У трећој декади фебруара, уочи Великог поста, у Аману ће се окупити патријарси и представници православних цркава. На дневном реду биће украјинско питање које је већ изазвало највећу поделу у православном у последњих хиљаду година.  

Краљ Јордана Абдулах II ибн ел Хусеин изразио је жељу да помири православне хришћане посвађане због црквене аутокефалности у Украјини. Иако муслиманска земља Јордан је канонска територија Јерусалимске патријаршије, а њен патријарх Теофил III је у пријатељском односу са краљем Абдулахом. 

Предлог да се организује сабор патријарха је веома важан јер мора се некако решити питање поделе између највеће православне цркве каква је Московска патријаршија и Цариградске која се понаша као „православни Ватикан“. 

Поделу је изазвало мешање васељенског патријарха Вартоломеја у послове Руске православне цркве пошто је дао украјинским расколницима аутокефалност, фактички створио псеудоправославну националистичку секту под називом „Православна црква Украјине“. 

Московска патријаршија засад позива друге Цркве на сусрет у Аману, а Цариград их убеђује да не долазе.  

У понедељак је Грузијска патријаршија изјавила да одбија да учествује на састанку у Јордану. Раније су патријарси Грчке, Александријске, Кипарске и Албанске цркве такође одбили да иду у Јордан. Остале цркве су или потврдиле своје учешће, као што је потврдио српски патријарх Иринеј, или још увек нису одлучили.  

 Патријарх Московски и све Русије Кирил ће дефинитивно учествовати на састанку, а он ће доћи чак и ако се у Аману појави Вартоломеј, који је у понедељак рекао да га не чекају и да Теофил III нема право да окупља патријархе да би решавали проблеме православља. 

„То како Вартоломеј реагује на иницијативу Јерусалимског патријарха показује да он види Цариград као центар света, иако се раније мислило да су све православне цркве независне и делују самостално. Нигде није написано да само Васељенски патријарх има неотуђиво право да сазива саборе и састанке“, објаснио је Роман Лункин, руководилац Центра за проучавање религиозних и друштвених проблема Института за истраживања Европе Руске академије наука.

Епископ Андреј Новиков сматра да је Теофил III показао храброст и правилно схватање и став према проблему, док се Вартоломеј заноси „источним папизмом“. 

Један од водећих стручњака за хришћанство, историчар оријенталиста Михаил Јакушев каже: 

„Главна ствар у овом догађају је да се он оствари. Сама чињеница окупљања патријарха је већ довољно значајна. Јер последњих месеци се чини све да до тога не дође. Америчка дипломатија и неки грчки архиепископи желели су да покваре планове сабора у Аману, организујући у исто време сабор у Цариграду, али то им није успело. 

Као резултат тога Цариград и присталице оптужују Руску православну цркву да она стоји иза предлога Јерусалимског патријарха, да му је та идеја наметнута током његове посете Москви. Ово је апсолутна лаж и клевета. А чињеница да је патријарх Вартоломеј на непристојан начин одговорио Јерусалимског патријарху на позив у Аман још једном доказује да Васељенски патријарх води политику која руши православно јединство“, каже Михаил Јакушев. 

Фото: mospat.ru