Упркос очигледним предностима снабдевања руским гасом преко „Турског тока“, у Сарајеву су изазвали још један скандал од којег је страдао углед Турске.
Још један гасни скандал наставља се у канцеларијама високих званичника Федерације Босне и Херцеговине. Обични економски сукоб између две локалне компаније, Енергоинвеста (овлаштеног увозника гаса у БиХ) и БХ-Гаса (бави се транспортом и дистрибуцијом плавог горива унутар БиХ), достигао је политички ниво.
Енергоинвест је потписао анекс уговора са руском државном компанијом „Гаспром експорт“ који постоји од 1997. Према анексу, од 1. априла 2021. године испорука гаса на територију БиХ вршиће се преко гасовода „Турски ток“ и његовог огранка „Балкански ток“. 5. априла — након што су испоруке гаса започеле новом трасом — БХ-Гас је пријавио полицији Енергоинвест због „самовољне“ одлуке да промени начин снабдевања гасом, а као резултат тога „БХ-Гас не може да испуни своје радне задатке“.
Притом, прекида у испоруци гаса на територију БиХ није било. Његов једини извор, као и раније, остаје руски Гаспром. Променио се само пут испоруке гаса. Раније се руски гас испоручивао преко Украјине, Мађарске и Србије. Сада се испоручује преко Црног мора до Турске, и даље преко Бугарске и Србије. Гас и даље улази у БиХ преко Зворника.
БХ-Гас оптужује партнере из Енергоинвеста да наводно намерно нису пријавили промене влади Федерације БиХ, и да су искључили БХ-Гас из процеса доношења одлука. Због тога је компанија наводно била принуђена да „транспортни систем пребаци са аутоматског на ручно управљање, што је на крају омогућило да потрошачи добију гас“.
Међутим, незадовољство је пре свега политичке природе: наводно, Гаспром није захтевао да се пређе на Турски ток због економских, већ због политичких разлога, и то је речено током онлајн састанка уочи потписивања анекса уговора. Поред тога, БХ-Гас патетично истиче да је Енергоинвест „предао гасни систем Федерације БиХ у руке друге државе и њеног диспечерског центра“, директно алудирајући на Србију.
БХ-Гас се притом понаша као да не зна да је руски гас и раније стизао у БиХ преко Србије (технички је ове испоруке пружао диспечерски центар компаније Транспортгас Србија).
Чини се да је подношење пријаве полицији само покушај званичника БиХ да се оправдају пред америчким менаџерима агенције USAID, под чијим су покровитељством БХ-Гас и хрватска гасна компанија Plinacro у јануару 2021. потписали споразум о повезивању гасовода Хрватске и БиХ, за шта је било потребно постављање око 170 км цеви. 28. марта сарајевски медији су радосно известили да је у последњем тренутку, под притиском америчке амбасаде у Босни и Херцеговини, осујећен план Гаспрома да испоручује гас на територију БиХ преко Турског тога. И онда, буквално кроз неколико дана, настаје таква збрка…
БХ-Гас такође тврди да ће Енергоинвест због једностраног раскида уговора закљученог до 2023. године са оператором мађарске мреже за пренос гаса FGSZ, морати да плати мађарском партнеру казну у износу од 23 милиона долара. Међутим, директорка Енергоинвеста Бисера Хаџиаљевић је изјавила за медије да се не ради о раскиду уговора, већ да је том уговору истекао рок, па стога и Енергоинвест не може бити кажњен, док су услови испоруке руског гаса преко Турског тока још повољнији.
„Прво, руски добављач гаса је одмах дао до знања да ће се гас у БиХ испоручивати само овом рутом. Тако да смо могли или да прихватимо или да одбијемо ову понуду. Али гас нам је потребан, поред тога, упоредили смо обе руте и Турски ток се показао исплативијим. Тако да овде није било никакве дилеме“, објаснила је Хаџиаљевићева.
Она је истакла да је гас у Зворнику сада јефтинији за 25%, и да је Федерација БиХ прешла на испоруке гаса преко Турског тока од почетка године, како је предлагао Гаспром, уштедела би око 3 милиона долара.
Треба рећи да је други ентитет Босне и Херцеговине, Република Српска, почео да преузима гас преко Турског тока већ 1. јануара 2021. Како је рекао директор компаније Гас Рес из Бањалуке Љубо Гламочић, они нису ни анализирали одлуке Гаспрома о промени руте.
„Схватили смо то као чињеницу и апсолутно се са тим сложили“, каже Гламочић, истичући да је у првом тромесечју цена гаса за корисника у Републици Српској била нижа у поређењу са суседним државама и Федерацијом БиХ.
Ипак, упркос очигледним предностима куповине руског гаса, власти БиХ покушавају да се ослоне на непостојеће гасоводе и „алтернативне испоруке“.
Горепоменути гасовод из Хрватске коштаће најмање 100 милиона евра. Брисел обећава Бошњацима да ће за њега издвојити само 20 милиона из Фонда за Западни Балкан, иако овај гасовод од 2016. године има статус „пројекта од заједничког интереса“ за ЕУ. Али не ради се само о новцу. Прво, сам пројекат гасовода би требало да буде представљен 2022. године, а његова изградња би се завршила тек 2025. године. Друго, све изјаве да ће овај гасовод омогућити да се БиХ повеже с Трансјадранским гасоводом, који је пуштен у рад крајем 2020. године, засад су само пуке жеље.
Трансјадрански гасовод обезбеђује азербејџанским гасом Турску, Грчку, Албанију и Италију. А крак који би из Албаније водио у Црну Гору, БиХ и Хрватску је већ дуги низ година само на папиру.
Пре 10 година, 7. априла 2011. године, БХ-Гас је потписао уговор о сарадњи са извођачима Трансјадранског гасовода, али напретка нема. Тако ће у догледној будућности једини могући начин за испоруку гаса из Хрватске у Босну и Херцеговину бити терминал на Крку за амерички течни гас који је изграђен под притиском САД. Заправо, могуће је да је испорука америчког течног гаса један од разлога зашто Вашингтон води рат против „Турског тока“ и на сарајевском фронту.
Занимљиво је да сарајевски гасни скандал удара не толико по Русији колико по Турској: „Турски ток“ се негативно спомиње у свим новинама у Босни и Херцеговини. Док је Анкара један од гараната постојања Босне и Херцеговине, а посебно економског опстанка Федерације БиХ. А 16. марта 2021. године, током посете Анкари, Милорад Додик, Жељко Комшић и Шефик Џаферовић потписали су споразум о изградњи аутопута Сарајево-Београд дужине 290 километара, за који ће турска Ексим банка издвојити кредит по повољним условима у износу од 250 милиона евра.
Иначе, током састанка руководства БиХ са турским председником Реџепом Ердоганом, Милорад Додик је предложио изградњу посебног крака Турског тока за Босну и Херцеговину. Ердоган је тада одговорио да „Анкара у томе не види никакав проблем“.
„Према споразуму са Руском Федерацијом, поред пута који ће се градити проћи ће и Турски ток, а ми ћемо вам обезбедити снабдевање гасом“, додао је турски председник.
Комшић и Џаферович, који су били присутни на том састанку, нису имали никакве примедбе. Зато су тренутне замерке Сарајева поводом испорука гаса преко Турског тока највероватније изазване погоршавањем односа између Анкаре и Вашингтона.