Преговори Београда и Приштине одржани у Бриселу крајем прошле недеље показали су крајњу слабост и пристрасност преговарачког става косовског руководства, каже професорка МГИМО Јелена Пономарјова.

„Тешко је изгледати пристојно када једног од оснивача такозване републике Косово оптужују у Хагу за стотине убистава и друге тешке злочине“, рекла је експерт у свом чланку објављеном у листу „Независимаја газета“. 

Истовремено, председник Србије Александар Вучић прилично је трезвено оценио дијалог, рекавши да је „тежак“: морао је да преговара на терену ЕУ чије су чланице изузев Грчке, Кипра, Шпаније, Румуније и Словачке, признале нову албанску државу. 

Упркос чињеници да је високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Жозеп Борел рекао да су стране „показале посвећеност дијалогу под окриљем Уније», конструктивног разговора није било.

Док је Вучић предложио закључивање обострано корисног трговинског споразума, Приштина је покушала да преусмери разговор на „ратну одштету“. 

„То указује или на врло лошу кадровску ситуацију на Косову или о томе да Косово намерно поставља неприхватљиве услове“, закључује Јелена Пономарјова. 

Одштету може да добије само међународно призната држава, а Косово у ту категорију не спада. Поред тога, не могу се израчунати сва улагања у Космет током 45 година постојања СФРЈ из савезног и републичког (српског) буџета. 

„Само осамдесетих година помоћ додељена региону износила је 1,5 милиона долара дневно! Питање је: ко коме дугује“, пише Пономарјова. 

Експерт је скренула пажњу на невиђену за модерну Европу експропријацију од стране косовских власти српске земље, домова, предузећа, фабрика, имовине СПЦ, а кршење власничких права се и данас наставља. 

„Српска страна је свесна свега тога и зато је у принципу одбила било какав разговор о одштети“, пише руски експерт. 

Остали аспекти дијалога око којих се стране нису сложиле су стварање Заједнице српских општина, која је предвиђена Бриселским споразумима 2013. године, и питање многих несталих људи током сукоба 1999. године и принудно расељених лица. Изгледи да ће последње питање бити решено нису најбољи, али разговори ће бити настављени. 

Једина иницијатива косовске стране био је захтев за приступ архивима српске полиције у периоду 1998-1999.

„Очигледно, процес у Хагу је озбиљно уплашио косовске функционере, јер већина њих су бивши бандити. Вучић је узвратио захтевом да Београд жели да види архиве тзв. Ослободилачке војске Косова“, истиче политиколог. 

Јелена Пономарјова на крају истиче да ће преговарачки процес бити дуг и тежак због бројних болних контроверзних питања. Поред тога, упркос чињеници да се у овој фази не поставља питање да ли ће и када Београд признати независно Косово, то не значи да нема покушаја да се изврши притисак на председника Србије, пише експерт. И на крају, српска опозиција, која је свој програм изградила на критици Вучићеве косовске политике, мораће да тражи друге теме, јер ће догађаји у Бриселу сигурно резултирати трансформацијом јавног мњења, закључује професорка МГИМО.