26. јуна у Београду је премијерно приказан документарни филм чија тема на први поглед није повезана са балканским проблемима. Али само на први поглед.

Уз учешће медијског пројекта „Балканист“, у биоскопској сали Музеја Југословенске кинотеке приказан је филм јужноафричких документариста „Наслеђе наде: Слобода кроз солидарност“, који говори о борби народа Јужне Африке за слободу у другој половини 20. века. Сведоци тих догађаја, затим истакнути стручњаци и политичари, присећају се времена отпора у Јужној Африци, Анголи, Намибији, Мозамбику и другим колонијама из тог доба.

Да није било солидарности коју су показали Совјетски Савез, Куба и земље Покрета несврстаних ова борба је могла да се заврши поразом.

Покретачка снага отпора режиму апартхејда био је Афрички национални конгрес (АНК), странка која и данас игра водећу улогу у Јужној Африци. Филм је заправо и снимљен поводом годишњице АНК-а. Тих година, АНК није представљао Јужну Африку као званичну државу, већ је добијао политичку, финансијску и војну помоћ од земаља и блокова који су били солидарни са народима Африке. Међу њима је била и бивша Југославија, чији је наследник данашња Србија. Сама чињеница да је Југославија стајала у почетку Покрета несврстаних већ даје пројекцији филма у Београду посебан симболички значај. У публици је било и оних који су се сећали како су анголски војници обучавани у југословенским лукама на Јадрану (данас на територији Хрватске), а затим су учили да управљају хеликоптерима у Мостару, у Босни и Херцеговини.

„Наслеђе наде: Слобода кроз солидарност“ није само подсећање на историју, већ и на то да слобода и једнакост имају веома високу цену. Ово је лекција о хуманизму и самопожртвовању, које садржи и реч „солидарност“. На крају крајева, солидарност са народима Африке нису показале само велике силе попут Совјетског Савеза, већ и они који су дали своје последње жртве у име правде и општег добра.

Праведан и равноправан свет се може изградити само заједничким напорима и уз глобалну солидарност, који немају ништа заједничко са жељом да се стекне моћ и профит. Аутори овог филма су посебну пажњу посветили континуитету између Совјетског Савеза и савремене Русије, која се, због своје спољне политике и подршке угњетаваним земљама, с правом назива наследницом совјетске солидарности. То је земља која носи наслеђе наде за оне којима је потребна помоћ и заштита.

Премијера у Србији добила је додатни значај, јер се одржала јубиларне године Победе у Другом светском рату, у време када се све више чују позиви да се очува историјско сећање. Историја је темељ наше будућности. Морамо се сећати и Победе, без које можда не би било мира на који смо навикли, и морамо се такође сећати доприноса земаља за слободу Африке, а то је био велики искорак ка праведнијем свету, будућности без непријатељства.