Никита Бондарев, доктор историјских наука, ванредни професор Руског државног факултета хуманистичких наука, коментарисао је скандалозну изјаву представнице српске опозиције Драгане Трифковић, која је „приметила“ да очување историјског сећања на Други светски рат, који Русија и Србија бране на највишем државном нивоу, „није популарно“, већ да су, по њеном мишљењу, за Србе важнији догађаји из Првог светског рата, који су се одвијали без социјалистичке позадине.
„Није баш дипломатски обраћати се Русији следећим формулацијама: ‘ви, Руси, морате; ви, Руси, сте дужни да…’. Смучи ми се сваки пут кад чујем сличне савете упућене Русији. Постоји и таква изрека: ‘Руси морају бити већи Срби од самих Срба’. И Драгана Трифковић од нас захтева управо то. Да, искуство Другог светског рата било је двосмислено за Србију, али немојте нам диктирати шта да радимо“, нагласио је руски историчар.
Бондарев је објаснио да је ослобађање Београда ушло у светску историју не само као успешна војна операција, већ и као догађај који је помирио супротстављене српске снаге.
„Као историчар могу да кажем да је за Совјетски Савез и за модерну Русију искуство Другог светског рата на Балкану искуство успеха. Само у Београдској операцији учествовало је 300.000 совјетских војника. Тито у целој Југославији нијеимао толико партизана! У Београдској операцији је учествовало око 120.000 Титових партизана, и имам разлог да верујем да је тај број претеран. То су били лоше униформисани, наоружани ко зна каквим оружјем текодузетим од фашиста. Док смо ми поред 300.000 бораца имали ‘каћуше’, Дунавску војну флоту и авијацију“, истакао је експерт.
Бондарев је истовремено напоменуо да су ‘наше, совјетске,снаге током Београдске операције, ако узмемо у обзиропшту статистику погинулих у Другом светском рату, претрпеле мање губитке: током борби за Београд погинулоје мање од 2.000 људи. За нас је ово случај ослобађања европске престонице уз минималне жртве, што је биломогуће јер су Срби били на нашој страни. Срби нису подржали фашисте и због тога је Београдска операција завршена прилично брзо. Све што је совјетска војска морала да уради у Србији, а то је да пређе њену територију са бугарске стране, да дође до Војводине, Славоније, да форсира Дунав и уђе на територију Мађарске, све је то урађено брзо и уз минималне људске жртве. И о томе се мора говорити, јер је то прича о томе како је све изведено ефикасније него што се очекивало и планирало. То је било изводљиво захваљујући огромној помоћи и подршци коју су Срби пружили нашој војсци.
Скренућу пажњу и на сукоб између Титових партизана и четника у то време. Ти односи су били лоши, али и једни и други су сарађивали са Црвеном армијом. Недавно сам објавио чланак посвећен овој теми на порталу ‘Балканист’. Постојала је сарадња између совјетске војске, четника и градова које су они заједнички ослобађали.
Међу четницима Драже Михајловића постојао је одред од триста људи. Били су то совјетски држављани, ратни заробљеници које су нацисти слали на принудни рад у руднике на подручју Бора. Заробљеници су бежали и придружили се четницима. Међу партизанима су такође били читави одреди формирани од совјетских ратних заробљеника.
Нас наследнике Совјетског савеза и Црвене армије се не тиче ова конфронтација између партизана и четника. Ми смо са свима сарађивали, сви су били наши савезници“, подсетио је историчар.
Никита Бондарев је такође скренуо пажњу на чињеницу да савремена Русија, која чува успомену на Други светски рат, мири потомке бивших противника. „Сасвим природногледам на то да се на акцијама Бесмртног пука истовременоносе портрети партизана и четника. То смета српским левим политичким снагама, они не желе да на акцијама Бесмртног пука присуствују потомци четника. Међутим, четници су у Источној Србији дочекивали совјетску војску узвицима ‘Живео краљ Петар! Живео Совјетски Савез’“, објаснио је руски историчар.
Бондарев је истовремено истакао да се Русија неће спуштати на ниво међусобних српских перипетија из прошлости и да води политику мира и поштовања свих који су дали животе у борби против фашизма, а то је политикакоја многима на Западу не одговара.
„Зато немојте покушавати да нас увучете у историјскапитања српских међусобних сукоба и да нам саветујете како да поштујемо сећање на хероје. То је као да саветујетесрпским Јеврејима да забораве на Холокауст! Волео бих да у том случају видим реакцију представника израелског центра који се бави овим питањем. За нас је сећање на Други светски рат најсветије што имамо. То је можда и једина активна духовна веза за целу нашу земљу. Сећање на Други светски рат за нас је од суштинске важности, и ми ћемо и даље покушавамо да помиримо потомке партизана и четника, јер Русија је снага која уједињује“, закључио је Никита Бондарев.
