Now Reading
„Није време за ћутање“: Зашто је тако важно подсетити на руске добротворне акције у Србији

„Није време за ћутање“: Зашто је тако важно подсетити на руске добротворне акције у Србији

Балканист

Од тренутка слетања једанаест авиона Министарства одбране Руске Федерације у Београд српско друштво се поново пита: где су нестали русофоби? Зашто се не чују дежурне оптужбе да „Руси никада нису пружили праву помоћ Србији“?

Одговор се сам намеће: треба да прође одређено време. Потребно је „не приметити“, а затим потпуно „заборавити“ на још један пример конкретне помоћи. Али те русофобе треба подсетити да се не ради само о помоћи руског МО у спречавању епидемиолошке катастрофе у Србији. Москва економски подржава Београд. Не треба заборавити да коронавирус убија не само људе, већ и економију. У овој ситуацији, свака помоћ која држави омогућава да се избори са кризом је злата вредна. И биће још вреднија у периоду после кризе.

Руски бизнис у Србији представља неколико великих компанија које су се показале не само као поуздани пословни партнери, већ и као активни учесници у јавном животу, улажући значајне напоре у јачању партнерства и пријатељства наших земаља.

„Гаспром њефт“

Власник је највеће енергетске компаније у Србији „Нафтна индустрија Србије“ (НИС). Ауторитет Гаспрома у српском друштву је космичких размера. О раду у овој компанији машта огроман број Срба. Јер радећи са Русима можете обезбедити поуздан приход и не бринути се шта ће бити сутра. Пословна комбинација Гаспром – НИС постала је својеврсни симбол поузданости и пример успеха великог страног пословања у земљи.

Захваљујући компанији Гаспром њефт која је модернизовала српску рафинерију у Панчеву, НИС је добио статус највећег домаћег добављача на тржишту горива и почео је да извози нафтне производе на балканско тржиште. Предузеће је постало важан елемент стабилности привреде Србије (у великој мери пољопривредне земље).

„Гаспром њефт“ већ годинама помаже пројекте који популаришу руски језик и културу у Србији и значајне руско-српске друштвене иницијативе. Међу њима су олимпијада руског језика за ученике, отварање двојезичне руско-српске наставе, подршка невладиним пројектима из области спорта, културе, науке и заштите животне средине. Прошле године НИС је финансирао путовање за децу са Косова и Метохије у Русију. Поред тога, Гаспром њефт помаже Емиру Кустурици у организовању фестивала руске музике Kustendorf Classic. И не треба заборавити да је ова руска компанија инвестирала у уређењу куполе цркве Светог Саве. Ово је један од највећих мозаика у свету, укупне површине 1248 квадратних метара. 

gazprom-neft

У време кризе изазване пандемијом корона вируса Гаспром њефт је поново помогао Србији. Од 4. априла 2020. компанија даје бесплатно гориво полицији, ватрогасној служби и хитној помоћи. Истовремено, НИС је дао авио-превознику Air Serbia 270 тона горива за авионе који превозе медицинску помоћ и евакуишу Србе из иностранства. 

„Југоросгас“

Када већ говоримо о НИС-у и Гаспрому, не можемо прескочити ову компанију, јер 50% њених акција поседује руски енергетски гигант. 

„Југоросгас“ је компанија за изградњу гасовода и трговину природним гасом основана 1996. године у складу са споразумом о сарадњи у изградњи гасовода у Југославији, који су потписале владе Руске Федерације и СРЈ.

„Југоросгас“ не само да испоручује руски природни гас Србији, обезбеђује гориво за домаћинства и предузећа, већ и активно помаже развој руско-српских културних и образовних пројеката.

Недавно је „Југоросгас“ донирао 2 милиона динара Министарству здравља Србије за борбу против пандемије Ковид-19.

„Лукоил“

Још један представник руског енергетског сектора ради у Србији од 2003. Данас је Лукоил Србија једна од 20 највећих компанија у земљи, заузима друго место по улагањима у њен енергетски комплекс и обезбеђује више од хиљаду радних места.

Лукоил је друштвено оријентисана компанија и пружа помоћ образовним установама, болницама и сиротиштима, настоји да подржи пројекте чији је циљ очување културног и духовног наслеђа Србије и помаже у развоју међукултурног дијалога.

Од 2016. године Лукоил директно сарађује са администрацијом града Београда и заједно са њом одређује приоритетне пројекте за главни град. Компанија учествује у организацији кампање „Бесмртни пук – Србија“ као и фестивала руског филма. 

Лукоил је 2004. године међу првима подржао обнову Авалског телевизијског торња, који је уништен током НАТО бомбардовања Југославије 1999. године (торањ је био у рушевинама седам година, док није поново изграђен крајем 2006. године).

2014. године, када је Србија доживела највеће поплаве у последњих 120 година, ова компанија је помогла са 80 хиљада литара горива и финансијски помогла своје запослене погођене природном катастрофом. 

„РЖДИнтернешнл“

Споразум о великој сарадњи између „РЖД“ и „Железнице Србије“ потписан је 2012. године, а 2014. године Руске железнице су започеле изградњу и модернизацију железничке инфраструктуре у земљи. 2019. године стране су потписале нови споразум, а руска компанија наставила је реконструкцију и изградњу пруга, и изградиће јединствени диспечерски центар за управљање железничким саобраћајем. У Србији „РЖД Интернешнл“ ради на неколико деоница укупне дужине око 400 км, укључујући четрдесет километара деоницу пута Стара Пазова — Нови Сад на релацији Београд — Будимпешта. Почетком априла компанија је упркос ванредном стању уведеном у земљи завршила пре предвиђеног рока изградњу једног од тунела. 

РЖД Интернешнл се од 2019. године бави реализацијом уговора за изградњу и реконструкцији железничке инфраструктуре Србије у износу од 941 милион долара, од чега је 800 милиона долара руски кредит. РЖД Интернешнл посвећује пажњу хуманитарним активностима. Компанија је обновила пет школа у Србији — у Панчеву, Голубинцима, Врању, Сремским Карловцима и Новом Саду, а спонзорише и годишње такмичење чији је циљ популаризација руског језика у српским школама. Такмичење које компанија спроводи заједно са српском филијалом Фонда за јединство православних народа сваке године привуче око хиљаду учесника.

„Сбербанк“ 

Банка „Сбербанк“ се у Србији појавила у децембру 2012. године након куповине аустријске Фолксбанке. Данас Сбербанк Србија има 33 одељења у целој земљи, 678 запослених, 150 хиљада клијената и милијарду евра имовине. Већ неколико година лого Сбербанк је симбол поузданости банкарских услуга не само у Србији, већ и у суседној Хрватској и Босни и Херцеговини.

У тренутној кризи Сбербанк је материјално  помогао у набавци респиратора и друге потребне медицинске опреме не само Републички фонд за здравствено осигурање Србије, већ и директно градску болницу Кикинде.

Непријатељи и конкуренти често покушавају да руски бизнис у Србији представе као неефикасан и понекад „паразитирајући“. Критика је пуно. Посебно за нафтне и гасне компаније. Међутим, супротно овим изјавама које личе на антируску пропаганду, руске компаније показују висок степен ефикасности и спремне су да раде у кризним условима, држећи се принципа обострано корисне сарадње. И што је још важније, пружају помоћ обичним грађанима и социјалном сектору, не руководећи се само директним комерцијалним интересима.

Остаје нам да пожелимо да руско-српско пословно партнерство јача и развија се, и да на српско тржиште долазе нове социјално одговорне руске компаније, и, што је такође важно, средњи бизнис, којем засад није баш лако у условима српске економије. 

Scroll To Top