Пре две недеље, 2. новембра, у главном граду Аустрије је изведен терористички напад. Убијено је четворо људи, 22 је рањено. Касније су у том нападу пронашли албански траг. 

Министар унутрашњих послова Аустрије Карл Нехамер је потврдио да је убијени терориста Кујтим Фејзулаи Албанац рођен у Бечу и пореклом из Тетова, држављанин Аустрије и Северне Македоније.  

Затим се сазнало да је у априлу 2019. Фејзулаи ухапшен као учесник терористичке мреже, те да је желео исте године да ратује на Блиском истоку. Осуђен је на 22 месеца затвора, да би га ослободили пре истека казне. 

„Мрзео је град који му је дао све. Убица Кујтим Фејзулаи ништа није постигао у животу. Од државе је добио стан, на шта друга сиротиња чека годинама“, написао је касније портал Kronen Zeitung. Двадесетогодишњи терориста живео је у социјалном стану од 41,9 метара. Стан је добио од државе почетком маја ове године (годину дана након покушаја да се придружи терористима на Блиском истоку!). Тада је почео да прима месечну социјалну помоћ у износу од 917 евра. 

„Кујтим Фејзулаи је брзо научио како да превари органе власти. Како да покаже да је научио лекцију да би га што пре ослободили“, каже експерт у области безбедности и тероризма Бечког универзитета Николас Штокхамер. 

Касније се сазнало да су Фејзулаију помагали и други Албанци из Северне Македоније и са Космета.  

Тако се још једном доказало да је радикални ислам популаран код Албанаца који су више пута изводили терористичке нападе на Западу. 

Америчке власти су 2012. године оптужиле Самија Осмакаца због планирања бомбашких напада у Флориди. Терориста је због тога више пута путовао у Приштину, у жељи да набави експлозив и оружје. 

2015. године банда косовских Албанаца од преко четрдесет наоружаних људи извршила је масовни терористички напад под паролом „Стварања Велике Албаније“ у Куманову. Сви су били чланови тзв. Ослободилачке војске Косова. У оружаном сукобу рањено је 37 полицајаца, осам је убијено.

Од 4. до 16. новембра 2016. године косовска полиција ухапсила је 19 особа за које се сумња да су повезане са тзв. Исламском државом и да планирају напад на израелске фудбалере на Косову и у Албанији.

Крајем марта 2017. косовски терористи су планирали да дигну у ваздух чувени мост у Венецији, али су на време ухапшени. 

Човек који је на аеродрому у Франкфурту 2011. убио двојицу америчких војника био је албански емигрант из Митровице, и прошао је војну обуку Ал Каиде. 

Наравно, и Брисел и Вашингтон одлично знају шта се догађа. Штавише, западна штампа албанске територије редовно назива „јазбином исламиста“ и „плодним тлом за екстремизам“. То и не треба да нас чуди — западни политичари и новинари могу бити лицемери, али сигурно нису будале.

Још један доказ тога може бити суд у Хагу над бившим „лидером“ Косова Хашимом Тачијем и другим представницима косовске елите. Упркос информацијама бивше тужитељке Хашког трибунала Карле Дел Понте, која је објавила пуно материјала против косовских Албанаца, и извештаја посланика ПССЕ Дика Мартија, истрага злочина рата на Космету трајала је више од десет година. Међутим, након терористичког напада у аустријској престоници, процес је ушао у нову фазу. Специјални суд у Хагу за злочине ОВК потврдио је прошле недеље оптужнице против Тачија за више од стотину ратних злочина. У друштву бившег „спикера парламента“ Кадрија Весељија, заменика косовског „парламента“ из странке „Самоопредељење“ Реџепа Сељимија и бившег портпарола Ослободилачке војске Косова Јакупа Краснићија, Хашим Тачи, који је поднео оставку, упутио се у Хаг на суђење. Овог пута бивше вође милитаната имају прилику да добију праве казне и оду у затвор на дуже време, ако не заувек.

С обзиром на то колико ЕУ пати од сопствене политике мултикултурализма (на улицама Старе Европе има милиона муслимана), јасно је да Бриселу апсолутно нису потребни додатни проблеми које изазивају Албанци. Штавише, ако су донедавно неке од земаља ЕУ одбијале да приме Албанију и Северну Македонију због чисто економских разлога, а неке државе нису признале суверенитет Косова, након терористичких напада идеја о проширењу ЕУ може остати у прошлости. 

И ту нема ничег изненађујућег. Ако се током деценија ова или она етничка група пумпа новцем и утицајем и оправдава се за злочине против човечности, пре или касније све се завршава радикализацијом. Када помажу косовским Албанцима Сједињене Државе стварају проблеме не себи, већ Европљанима. Међутим, у погледу Косова ситуација се донекле мења: Брисел отворено узима ствар у своје руке. И тренутак за то је више него повољан: ситуација око избора у Сједињеним Државама се захуктава и економска криза изазвана пандемијом корона вируса не јењава. У међувремену, топе се шансе Албаније, Северне Македоније и Косова за чланство у ЕУ.