Споменик руском архитекти Николају Краснову откривен је на Малом Ташмајдану, у непосредној близини Архива Србије, зграде коју је Краснов пројектовао, преноси телевизиja РТС.

Споменик — фигура руског архитекте који седи за столом — урађен је према идејном решењу вајара Небојше Савовића, саопштило је Министарство културе.

Амбасадор Александар Боцан-Харченко је рекао да Срби гаје српско-руске односе и пре данашњег дана, а да је откривање споменика нешто што ће на те односе увек подсећати и улепшавати град.

«Захваљујем руководству државе, Града Београда и вајару Небојши Савовићу Несу на овом веома важном пројекту за наше односе и нашу историју», истакао је амбасадор. 

Говорећи о тим тескобним годинама Русије, Боцан-Харченко је поручио да није ништа коначно уништено, те да је временом све обновљено.

«Наслеђе Краснова опстало је како у Србији тако и у Русији. Једно од најпознатијих је дворац на Јалти на Криму, који и данас плени својом велелепношћу. Наслеђе које је Николај оставио Србији је велика и јака спона која ће наше пријатељство и братсво учинити вечним, трајним и чврстим», рекао је амбасадор.

Министар културе Владан Вукосављевић поручио је да су у периоду након Великог рата, времену тешком и за руски и за српски народ, пружили руку подршке једни другима и заједно савладавали тешкоће периода који је донео пустош и ужасе непознате дотадашњем свету. 

«Руски емигранти нашли су пријатеље и нови дом у Србији, а ми смо добили врхунске инжењере, лекаре, интелектуалце и уметнике, честите, паметне и вредне људе који ће у деценијама после туробних година светског сукоба допринети изградњи блиставог лица престонице и других градова Србије и обогатити Србију драгоценим еликсирима науке и културе», рекао је Вукосављевић.

«Николај Краснов — уметник који је обраћао пажњу на сваки детаљ на монументалним објектима које је пројектовао мењао је изглед Београда и у град који је растао утиснуо печат елегантне, снажне престоничке архитектуре», нагласио је министар и додао да се вештина, таленат и раскошна креативност Краснова огледају и у ширини градитељског опуса.

Напоменуо је да Краснова Београђани нису заборавили, да на Врачару постоји улица са његовим именом, а на њој његова спомен-плоча.

«Данас, када обележавамо 80 година од смрти архитекте Николаја Краснова наш град добиће још један спомен на њега. Управо код зграде коју је сам пројектовао, спомеником Краснову одаћемо захвалност и почаст што је дошао у Србију, у њој нашао нови дом и у њу пренео свој раскошни уметнички и инжењерски дар, који је штедро делио са другима. Тиме је постао још једна снажна карика у чврстом ланцу судбине који повезује Русе и Србе. На нама је да ту везу и даље ојачавамо», закључио је Вукосављевић.

Специјални гост програма био је праунук Николаја Краснова Сем Смол, који је због откривања споменика дошао у Београд први пут, а затим је препричао своје породичне догађаје и сећања на своје руско порекло.

«Споменик је урађен у камену, јер је то материјал са којим је Краснов радио. Израђен је по узору на фотографију на којој мој прадеда седи за својим столом, окружен сарадницима, јер је почетак стварања за столом, на празном папиру, и одатле све почиње. Искрено захваљујем Граду Београду на прилици да представљам своју браћу и рођаке, као и праунуке тако талентованог човека. Посебно захваљујем помоћнику градоначелника Андреји Младеновићу на његовој великој жељи да се обележи сећање на Краснова», истакао је Смол.

Фото: srb.news-front.info