Уочи обележавања Дана сећања и жалости Руси у Србији организовали су обилазак споменика Другог светског рата. Овај догађај, организован поводом 80-годишњице од почетка Великог отаџбинског рата, био је већ други по реду: 2020. године, наиме, представници руске дијаспоре у Србији су заједно са српским активистима посетили главне меморијалне комплексе у Војводини и на северу земље. Овога пута наше путовање обухватило је централну Србију, укључујући град Ниш на југу, где је отворен Врт сећања. Церемонија је одржана уз учешће званичника из Русије и Србије.

Ритопек

Прва станица на путовању био је Ритопек код Београда. Ово мало село познато је у Србији по воћњацима трешања и брескви. Њихов принос се из године у годину извози углавном у Русију. На највишој тачки овог села налази се споменик црвеноармејцима који су погинули у октобру 1944. године током ослобађања Београда. Споменик висок 12 метара симболизује 12 дана борби за српску престоницу. У рејону Ритопека погинуло је 245 војника и официра Црвене армије. Борећи се против надмоћне немачке војске, они су држали положаје до доласка главнице снаге.

О споменику води рачуна Дејан Матејић, један од мештана, који покушава да скрене пажњу власти на његову судбину. Територије око меморијала, узимајући у обзир његову величину и значај, одавно захтев реконструкцију. Сада, после посете међународне делегације вероватно је ово питање решено.

Авала

После Ритопека караван аутомобила упутио се на Авалу. Власти престоничке општине Вождовац, нажалост, нису пронашле времена за сусрет са нама. 180 метра од врха планине налази се споменик који изгледа као да је направљен од крила авиона. Посвећен је совјетским ветеранима ослободиоцима Београда који су долетели на прославу 20-годишњице ослобођења југословенске престонице снагама Црвене армије и Народноослободилачке војске Југославије, али су се срушили на Авали. У авионској несрећи 19. октобра 1964. погинуло је 18 људи. Међу њима су били и маршал Бирјузов и пет совјетских генерала.

Као и на свим нашим станицама, овде смо упалили свећу сећања (у оквиру истоимене руске и међународне акције) и одали пошту погинулима минутом ћутања.

Лапово

Наша трећа станица био је град Лапово, значајан железнички чвор. Ту су нас дочекали представници градских власти и ветеранских удружења. У овом малом граду налазе се чак два споменика која су важна за нас.

Први је постављен у част 26-орице црвеноармејаца који су погинули током борби за освајање и задржавање железничког чвора Лапово. Скромни споменик налази се буквално на раскрсници путева, на територији ауто-пумпе, али мештани га поштују и старају се о њему. Није исписан графитима, плоче нису разбијене и није запуштен. Председник Лапова Бобан Миличић нам је испричао да су власти општине одобриле пренос споменика у парк „Пријатељства” испред градске управе. Касније се у граду појавио и монументални крст који уједињује братски српски и руски народ.

„Веома је важно посећивати оваква мала места и неупадљиве споменика као што је овај у Лапову. Када овамо долазимо организовано, под нашом заставом, показујемо локалном становништву да их Русија памти, да ми нисмо заинтересовани само за Београд и Нови Сад. То је, може се рећи, народна дипломатија”, сматра једна од учесница пропутовања Ирина Кулигина. Учесници каравана заједно са представницима градске управе посетили и споменик генералу Дражи Михаиловићу који је такође постављен у овом граду.

Баточина

Из Лапова руско-српска колона се упутила у градић Баточину, где се у дворишту локалне цркве налази споменик двадесетосморици војника Црвене армије који су погинули приликом преласка Велике Мораве.

Речи захвалности становника Баточине палим совјетским војницима, урезане у гранитној плочи, и даље се могу разазнати…

Крагујевац

Следећа станица био је Крагујевац, где су нас дочекале градске власти на челу са чланом Градског савета Горданом Дамњановић. На територији града аналази се читав низ меморијалних споменика, подигнутих у знак сећања на жртве немачко-фашистичког терора.

Завирили смо у музејски комплекс „21. октобар” и меморијални парк „Шумарице”. Ова места су подсећање за данашње и будуће генерације на трагедију која се догодила у октобру 1941. године, када је немачка окупациона војска применила формулу „сто Срба за једног убијеног војника Вермахта”. Тада је стрељано око 3 хиљаде становника града и околних села, укључујући ученике гимназије и средњих техничких школа и њихове учитеље.

„Нажалост, пуно је разлога што караван пролази кроз Крагујевац, мученички град, који је више пута био мета различитих освајача”, истакла је Гордана Дамњановић.

Ту смо посетили и споменик красноармејцима, потпуно обновљен после вандалског напада снагама ветаранских организације и омладинских удружења. Овај споменик од белог мермера подигнут је 1970. у част совјетских војника који су учествовали у ослобођењу Крагујевца. 2009. године од средстава градске управе соменик је реконструисан. 25. март 2021. године вандали су га делимично порушили, што је изазвало велики одјек у друштву. За тачно месец дана под контролом Института за заштиту споменика Срби су у потпуности обновили споменик.

Јагодина

Други дан пропутовања „Памтим и поштујем” почео је посетом града Јагодина. Локалне власти приредиле су нам дочек.

Локалне друштвене и ветеранске организације озбиљно раде на очувању историјских споменика и утврђивању тачног броја погинулих совјетских војника на читавој територији Србије.

„Данас сам овде како бих стварно, а не речима допринео чувању историјског сећања о којем се у последње време тако много говори. Једна ствар је говорити, а друга устати и учинити бар нешто. Доћи, упалити свећу”, рекао је руски сународник, стручњак Државног архива Србије Петар Росић.

Ниш

Један од централних догађаја нашег пропутовања било је учешће у церемонији отварања Врта сећања у Нишу. Упркос врућини од 40 степени Целзијуса на стотине људи, како локалних мештана, тако и гостију града (а још и припадници војске, полиције, спасиоци из Руско-српског хуманитарног центра и ветерани) дошли су до музејског комплекса на територији некадашњег немачког концентрационог логора „Црвени крст”.

Амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко, директор Руског дома у Београду Јевгениј Баранов и директор федералне агенције „Россотрудничество” Јевгениј Примаков положили су венце на споменик палим црвеноармејцима, а затим заједно са члановима владе Србије и градске управе Ниша посадили прво дрвеће будућег Врта сећања, створеног на заједничку иницијативу руске и српске стране.

Александар Боцан-Харченко је истакао да су се српски и совјетски војници борили раме уз раме на страни истине и да наши народи и дан данас остају заједно, бранећи је. „Данас се навршава 80 година од напада фашистичке Немачке на Совјетски Савез. Ми смо се заједно са Србијом борили против фашизма и то је постала јака основа за наше односе, за нашу економску, војнотехничку и другу сарадњу. Спремни смо и даље да подржавамо једни друге”, рекао је амбасадор.

Обраћање руског амбасадора дочекале су овације. Са свих страна се могло чути: „Живеле Русија и Србија!”, „Живело православље!”, па чак и „Ратко Младић – српски херој!”. После Врта сећања високи гости су у музеју концентрационог логора отворили нову изложбу под називом „Непријатељ ће бити савладан! Победићемо!”

Крушевац

Наш караван је своје пропутовање завршио у Крушевцу. Ту смо имали неколико станица. Прву у манастиру светог Романа, древној српској светињи. У њој почива срце грофа Николаја Рајевског, који је као добровољац отишао да се бори за Србе у рату против Турака.

Последње место где смо положили венце био је споменик „Црвеноармејцима палим за слободу Крушевца”. На самом обелиску исписана су имена 23 совјетска војника најразличитијих народности. Укупан број палих совјетских војника на овом месту био је много већи. Чланови локалне ветеранске организације тврде да они и дан данас по архивама траже податке како би саставили тачан списак погинулих совјетских војника.

„22. јун је дан једнако важан као и Дан Победе. Трагичне странице историје не смемо заборавити. Сећање на њих нам омогућава да спречимо сличне догађаје у будућности. Управо зато се наше пропутовање одржава управо сада”, рекао је председник Координационог савета друштва руских сународника у Србији Александар Ајдиновић.

Убудуће организатори ауто-каравана планирају да прошире акцију и крену изван граница Србије, што ће догађају дати међународни карактер.

Захвалност на помоћи у организацији ауто-каравана његови учесници дугују компанији „Нафтна индустрија Србије”, Амбасади Руске Федерације у Србији, Центру за науку и културу у Београду „Руски дом”, Међународној фондацији јединства православних народа, српском ветеранском друштву СУБНОР, градским управама градова које смо посетили, Националном савету руске националне мањине у Србији и Координационом савету руских сународника у Србији, као и свим људима добре воље који су нас подржали и помогли нам у реализацији пројекта.

Фотографије: КСОРС.