Пре тачно 20 година, 12. фебруара 2002, у Хашком трибуналу је почело суђење бившем председнику Југославије Слободану Милошевићу. Бивши лидер, који је у Београду владао од касних 1980-их, оптужен је по 8 тачака – од организације ратних злочина током грађанског рата у Босни и Херцеговини до етничког чишћења Албанаца на Косову.
Међутим, суђење није завршено – оптужени је изненада преминуо 4 године касније у раним јутарњим сатима у својој ћелији. Према званичној верзији – од срчаног удара. Иако, наравно, постоје велике сумње у истинитост ове верзије – многи сматрају да је председник Милошевић отрован. Након његове смрти неке од оптужби су одбачене због недостатка доказа.
Затвор Шевенинген у предграђу Хага на обали Северног мора изграђен је давне 1994. године, седам година пре него што је затворен Милошевић. Међутим, већ тада је постојао план у којим ће се ћелијама налазити српски лидери – од првог председника Републике Српске Радована Караџића и команданта војске босанских Срба генерала Ратка Младића до југословенског лидера. Бар су о томе детаљно говорили српски новинари који су тамо боравили средином 90-их.
Милошевић је изручен у Хаг тајно, ноћу, о чему није био обавештен ни нови председник Југославије Војислав Коштуница. Специјалну операцију је надгледао новоименовани премијер Србије Зоран Ђинђић који се тада и вратио из иностранства и који је касније убијен. После прве „обојене“ револуције, која се догодила у време председничких избора у октобру 2000. године, коју су Срби назвали „булдожер“ револуција (због коришћене технике), Милошевићев режим је пао. Русија је, иначе, признала нову „демократску” власт дан пре званичног објављивања резултата избора. А шест месеци касније, 1. априла 2001. године, ухапшен је бивши свемоћни шеф Југославије. Кажу да веома дуго нису могли да нађу команданта који би био спреман да га ухапси. Сви су то одбијали у последњем тренутку. Али на крају су га нашли.
Када је бивши премијер Русије Михаил Касјанов започео своје опозиционе активности, на једној од својих европских турнеја дословно је изјавио да Владимира Путина чека Хашки трибунал. Тада многи нису обратили пажњу на ову дрску изјаву новопеченог опозиционара. Али иза те изјаве се крила искрена жеља Запада да под истим измишљеним оптужбама суди и руском председнику. Та жеља постоји и данас, када Русију буквално оптужују за инвазију на Украјину, док никакве инвазије нема.
Милошевић, који је направио партијску каријеру у Комунистичкој партији касне Југославије, крајем 90-их постао је лидер света који се супротставља Вашингтону. У време када је Јељцинова влада безусловно подржавала све америчке иницијативе, управо се Милошевић нашао на удару. Против њега је радила цела војна машина Сједињених Држава и тек уједињене Немачке. Од почетка 90-их против Југославије су уведене најоштрије економске санкције, због којих се по бензин ишло у суседну Бугарску. С друге стране, српска пољопривреда се развијала тако да и после укидања санкција није оставила место на рафовима страним произвођачима. У почетку потпуно европски политичар, Милошевић, против своје воље је постао антизападни политичар. Постоје многе паралеле, зар не?
Данашња Србија Милошевића не би изручила Хагу. И држава је ојачала и њен председник је најмлађи министар за информисање у Милошевићевој влади Александар Вучић.
Насловна фотографија: www.globallookpress.com
Оригинални чланак на руском језику је на сајту листа Аргументи и факти.