Руски политиколог и публициста, експерт за новију историју Балкана и „обојене револуције“, професор МГИМО у ексклузивном интервјуу за портал „Балканист“ објашњава какву корист има српска опозиција од филма „Владалац“ о Александру Вучићу и ко стоји иза опозиционара који иду против председника Србије

„Представници опозиције нису главни аутори овог документарца. Он је приказан на каналу Н1, који је ексклузивни информативни партнер Си-Ен-Ена и у власништву је америчког медијског холдинга који финансира елите са одређеним циљем и задацима. И у томе се крије зло“, објашњава професор Пономарјова. 

Она сматра да филм није толико намењен публици, колико самом председнику Вучићу, јер западне снаге су незадовољне његовим поступцима. 

„Представници транснационалних западних корпорација нису задовољни Вучићевом политиком. А смисао филма ‘Владалац’ је у томе да покаже председнику Србије да се не уклапа у очекивања америчких елита које нису успеле да га замене закулисним играма. Можемо слободно рећи да су овим филмом дали Вучићу још већи значај не само као регионалном политичару, већ и као глобалном“, каже руски политиколог. 

У првом делу филма ставили су председника Србије у исти ред са лидерима Русије, Турске и Мађарске.

„Они су, дакле, признали да Вучић води независну унутрашњу и спољну политику, јер, допадало се то неком или не, Путин, Ердоган и Орбан су јаке и независне личности. Могу рећи да су му дали одличну карактеристику као председнику једне европске државе. Скренула бих пажњу на чињеницу да сви ови лидери спроводе националну политику, која се често коси са глобалистичким тежњама. То, наравно, не значи да су све те личности међусобно солидарне. На пример, Руска Федерација има озбиљна питања за Ердогана поводом Либије и Сирије, али ми не говоримо да турски председник није јак политичар. Тако су западни наручиоци овог филма сами уписали Вучића у овај ‘политички квартет’ и признали његов ауторитет и снагу“, говори Јелена Пономарјова. 

Она је скренула пажњу и на негативну пропаганду светских медија према поменутим лидерима, које Запад није у стању да држи на кратком повоцу. 

„Зато за њих кажу да су ауторитарни политичари, који воде антидемократску политику. Док су заправо ауторитарни лидери они који долазе на власт у време кризе и решавају унутрашње проблеме земље, изводе земљу на предњи план светске политичке сцене. Ауторитарност није увреда, већ признање лидерских способности. Вучић је у одличном друштву и овај је филм признање тога“, нагласила је Пономарјова. 

Она додаје да филм није само против Вучића. То је филм против председника који брани националне интересе државе. Испада да је „Владалац“ антисрпски филм. 

„У првом делу филма ‘Владалац’ аутори полазе од карикатуре познатог уметника Душана Петричића. Десетине ‘глава које говоре’, већином старији новинари, дају своје оцене овој катикатури. Релативно млађи међу њима је само политиколог Бојан Клачар. И то је важан тренутак. Ови људи субјективно оцењују Вучића као личност.  

‘Како доживљавате Вучића? – Као вођу’, каже један од јунака филма. Откад реч ‘вођа’ има негативно значење? У Белорусији Александра Лукашенка зову Батка, доживљавају га као оца породице, оца нације, зар је то лоше?! Ови људи пате од когнитивне дисонанце, не схватају најбоље шта желе да кажу“, истиче Јелена Пономарјова. 

Она наводи и пример новинара који је о Вучићу рекао да је „харизматичан“. 

„Али све харизматичне личности су јаке личности! Историја не зна за слабу харизматичну личност. То су снажни људи који знају да убеђују, да очарају људе, да их поведу ка остварењу одређених циљева. То не значи да су такве личности без мане. Политичари морају знати да доносе одлуке, и често непопуларне одлуке за које морају сносити одговорност. Покажите ми барем једног идеалног владара у историји човечанства. Таквих нема“, каже професорка историје.

Јелена Пономарјова истиче да су сличне оцене дате председнику Србије признање његовог утицај и ауторитета. 

„У филму се каже да је Вучић ‘популиста’. Погледајмо све политичаре од краја 80-их година прошлог века и уверићемо се да су све озбиљне политичке личности биле и остале популисти, односно да предлажу пројекте који су занимљиви грађанима. Трамп је, на пример, добио изборе као популиста. Предложио је отварање нових радних места, одустанак од кинеских производа, санкције за многе производе да би се пробудила америчка привреда. То му до сад не могу  опростити глобалисти на челу са кланом Клинтон. Зато верујем да популизам — у контексту савремене политике, и није толико лош“, сматра руски политиколог. 

Она анализира и део филма у којем окупљени „експерти“ говоре о томе како се Вучић развијао током своје политичке каријере.

„Пребацују му да је преварио Српску радикалну странку Војислава Шешеља, искористио његово име, створио скроз другу странку и одузео гласове бирача. Морамо схватити да у политици нема ништа статично, да постоји стална динамика. И само српско друштво је другачије, није оно што је било крајем 90-их. Том друштву су сада потребне нове пароле. Српска напредна странка се уклапа у класични концепт теорије партијског управљања catch all — ”зграби све”. Односно, она је створила такав систем вредности и парола који покрива максималан број људи. У том смислу Вучићева странка је успешна“, објашњава Јелена Пономарјова. Она пореди Српску напредну странку са партијом Макрона, са осталим европским партијама које побеђују на изборима и примећује да су сличне по томе што знају да у право време буду на правом месту. 

„Вучићу су замерили што тесно сарађује са Руском Федерацијом и што се користи недемократским методама управљања земљом. Али станите, Н1 је највећи канал који обухвата не само Србију, већ и остатак региона. Ако су већ показали такав филм на свом каналу, немају право да кажу да у земљи постоји строга цензура и да нема слободе говора“, каже Јелена Пономарјова.

Она је признала да је гледала само први од четири дела овог филма.

„Да будем искрена, нисам била у стању да гледам цео филм. Толико је бедан да вам треба надљудска снага и стрпљење да бисте га одгледали до краја. Досадан је. Чак је и визуелно лоше урађен.“

Она је подсетила зашто је, тачније, за кога је снимљен овај филм. 

„Сигурна сам да га млађа генерација неће гледати, али он и није намењен публици. Филм ‘Владалац’, понављам, адресиран је лично Вучићу, који мора извући закључке. Баш је то потребно наручиоцима овог филма. Али амерички естаблишмент, који има интересе на Балкану, није хомоген. И сукоб интереса одговара Вучићу. Он може да нађе своју нишу у којој ће и даље бранити интересе Србије и неће реаговати на такве провокације. Србија је стратешки веома рањива и да би је извукао из таквог положаја Вучић мора да води мултивекторску политику која се неће сводити само на ЕУ коју потреса криза, на Русију, Пекинг или земље арапског истока. Само избалансирана, лукава, вишепотезна политичка игра помоћи ће председнику Србије да сачува независност и претвори земљу у озбиљног лидера региона“, закључила је Јелена Пономарјова, експерт за најновију историју Балкана.