Из Русије с љубављу: Москва је помогла Србији да изгради најјачу војску у региону
Стратешко партнерство које је успостављено између Русије и Србије, своју потврду још једном је добило са ширењем пандемије вируса корона у Србији. Била је довољна молба предсједника Александра Вучића, па да Русија одмах пошаље помоћ која је била критично важна за Србију. Убрзо по захтјеву Србије, 11 авиона ИЛ-76 војне транспортне авиације Ваздухопловних снага Русије слетјело је у Србију. По наредби руског предсједника Владимира Путина, у Србију је дошло 87 војних стручњака, укључујући војне љекаре и вирусологе, специјална медицинска опрема, средства за заштиту и 16 јединица војне технике.
Међутим, помоћ која је стигла од оружаних снага Русије за борбу против короне, је само дио процеса који се одвија годинама, а који омогућава да Војска Србије поново врати своју стару славу. Наиме, Србија је од 2016 године почела значајнију обнову својих оружаних снага, у чему остварује значајне успјехе. Према годишњем истраживању цијењеног америчког војног сајта«Глобал фајер пауер« који у обзир узима 55 различитих фактора, Србија је најјача војна сила на Западном Балкану, и претекла је Хрватску, која је то била у претходним годинама. Тренутно, Србија је позиционирана на 65, док је Хрватска рангирана на 69 мјесто. Словенија је, према том истраживању на 100 мјесту, Албанија на 115 мјесту, Црна Гора на 123 мјесту, Македонија на 127 мјесту., Босна и Херцеговина на 133 мјесту.
Овај резултат не би могао бити остварен, без политичке воље, а за то је свакако најзаслужнији предсједник Србије Александар Вучић. После дуго година неулагања у оружане снаге, Србија је почела озбиљније да улаже у обнову своје армије.
Према подацима до којих је дошла Балканска безбедносна мрежа, Србија је од децембра 2016. године за набавку нових средстава ратне технике и модернизацију оружаних снага укључујући ремонт и одржавање наоружања и војне опреме потрошила близу 830 милиона евра. То се може израчунати из завршних рачуна буџета за период 2016 – 2018. године и из Закона о буџету за 2019. годину. У буџету за 2018. годину само по класификацији 512, војној одбрани одобрено је рекордних око 182,6 милиона евра. Одлуком Владе Србије од 7. октобра из буџетског вишка повећан је буџет за набавку наоружања на око 233,48 милиона евра. Кад се израчунају сви издаци, у 2019. години је предвиђено да се потроши 356,25 милиона евра. Након динамичног раста трошкова за модернизацију, у 2020. години према предлогу буџета предвиђено је да се потроши знатно мање новца у односу на прошлу годину, око 218,32 милиона евра. Из свега наведеног је јасно да ће укупна средства за модернизацију прећи милијарду евра, што јасно говори о озбиљности модернизације српске војске.
Ситуација у региону је таква, да једино снажна армија може да гарантује мир, то посебно важи за напаћени и страдални српски народ. Снажну улогу у обнови оружаних снага Србије игра Русија, која осим продаје оружја без условљавања, врши и обуку за припаднике српске војске. Посебно је важно нагласити да је руска војна техника јефтинија од западне, а у многим сегментима много бољег квалитета него западни пандани, због тога је изузетно тражена на свјетском тржишту.
Шест ловаца МиГ-29 које је Русија донирала Србији, уведено је у оперативну употребу, а неки од досадашњих главних трошкова њиховог активирања обухватали су транспорт, предизвозну припрему, генерални ремонт једног авиона, ремонт мањег обима на преосталих пет авиона, продужење животног вијека, ремонт одређеног броја мотора, довођење руских авиона на ниво постојећих (приближан ниво МиГ-29СД), набавку резервних дјелова, земаљске и друге опреме. Одмах након што је објављено да Русија донира 6 МиГ-ова 29, званичници су саопштили да ће читав аранжман коштати 185 милиона евра и да се та цијена односи и на 4 домаћа примјерка, укупно на 10 авиона. То би требало да буде потрошено у укупно три фазе од којих су две већ реализоване, трећа која је већ започета подразумијева виши ниво осавремењавања авиона и она би, како је раније најављено требала да буде завршена до краја 2020. године. Уз то остаје да се тада изврши ремонт још једног авиона (једног од четири које је Србија имала пре руске донације). Током озбиљније модернизације авионима ће бити дорађен радар, систем за управљање ватром и друга електронска опрема. Биће интегрисане нове ракете ваздух – ваздух али и бројна средства ваздух – земља. Неминовна је дакле, осим пакета модернизације, набавка одређене количине ваздухопловног наоружања што може бити велики издатак. Па тако, цијена једне ракете ваздух-ваздух Р-77 креће се око милион долара. Када је ријеч о четири ловца МиГ-29 које је донирала Бјелорусија, они ће бити испоручени почетком 2021. године и највјероватније ће стићи модернизовани. Како је рок за завршетак радова готово двије године може се претпоставити да ће то бити, осим генералног ремонта , уједно и модернизација односно да ће то уствари бити нешто слично ако не и исто као фаза три, за 10 постојећих 29-ки. Нека реална цијена ових радова у Бјелорусији могла би бити до 10 милиона евра по авиону. Министар одбране Александар Вулин изјавио је да неће бити кашњења у испоруци четири МиГа-29 из Бјелорусије.
”Они ће почетком идуће године бити у саставу нашег Ратног ваздухопловства”, рекао је Вулин у интервју Политици.
Поред 6 МиГ-ова 29, Русија је донирала и 30 тенкова Т-72 као и 30 оклопних извиђачких возила БРДМ-2. Иако се ради о донацији, модернизацију оклопњака, као и све остало што иде уз њих, Србија је дужна платити. Што се тиче БРДМ-2, до сад је 10 оклопних транспортера стигло у Србију, а остатак се очекује, заједно са тенковима, до краја ове године. Обука на пристиглим БРДМ-2 је успјешно спроведена.
У октобру прошле године су из Русије стигла три додатна средња транспортна вишенамјенска хеликоптера Ми-17В-5 и то нешто боље опремљени него прва два која су купљена 2016. године а уз њих ће се набавити и наоружање. Цијена Ми-17В-5 се, у зависности од верзија и читавог пакета који садржи за обуку, опрему, наоружање и логистику, креће од 14 до 22 милиона долара. Србија је набавила и 4 руска десантно – јуришна хеликоптера Ми-35М. Цијена овог типа хеликоптера се на тржишту креће у распону од 20 до 30 милиона долара а у одређеним аранжманима може прећи 30 милиона. Војска Србије је већ, упркос ванредном стању због корона вируса, спровела обуку и увежбавање на хеликоптерима Ми-35М, и што је још важније, купљене су значајније количине против оклопних ракета 9М120 Атака. Према ријечима команданта 714. противоклопне хеликоптерске ескадриле потпуковника Добросава Дрндаревића, посаде Ми-35М су се обучавале за дејство са вођеним ракетама:
”Прелеп је осећај дејствовати једном таквом ракетом, чак и у тешким временским условима, какви су били данас, али показало се да ракета испуњава све наше захтеве”, рекао је потпуковник Дрндаревић и додао да се упоредо с овом обуком реализује и обука у ноћним условима.
Србија је коначно почела и озбиљнију обнову своје противваздухопловне одбране. За то је купљен артиљерско – ракетних систем Панцир, који се одлично показао у Сирији. Треба истаћи да овај систем није нимало јефтин, за само једно возило треба издвојити око 15 милиона долара али ту су затим и трошкови обуке, логистике, резервних дјелова, додатних борбених комплета ракета, па цијена може бити и преко 20 милиона долара. Предсједник Србије Александар Вучић обишао је 2. маја војне хангаре у Јакову, гдје се налазе српски Панцири.
”Могли сте раније да га видите, док није био у нашем власништву, док је сада у нашим рукама и наши момци су за тај систем обучени. То је резултат изузетно добре војне сарадње са Руском Федерацијом”, рекао је Вучић, који је са министром одбране Александром Вулином обишао припаднике 3. Ракетног дивизиона 250. Ракетне бригаде за противваздухопловна дејства.
Вучић је истакао да је Панцир С систем који гађа на 15 км висине, 20 км даљине и има могућност испаљивања 12 ракета, као и да може да гађа 4 циља у истом тренутку. Вучић је додао да је небо Србије данас 10-струко сигурније него пре 21 годину и да ће Србија наставити са опремањем јединица. Такође предсједник Србије је најавио у октобру до сада највећу вјежбу ратног ваздухопловства на Пештеру, гдје ће бити представљено све што Србија има од противваздушних система.
Поред куповине наоружање, редовно се одржавају и заједничке војне вјежбе последњих пет година, на територији Русије и Србије. Заједничка руско-српска војна вјежба ”Словенски штит” која је одржана прошлог октобра у Србији, привукла је велику пажњу Запада. Разлог за то је био долазак система С-400 Тријумф, који је најмоћнији ПВО систем дугог домета. Такође, важно је истаћи да је у Русији већ развијен ПВО систем С-500 и очекује се да он уђе у оперативну употребу руске војске у другој половини 2020. године.
У данашњем свијету, ништа тако добро не гарантује безбједност неке државе као што је то ПВО. Искуства из агресије на Србију, Авганистан, Ирак, Либију и Сирију нас уче да само државе са јаким ПВО системима, су државе које могу да плегирају да воде независну или неутралну политику. Али, заблуда је да је за то довољан дивизион С-400, како се то представља у значајном дијелу српских медија, и од стране одређених аналитичара. Да би ПВО неке државе био квалитетан, он мора бити слојевит а то значи да поред С-400, који је систем дугог домета и Панцира, који је систем кратког домета, потребан је и систем средњег домета. А за Србију би идеалан био Бук-М3. Међутим за све наведено требају озбиљне суме новца. За два дивизиона С-400 потребно је милијарду евра, а за Србију ни два дивизиона не би била довољна, али би свакако били снажан фактор одвраћања.
Управо могућност набављања ПВО система дугог домета, је био разлог да специјални представник Вашингтона за западни Балкан Метју Палмер у интервју македонским медијима изрази бојазан да би Србија могла набавити специфично руско оружје:
“Постоји доза забринутости због распоређивања руске војне опреме на територији Србије, али и због могућности да Србија тражи специфичне руске системе. То би водило ризику да јој се уведу специфичне санкције због куповине руске војне опреме. Надамо се да су наши српски партнери свесни тога”, рекао је амерички дипломата у интервју македонској телевизији Алсат М. Управо Западни фактор утиче на ограничавање куповине оружја из Русије, међутим Запад може само успорити а никако зауставити куповину наоружања из Русије.
Имајући у виду, да међународне финансијске институције предвиђају Србији ове године пад економије од 3% због корона вируса, јасно је да ће доћи до успоравања у даљој куповини оружја. Међутим, Србији се идуће године предвиђа економски раст од чак 7.5%.(7) Такође, пошто се Србији предвиђа и јачање економије у годинама пред нама, онда постоји реална могућност да Србија заокружи свој ПВО систем, куповином руских система кратког, средњег и дугог домета. Јер, зашто би српска војска била обучена да користи С-400 и зашто би тај систем учествовао на војној вјежби у Србији, зашто би високо позициониране америчке дипломате пријетиле санкцијама, ако није у плану његова куповина када се створе погодни услови у будућности?! У октобру прошле године потпредседник Владе Русије Јуриј Борисов је изјавио да Србија има пакет поруџбина од преко 600 милиона долара, и додао да ”полазећи од бројности армије, такав пакет поруџбина нема ниједна земља”. Важно је истаћи и да српско војно особље студира на руским војним универзитетима. Све наведено јасно указује да је између руске и српске војске успостављено стратешко партнерство, која ће у годинама пред нама бити само снажније.