Црну Гору тешко можемо назвати „музејском државом». За туристе са постсовјетског простора Црна Гора је, по правилу, место за одмор на плажи и планински туризам. Међутим, музеј Михаила Булгакова, недавно отворен у Херцег Новом, потпуно мења ту слику.

Од 2. септембра прошле године у Херцег Новом ради музеј посвећен Михаилу Булгакову или „Музеј великог мајстора“, како су га назвали оснивачи – брачни пар Ана Фирко и Александар Горшков из Москве.

Херцег Нови, као и остатак Црне Горе, имао је среће да добије такав објекат: Ана и Александар су планирали да отворе први у свету музеј Булгакова ван територије бившег Руског царства у Италији, где су живели дуги низ година. Међутим, пандемија коронавируса их је довела у Црну Гору и у условима затворених граница променили су планове. Штавише, између Херцег Новог и Булгакова постоји директна веза.

„8. маја 1929. године, управо у овој просторији, која је тада била ресторан хотела ‘Америка’, Николај Афанасјевич Булгаков, млађи брат великог писца се састао са француским микробиологом, проналазачем бактериофага, професором Феликсом д Ерелом“, каже Александар. „Николај Булгаков је претходно дипломирао на медицинском факултету у Загребу и одбранио докторат на тему бактериофага. Велики француски научник се упознао са радовима руског колеге и позвао га на састанак у Херцег Нови, где је често долази на одмор и добро познавао власнике хотела ‘Америка’. Затим је Француз позвао Булгакова у Париз, где је Николај Афанасјевич и живео и радио од 1929. до своје смрти 1966. године.“

Михаил и Николај Булгакови су били врло блиски (у музеју је изложена њихова дечја фотографија на којој они позирају заједно са осталим члановима фудбалског тима). Старији брат, Михаил, је дуги низ година слао новац из Москве средњем брату током његових студија у Загребу. Иначе, и судбоносно путовање Николаја у Херцег Нови финансирао је Михаил хонораром за представу „Зојкин стан“, истиче Александар Горшков.

Браћу Булгакове – Михаила, Николаја и најмлађег Ивана – ујединила је и служба у Добровољачкој армији током грађанског рата. Николај и Иван су бранили Крим од црвених, евакуисани су са полуострва и 1921. године доспели у логор за руске официре на Галипољу, а затим на различите начине и до Француске.

Николај Афанасијевич се нашао у Југославији 1921. године, где је прво радио годину дана у болницама, а затим наставио студије на Универзитету у Загребу (1918. године био је студент медицинског факултета Кијевског универзитета). О његовој даљој судбини смо већ испричали. А Иван Афанасјевич Булгаков је прво живео у Бугарској, али се 1930. године, на позив свог брата, преселио у Париз. Пошто је од детињства добро свирао балалајку, запослио се као музичар у оркестру у руском ресторану, где је и радио читав живот.

1934-1935, Михаил Булгаков је тражио да му се дозволи да путује у Француску, али ту дозволу никада није добио. Своју браћу није видео од 1919. године. До краја живота писац се са њима само дописивао. Иначе, Николај је овековечен у лику Николке Турбина у роману „Бела гарда“.

Заправо, музеј Булгакова у Херцег Новом је у великој мери посвећен Белој гарди – и самом покрету и истоименој књизи Михаила Афанасјевича, и њеној позоришној верзији – представи „Дани Турбина“, као и у драми „Бег“ и филму који је снимљен по њему.

У музеју су изложене праве униформе из доба грађанског рата, укључујући еполете Михаила Булгакова, оригинални позоришни костими са представа „Дани Турбина“ и из филма „Бег“, као и тачне реконструкције руске војнее униформе – све до парадне униформе руског цара.

Треба напоменути да је Херцег Нови директно повезан са судбином беле емиграције. У ову луку су стигли први бродови са руским официрима, које је Југославија прихватила. Почетком 1920-их њихов број у региону достигао је 40 хиљада. Многи од њих нашли су вечни мир на гробљу у Херцег Новом, које је запостављено педесетих година прошлог века због заоштравања односа између Југославије и СССР-а.

2007. године руско гробље је обновљено захваљујући Александру Бељакову, бившем војном морнару, капетану првог ранга. Он је овде такође својим рукама подигао храм Светог праведног ратника Фјодора Ушакова.

Александар Бељаков је више пута наглашавао да су руски емигранти били високо образовани људи: они су значајно подигли културни ниво града, радећи као наставници, лекари и музичари. Руси су овде оставили дубок траг, а Херцег Нови је постао најкултурнији град у овом делу Југославије. Можда је управо због утицаја потомака белих емиграната Херцег Нови „најсрпскији град Црне Горе“ чак и после распада Југославије: они који су преживели распад Руске империје нису прихватали било какав сепаратизам.

Али музеј Булгакова би разочарао поштоваоце његовог дела да једна од главних тема није његов највећи роман – „Мајстор и Маргарита“. Његови јунаци дочекују посетиоце на улазу, поред копије чувеног знака „Забрањен разговор са странцима“ који стоји и у Москви у парку крај Патријаршијског рибњака.

Музеј садржи мноштво артефаката повезаних са „Мајстором и Маргаритом“: плакати и костими, предмети из 1920-1930-их који дочаравају атмосферу романа, а међу њима је и много предмета који су лично припадали Михаилу Булгакову.

Такође је детаљно испричан животни пут самог Мајстора, његове љубавне везе и бракови, познанства и везе са савременицима. На пример, сви знају за Стаљинову улогу у судбини Булгакова уопште, а посебно за „Дане Турбина“, али колико људи зна да је Михаил Афанасјевич лично познавао генерала Слашчова, прототипа Хљудова из романа „Бег“?

Речју, за сат и по разговора са Александром Горшковим толико сам сазнао о Булгакову, његовим делима, његовим јунацима и том времену да бих и сам могао да напишем књигу кад бих био писац. Истовремено, Александар је скромно приметио да може да води и тросатну екскурзију, – а ако људи по други пут дођу у музеј, покушава да не понавља оно што је раније испричао.

Ана и Александар се на томе неће зауставити. У блиској будућности планирају да отворе још један музеј у Херцег Новом, посвећен другом писцу – Антоану де Сент Егзиперију. То би био и први на свету музеј посвећен аутору „Малог принца“. Фирко и Горшков не говоре засад где ће се налазити тај музеј, али музеј Булгакова је лако наћи: прођете кроз стару градску капију коју гости познају по Сахат кули, а одмах затим скренете десно.

Ако имате среће, видећете мачку у сенци зида тврђаве на улазу у музеј. Од легендарног Бегемота разликоваће се по својој виткости типичној за јадранску обалу, али немојте ни сумњати: то је иста та древна и неприкосновена животиња.

Насловна фотографија klin-demianovo.ru/wikiwand.com, фотографије у тексту Олег Хавич