Неколико пута годишње на задушнице Срби редовно посећују гробове својих рођака. А ко посећује гробове руских емиграната сахрањених далеко од отаџбине?

14. октобра, на празник Покрова Пресвете Богородице, професор Филолошког факултета Универзитета у Београду, доктор филолошких наука, историчар Ирина Антанасијевић отишла је на гроб Николаја Краснова, познатог архитекте чија дела красе центар српске престонице. 

Ирина Антанасијевић је заједно са Марином Сорокином из Дома Руског зарубежја платила дуг за одржавање гроба руског архитекте, коме је 2019. свечано отворен споменик у Београду, а дуг за одржавање гроба расте од 2000. године. 

„Ја о том проблему не знам од јуче. Већ дуги низ година плаћам за одржавање гроба нашег познатог цртача стрипова Николаја Навојева, који је сахрањен у Београду. Раније се о томе бринуо југословенски историчар, доктор наука Здравко Зупан. Али он је преминуо. Списак таквих гробова, за која нема ко да плати (а у међувремену дугови расту), прилично је велик у целој Србији. Има их најмање педесет. То су најпознатије личности руске културе, науке, војна лица, људи који су много учинили за Србију. Њихова родбина — или они који су купили место на гробљу — су давно умрли или живе у иностранству. А дугови за гробове се гомилају“, каже професор Антанасијевић.

russianserbia.com

За гроб се може платити једном годишње, али и унапред за неколико година. 

„То нису претерани износи. На примеру гроба моје мајке могу да каже да годишње одржавање кошта 20 евра. Платила сам 200 евра за одржавање гроба десет година унапред“, каже Ирина. 

Професорка објашњава да је проблем дугова за гробове познатих личности руске емиграције неопходно решити на другом нивоу. 

„Ово није проблем који захтева прикупљање новца. То се мора решити на другом нивоу. Места сахрањивања познатих представника руске емиграције треба да промене свој статус. Треба их ослободити од наплате. Марина Сорокина, водећи истраживач у Дому Руског зарубежја, води сајт Русская Сербия. Заједно са њом и у сарадњи са порталом Hекрополь Русского научного зарубежья, као и српском страном, коју представља београдско гробље, радимо на овом проблему, јер ради се о очувању историјског сећања, а то се не своди само на писање научних радова“, нагласила је Ирина Антанасијевић. 

Информације о гробовима руских емиграната се могу наћи на поменутим сајтовима. У контакту са администраторима портала могуће је допринети очувању историјског сећања, јер чак и ако се промени статус гробова, старе дугове је немогуће отписати.