кустуричиним редитељским стилом, својеврсним „балканским бароком“ у коме се преплићу свакодневица и мит, трагедија и хумор.
