Прозападна опозициона коалиција која је себе називала „Србија против насиља” више није на окупу. Према званичној верзији, овај савез распао се због питања бојкота предстојећих избора за Београд и 90 градова и општина широм земље. Са политичке сцене отишао је блок који је заједнички организовао више уличних протеста претходне године. На овим скуповима најављивана је насилна смена власти, позивано је на револуцију и репризу кијевског Мајдана. И све то због тврдњи да владајућа већина наводно спречава фер и слободне изборе. Сада, након свега, део коалиције предвођен Странком слободе и правде Драгана Ђиласа одлучио је да се не кандидује. Друга група решила је да ипак изађе на изборе. И то после дугих преговора са влашћу око изборних услова. Истакли су слоган „Бирам борбу”.

Коалиција „Србија против насиља” настала је после масовних убистава ученика у школи „Владислав Рибникар” 3. маја 2023. године и младих у околини Младеновца дан касније. Опозиционари су одговорност за ове индивидуалне злочине пожурили да објасне „нездравом амтосфером у друштву”. Наравно, за то су окривили власт. Тада су сложно позивали на масовне уличне протесте. Тврдили су да њихово незадовољство нема везе са дневном политиком већ са друштвеним променама. Ипак, врло брзо су испоставили политичке захтеве.

Иза актуелног распада ове коалиције заправо би могао да се крије сукоб око тога ко ће бити лидер опозиције. А тиме и ко ће обезбедити највећу подршку са различитих западних адреса. Такође, инсиситирање на бојкоту, критичари виде као жељу да се избегне тежак изборни пораз. По многим истраживањима разлика у корист власти била би далеко већа него на изборима у децембру прошле године. Пре свега, због упорних позива опозиције на уплитање западних центара моћи у унутрашња питања Србије. Први корак „Србије против насиља” после гласања у децембру био је да државу оптуже за „изборну крађу”. Упорно су позивали на отворено страно мешање и активнији притисак Београд. Зато су више пута претходних месеци одлазили по мишљење и подршку у Брисел, па и Берлин.

Након свега јавност се уверила не само да изборне крађе није било. У фокус су доспели и састанци опозиционара са појединим посланицима Европског парламента. На пример, са аустријским социјалдемократом Андреасом Шидером, познатом по подршци Аљбину Куртију и једнострано проглашеној незавиности „Косова”. Уз то поједини функционери „Србије против насиља” отворено су се заложили за признање „геноцида” у Сребреници, приступање Србије НАТО и увођење санкција Русији. Све то док се земља суочава са све најтежим спољнополитичким притисцима. И док државни врх води борбу да сачува позицију Србије.

Због таквих околности предстојећи избори у Београду и бројним градовима и општинама превазилазе локални ниво и комуналне теме. Српска држава покренула је велику дипломатску борбу против чланства Приштине у Савету Европе. Такође, Србија настоји да спречи доношење резолуције о „геноциду” у Сребреници у Генералној скупштини Уједињених нација. У тој борби да се очува углед и позиција земље, Њујорк је посетио и председник Србије Александар Вучић. Пре одласка на Ист ривер, Вучић је позвао носиоце државних функција да се потпуно посвете заштити виталних националних интереса на међународном плану. Поручио је и да за њих предизборна кампања не треба да постоји до 17. маја. До тада би требало да буде завршено изјашањавање Савета Европе о захтеву за чланство „Косова”, а претходно и Генералне скупштине УН о Сребреници.

Насупрот јединству власти у супротстављању најтежим међународним претњама, странке коалиције „Србија против насиља” своју снагу усмериле су на међусобну трку. За кандидовање на изборима су се одлучили Народни покрет Србије који предводи Мирослав Алексић, као и Демократска странка Зорана Лутовца, Зелено-леви фронт, Покрет слободних грађана, Еколошки устанак и Ново лице Србије. Ђиласовој Странци слободе и правде у бојкоту су се придружиле и странке Србија центар Здравка Поноша и Заједно, чији је конпредседник Небојша Зеленовић.

Овакву одлуку они су донели иако је власт пристала да испуни сва три њихова услова за излазак на изборе. Договорено је да се оформи посебна комисија која ће надзирати промене у бирачком списку, евиденцији свих грађана који имају право гласа. Други захтев односио се на извештавање медија у кампањи. Трећи је био да београдски и сви локални избори у 90 градова и општина буду одржани истог дана. Опозиционари су тврдили да ће тако спречити наводне злоупотребе и имати ефикаснији надзор. Валадајуће странке најпре су одбиле овај захтев, јер по закону није било могуће да се датум поклопи.

„Након 17 дана разговора са свим посланичким групама или највећим бројем оних који су се одазвали позиву и исцрпљивањем могућности разговора, донела сам, у консултацијама са председником Вучићем одлуку да прихватимо захтев опозиције груписане око ’Србије против насиља’ и Нове демократске странке Србије – НАДА, који су ми предали током разговора. Да све оне изборе којима је време падало за јул и август распишемо за 2. јун”, рекла је Ана Брнабић. Сазвала је седницу парламента да би се усвојиле неопходне законске измене.

На овај став опозиција нема заједнички одговор. Ђиласовом бојкоту избора придружила се и коалиција НАДА, предвођена Новом демократском странке Србије Милоша Јовановића и Покретом обнове краљевине Србије Војислава Михаиловића. Тај блок одлучио се за интензивну сарадњу са прозападним странкама. Упркос томе што формално има потпуно различите ставове о најважнијим националним питањима. Не мисле, међутим, сви у опозицији да ће им предстојећи избори донети тежак пораз. Чују се и оцене да би тешки притисци са којима се држава суочава заправо могли да буду од користи у борби против власти. Без обзира на последице по земљу и народ.

„Ђилас је звучао песимистично али ова ситуација реално гледајући није уопште лоша за опозицију! Оно што чека Вучића у првој половини маја, то су врло тешки ударци – дочекаће га Сребреница, дочекаће га чланство Косова у Савету Европе, дочекаће га 3. мај, та страшна годишњица! То је прилика да опозиција и слободобљубиви грађани изађу на улицу у тамној одећи и прошетају градом. Неколико десетина хиљада њих, па ћете видети како ће изгледати његова изборна кампања! Мај ће донети обрте који ће бити врло повољни за опозицију!”, рекао је Владета Јанковић, кандидат за градоначелника Београда на изборима 2022, којег је тада подржала Ђиласова странка. Након свега, кључно је питање какав ће заправо бити ефекат тога што опозиција игнорише међународну борбу Србије против признања „Косова” и проглашења српског народа за „геноцидни”? Одговор народа најбоље ће се видети баш на изборима 2. јуна.

Слика: Milos Todorovic/Shutterstock