Данас се одржавају редовни парламентарни избори у Србији. Апсолутни победник, као и на претходним унапред је познат, једина непознаница биће излазност. 

За очекивати је да листа чији је носилац председник Александар Вучић, на којој се поред његове Српске напредне странке (СНС) налази и неколико мањих странака, на изборима очекује подршку између 60 и 70% гласова. Када се узму у обзир гласови партија које остају испод цензуса, двотрећинска већина у новом сазиву парламента за Вучићеву листу је неупитна. 

Оно што владајућу структуру неупоредиво више брине од властитог изборног резултата је одзив гласача, на кога озбиљно утичу два фактора. Избори су првобитно били расписани за 26. април, али су одложени због ванредног стања узрокованог епидемијом корона вируса. Претходних дана јављано о новом расту броја обољелих у Србији, што ће без сумње негативно одразити на излазност.

Фијаско бојкота?

Други фактор је бојкот избора од стране најјаче опозиционе групације, окупљене у Савезу за Србију (СЗС). Ово није први пут да опозиција делимично бојкотује изборе у Србији. Тако је било и на јесен 1997. године, када су странке Зорана Ђинђића и Војислава Коштунице, које ће касније, 2000. године представљати окосницу ДОС-а бојкотовале парламентарне изборе. Бојкот је доживео фијаско, а излазност на нивоу Србије била је 57,47%. Међутим, за разлику од сутрашњих избора исход тадашњег гласања био је знатно неизвеснији. До тада владајућа коалиција, коју је предводио Милошевићев СПС, остала је без већине у парламенту, али не и без власти, јер је договор између водећих опозиционих Вука Драшковића и Војислава Шешеља био немогућ. После пропасти дугих преговора Драшковића и Милошевића, у владу са СПС-ом улази Шешељ.

Пошто је на претходним председничким изборима 2017. године, на којима су учествовали и лидери СЗС Вук Јеремић (5,65%) и Бошко Обрадовић (2,28%), укупна излазност била 55%, имајући у виду утицај епидемије корона вируса, сваки одзив преко 45% на сутрашњем гласању представљао би потпуни фијаско бојкота. Последње анкете предвиђају да би одзив могао да буде око 50%. 

Нова влада можда и без СПС-а?

Поред Вучићеве листе и представника партија националних мањима, за које не важи цензус, парламентарни статус апсолутно је сигуран само традиционалним Вучићевим партнерима из СПС-а, чији је лидер министар иностраних послова Ивица Дачић. Социјалисти су једина лева партија која учествује на изборима, могу да рачунају по анкетама на 12 до 15% подршке. Њихова кампања била је контроверзна, јер у пропагандним спотовима место нашао и Јосип Броз Тито, о коме већина Срба баш и нема позитивно мишљење. 

Пред сам крај кампање у српској јавности почело је да се спекулише да након следећих избора за Дачићеве социјалисте неће бити места у новој влади, коју би испред СНС-а могао да формира актуелни министар пољопривреде Бранислав Недимовић. Садашња премијерка Ана Брнабић по истим спекулацијама требало би да оде за амбасадора Србије у Вашингтон, а као још један потенцијални кандидат за њеног наследника помињао се градоначелник Новог Сада Милош Вучевић. 

Још четири странке са шансама да пређу цензус

Поред две најјаче групације за прелазак цензуса не би требало да брине ни листа Српског патриотског савеза — СПАС, на чијем челу се налази харизматични градоначелник Новог Београда и прослављени ватерполистиа Александар Шапић. Након завршетка спортске каријере Шапић изненађујуће тријумфује на претходним локалним изборима на Новом Београду. Та победа представљала је основу формирања странке, у коју улазе личности препознате по умереном национализму, као што су бивши лидер Двери Владан Глишић, некада популарна посланица Шешељевих радикала Марина Рагуш, посланик Коштуничиног ДСС-а Жељко Томић и новинар Ратко Дмитровић. По анкетама Шапићева листа могла би да очекује између 4 и 5% подршке. 

На горњој граници цензуса према анкетама налазе се Шешељеви радикали и групација глумца Сергеја Трифуновића, док су близу цензуса Заветници, једина листа која је за свог носиоца кандидовала жену — Милицу Ђурђевић Стаменковски. Са око 1% подршке у време епидемије корона вируса, Заветници су по анкетама скочили на око 2,6%. Током кампање Заветници су пажњу посветили теми Косова и Метохије и проблемима Срба у Црној Гори, инсистирали на још ближим односима Србије и Русије, а у “Платформи економског патриотизма” промовисали су идеју да домаћи привредници добију исти ниво подршке од државе као страни инвеститори. 

На изборима у Србији излази укупно 21 изборна листа и парламентарни статус стећи ће оне групације које пребаце цензус од 3%, уз изузетак партија националних мањина, за које важи позитивна дискриминација.