У ексклузивном интервјуу за лист „Независимаја газета“, лидер Срба Босне и Херцеговине испричао је новинару и главном уреднику портала „Балканист“ Олегу Бондаренку о свом сусрету са Владимиром Путином и ширењу руског присуства на Балкану.

– Господине Додик, главно питање: како је прошао ваш сусрет са председником Путином?

– Одлично, пријатељски и искрено. Путин ме је импресионирао колико је упућен у дешавања на Балкану. Председник Русије има свакодневно доста посла, али је био више него спреман да саслуша шта сам хтео да кажем и постављао је питања која га занимају. Постигли смо висок степен сагласности о свему, пре свега о потреби поштовања међународног права на Балкану и на територији Босне и Херцеговине.

Сагласни смо да воља балканских народа треба да буде приоритет, а да западни интервенционизам, који је трајао деценијама, нимало није помогао да се донесу праве одлуке. Рекао сам председнику да регион остаје у стању перманентне кризе, јер народи на Балкану, посебно у Босни и Херцеговини, нису у могућности да сами изаберу бољу будућност због мешања Запада.

Са Владимиром Путином сам се раније срео много пута – последњи пут када смо разговарали после Параде победе прошле године – и могу рећи да је овај сусрет био заиста добар и свеобухватан. Разговарали смо о разним политичким и економским темама, као и о културној сарадњи. Захвалан сам што мала Република Српска заслужује пажњу Русије и што има прилику да преко мене разговара са председником Путином.

– Прошле недеље је председник Србије Александар Вучић разговарао са Владимиром Путином и постигнут је договор да се задржи садашња цена гаса за Србију — 270 долара за хиљаду кубика. Да ли цена за Републику Српску такође остаје иста — укупно 290 долара?

– Да, цена ће остати иста, разлика са Србијом је само због транзита. Договорили смо се да ће се цена задржати прилично дуго. Иако руски председник схвата да ми нисмо велики потрошач руског гаса, Република Српска планира да развија своје тржиште гаса, а томе доприноси и одржавање привлачне цене.

– Која су још економска питања размотрена?

– Изградња гасовода на територији Републике Српске — крака Балканског тока кроз Србију, који је и сам наставак Турског тока. Председник Русије је, наравно, подржао овај пројекат. О томе сам разговарао са директором Гаспрома Алексејем Милером и мислим да би изградња требало да почне у наредних годину дана, пошто су сви заинтересовани да гасовод што пре буде пуштен у експлоатацију.

Осим тога, на наше тржиште је одавно ушао Зарубежњефт, који има рафинерију уља и деривата нафте и сопствену дистрибутивну мрежу у Републици Српској. Наравно, рафинерија нафте у Броду има проблема и о њима сам разговарао са директором Зарубежњефта, али је најважније да председник Руске Федерације подржава оно што је од интереса и за руску компанију и за нашу републику. Напомињем да Зарубежњефт намерава да се укључи у изградњу соларне електране на југу Републике Српске. Влада Републике Српске је одобрила одређену локацију и концесију за Зарубежњефт да гради електрану на соларну енергију.

Изразио сам и захвалност председнику што је уступио два хеликоптера „Ансат“ Републици Српској, сада очекујемо још један. Ови хеликоптери су се одлично показали. Желим да истакнем да се не ради о војним хеликоптерима, већ хеликоптерима који се користе за брзо реаговање на временске непогоде, за потребе полиције, превоз пацијената и слично.

– Знам да је на дневном реду питање отварања у Бањалуци канцеларије Руске амбасаде и „Руског дома“.

– Одлука о отварању канцеларије је донета, локација је изабрана, остала су само техничка питања. И о томе смо разговарали са председником, који је изразио задовољство чињеницом да ће у Бањалуци бити отворено руско дипломатско представништво. Сигуран сам да ће догодине почети да ради. У току су и преговори са Россотрудничеством о отварању „Руског дома“, и ово питање има апсолутну подршку власти Републике Српске.

Напомињем да у Бањалуци градимо и руско-српску православну цркву и велики руско-српски културни и духовни центар. Позвао сам Владимира Путина на њихово отварање и заиста се надам да ће доћи.

– Следећа година ће за Вас, као и за господина Вучића, бити година избора. Да ли Вам је господин Путин пожелео победу на овим изборима, као што је то био случај на сусрету у Сочију 2018. године?

– О томе нисмо говорили. Наши избори ће бити тек у октобру следеће године, сигуран сам да ћемо се видети пре њих и биће прилике да разговарамо на ову тему. Имали смо много актуелније теме везане за стабилизацију ситуације у Босни и Херцеговини, политички развој, који треба да буде стабилан и неутралан. Русија се већ дуже време придржава управо таквог приступа решавању проблема.

– Шта мислите када ће у Босни и Херцеговини престати несугласице на нивоу централних органа власти?

– Мало је вероватно да ће ово питање нестати са дневног реда. Постоје амбиције разних политичких и националних група, а постоје и фактори који дијаметрално деле националне заједнице у Босни и Херцеговини. Запад промовише „јединствену и демократску“ БиХ по принципу „једна особа – један глас“, занемарујући присуство три државотворна народа (Срба, Хрвата и Бошњака) који имају уставну процедуру за учешће у политичком животу земље.

Од Срба и Хрвата се сада очекује да пристанемо на фактичку доминацију муслимана, да се одрекнемо свог идентитета зарад неких апстрактних идеја „либералног света“, које се нису добро показале ни у „либералном свету“. Ми у БиХ смо били и остали својеврсни експеримент западних организација које издалека покушавају да наметну вештачка решења која не одговарају стварним чињеницама.

Према томе, нисам оптимиста у погледу наредних оваквих одлука, јер ако се све настави како јесте, онда ће их и даље наметати. И нисам од оних послушних који пристају на ирационалне одлуке због којих се треба одрећи свог идентитета. Ја припадам српском народу, представљам српски народ, и не желим то да изгубим, а сигуран сам да исто не желе ни Бошњаци ни Хрвати. Сматрам да у том смислу не можемо заборавити на реално стање ствари.

– Мислите ли да је могуће одржати нове изборе чланова Председништва БиХ без сагласности Хрвата и Бошњака? Ко ће бирати представника хрватског народа?

– Заиста, то је сада најважније политичко питање у Босни и Херцеговини. Хрвати у БиХ су већ најавили да не желе да учествују на овим изборима у тренутним условима. Јер муслимани су већ три пута проглашавали за хрватског представника лице које је изабрано муслиманским гласовима. То се дешава због чињенице да је други ентитет БиХ, Муслиманско-хрватска Федерација, заправо једна изборна јединица.

Хрватски политичари више не желе да се мире са овим и поручили су да ако Хрвати БиХ не могу сами да изаберу свог представника, онда уопште неће учествовати на изборима. То је постало претња целокупном изборном процесу, а тиме и самој Босни и Херцеговини. Њихов је проблем како ће то да реше. Данас о томе расправљају, али, као и пре пет година, проблем није решен.

Што се тиче Републике Српске, ми смо једина јака национална заједница у земљи. Ако говоримо хипотетички – морам нагласити, хипотетички – о крају постојања Босне и Херцеговине, онда Република Српска може самостално да иде својим путем без било каквих политичких и економских проблема.

Република Српска има територију, има становништво, има приходе, има стабилну власт. Генерално, само Република Српска има овај последњи фактор, и нико више у Босни и Херцеговини. У муслиманско-хрватској федерацији три године (!) после избора није формирана влада. На централном нивоу у Босни и Херцеговини власти не функционишу, многи кантони ФБиХ су заправо изашли из федералног система власти. И само Република Српска стабилно функционише.

– Како се може решити проблем са законом о забрани негирања „геноцида у Сребреници“?

– Високи представник у БиХ није имао право да намеће одлуке и доноси законе, то је кључно. То што се садржај конкретног закона односи на „геноцид” је већ секундарно питање. Проблем је што су разни високи представници од 1998. године усвојили 140 одлука којима су наметали законе и мењали политички систем Босне и Херцеговине.

Закони се могу доносити гласањем у Парламенту Босне и Херцеговине. Високи представник у БиХ не може бити законодавац, он доноси неоправдане одлуке на државном нивоу. Дакле, када се поменути закон укине – а то је једини излаз из постојеће ситуације – вратићемо се раду у заједничким органима власти БиХ. Али док се то не деси, Срба тамо неће бити.

Јер према „закону“ који је наметнуо бивши високи представник у БиХ Валентин Инцко, сада сви морамо ићи у затвор због слободе говора и мишљења. Ако мислите да у Сребреници није било „геноцида“, сместиће вас у затвор, јер судови и тужилаштво у БиХ контролишу муслимани који су заинтересовани да вам дају максималну казну затвора. И то се односи и на обичне људе и на политичаре. Колико знам, против мене је већ покренуто неколико кривичних поступака по „Инцковом закону“.

– А који је проблем око признања садашњег тзв. „високог представника у БиХ“?

– У Босни и Херцеговини више нема високог представника. Овај званичник може да обавља своје дужности само ако буде именован одлуком Савета безбедности УН. Нагласићу: у складу са Дејтонским споразумом, који дефинише постојање БиХ, високог представника у БиХ одговарајућом одлуком одобрава Савет безбедности УН. Таква одлука не постоји, али постоји немачки политичар који изјављује: „Ја сам високи представник!“ Ово је још један апсурд у низу апсурда у Босни и Херцеговини. Замислите да ја сада дођем у Немачку и изјавим да сам ја тамо нови високи представник. То је немогуће и смешно – баш као у садашњој ситуацији у БиХ.

– Последње питање: шта је Русија већ учинила и шта још може да учини да помогне Републици Српској на међународном плану?

– Последњих деценија, захваљујући Русији, њеном доприносу и њеном интересу, очувано је поверење у међународно право, јер је Дејтонски споразум о БиХ део овог права. Да није било Русије, која је стално о томе говорила у Савету безбедности УН – бојим се и да помислим шта је све Запад могао да уради.

Русија је урадила много, и не само за Републику Српску, већ за све Србе, и за стабилизацију Балкана у целини. Оно што још може да уради Русија је да настави, на глобалном нивоу, преко међународних организација, да улаже напоре да свет разуме ситуацију у Босни и Херцеговини и подржи њено усклађивање са међународним правом. Сигуран сам да ће тако и бити.

Оригинални текст интервјуа је објављен данас на руском језику у листу „Независимаја газета“

Фотографија: gazprom.ru