На оном делу Мосфилмовске улице у Москви, где се налазе амбасаде бивших социјалистичких земаља, нећете наћи ништа што личи на ресторан. С једне стране су стамбене зграде, с друге стране, дипломатска представништва. Последња у низу је амбасада Србије, некадашња амбасада Југославије. Зграду је пројектовао архитекта Константин Бартошевич, познат по типичним совјетским домовима културе.
Десно од амбасаде је сокак без назива који води крај амбасада Либије, Босне и канцеларије Сверуског народног фронта. Овде се у неупадљивој сивој згради иза ограде налази трговинско представништво Србије.
А унутра већ деценијама ради ресторан, за чије постојање знају већином Срби и мало који Рус.
То је „КТ Биро“ или „КТ Бюро“ (како је записан на Јандекс карти), односно Комерцијално-технички биро. Тако се некада званично звало трговинско представништво.
Прича се да је ова зграда, саграђена средином прошлог века, била намењена израелској амбасади, али након прекида дипломатских односа са СССР-ом 1967. године, одлучено је да се уступи Југословенима са којима се тада добро трговало.
Кажу да је у представништву увек било пуно људи. У згради су радиле готово све југословенске организације које су у то време постојале у земљи. После распада СССР-а појавила се могућност да се изнајме канцеларије и на другим местима у граду, па су се станари разишли по Москви. На том месту је остао само ресторан. Он и данас ради, а помаже и амбасади Србије у организацији свих свечаности.
Стални посетиоци чим уђу у КТ Биро примећују мирну, лежерну атмосферу која нас подсећа на Београд. Атмосферу 80-их једва да још можете наћи негде у данашњој Москви. Околина такође томе погодује: у близи има пуно зеленила, протиче река Сетуњ, ту је и московски голф клуб.
Ако желите у КТ Биро, морате чувару преко домофона рећи лозинку „в ресторан“. Затим пролазите одређени број ходника и ту сте: бели столњаци, уредно постављени тањири и прибор, благо осветљење, тихе југословенске баладе и крупни, љубазни српски конобари. Кажу да је пре много година, пре појаве ресторана, на овом месту радила трпезарија. Дакле, овде добро хране преко 47 година.
На веб сајту ресторана лепо пише: пријатељи, немојте да вас плаши српски нагласак у говору или писаним речима наших запослених, јер желимо да створимо праву балканску атмосферу. И, треба рећи, у томе су успели.
Ресторан се поноси својим сталним гостима: овде долази амбасадор Србије у Русији Мирослав Лазански, често га посећује ветеран међународног новинарства, дугогодишњи дописник „Вечерњих новости“ у Москви, Бранко Влаховић. Чак је и Александар Вучић био овде једном пре него је постао председник. Ресторан цене и радници Мосфилма који се налази у близини. Овде су долазили Станислав Говорухин, Сергеј Безруков, Карен Шахназаров, Жерар Депардје.
„КТ Биро“ нуди традиционални балкански мени: чорбе, пљескавице, ћевапе, сиреве, салате од поврћа, посластице и, наравно, српска вина и ракије.
Од осталих сличних објеката се разликује можда по пажњи коју поклања квалитету хране. Месо и поврће се купују од поузданих добављача, у кухињи ради београдски кувар Никола Стевановић, хлеб сваког дана сами пеку. Ресторан има и своју пушницу.
Послове КТ Бироа води легендарни Предраг „Џеба“ Рајковић, дугогодишњи шеф српског ресторана „Боеми“ на улици Бољшаја Пироговка (сада на Рочдељској). Понуда да руководи најстаријим српским рестораном у Москви била је за њега велика част и изазов. То се догодило управо на почетку пандемије корона вируса. А Џеба радо прича и како излази на крај с тим, као и о свом животу у Москви од раних 80-их: необавезно ћаскање са гостима је посебна драж овог ресторана.
