Босни и Херцеговини није потребан Високи представник, ми не препознајемо никакву практичну потребу за њим, његова функција је одавно исцрпљена, рекао је у ексклузивном интервјуу за „Глас Српске“ Сергеј Лавров. „Постоји чак и нешто понижавајуће у томе да суверена и независна БиХ, која је била нестална чланица Савета безбедности УН и председавала Комитету министара Савета Европе, и даље остаје под спољним ‘надзором’. Време је да се то приведе крају“, сматра Лавров. 

Очекивало се да ће Лавров данас посетити БиХ, али посета је одложена пошто је министар тренутно у самоизолацији. 

Одговарајући на питање како оцењује тренутне односе Русије и БиХ, министар је рекао да се ради о пријатељском партнерству, а следеће године ће две земље обележити 25 година од њиховог успостављања. 

„У релативно кратком периоду заједничким напорима заиста смо успели да изградимо стабилан систем веза заснованих на прагматизму, обостраном поштовању, узајамном разумевању о великом броју питања. Немамо нерешених проблема. Одржава се напредан политички дијалог, пружа се узајамна подршка на мултилатералним платформама. Придржавамо се подударних или веома блиских ставова о кључним међународним питањима. Једногласно подржавамо недопустивост ревизије општеприхваћених резултата Другог светског рата, доследно се противимо било којим формама и манифестацијама неонацизма“, набројао је руски министар спољних послова. 

Лавров је рекао и да стране активно раде на развоју пословне сарадње. 

„Русија, као што је познато, један је од водећих спољнотрговинских партнера БиХ те се налази међу првих десет земаља по обиму директних страних улагања у локалну привреду. Највећи руски економски оператери — Зарубежњефт, Газпром, Сбербанк — обезбеђују не само стотине радних места у БиХ већ и вишемилионске приходе од плаћања пореза. Русија је поуздан снабдевач природним гасом за БиХ. Заузврат, наше тржиште је отворено за ваше воће и поврће, расте интерес према садницама воћарских култура произведених у БиХ, наставља се рад на обезбеђењу испорука меса и млечних производа. Успостављена је културна и хуманитарна сарадња на многим пољима. Наиме, јачају се везе у сфери образовања, организују се концерти, изложбе и други догађаји“, додао је министар. 

Лавров је истакао да кључни фактор успеха односа двеју земаља остаје потпуно подударање како структуре тако и суштинског садржаја Дејтонског споразума. 

„Потребно је поштовати одређена правила без покушаја да буду заобиђена или распакивана“, истакао је министар. 

 Русија као једна од држава гараната Мировног споразума потпуно подржава дејтонски статус Српске и њена уставна овлашћења, додао је Лавров. 

„Чујемо размишљања о томе да, наводно, Дејтон није замишљен као дугорочни пројекат и да га је потребно мењати, прилагођавати неким шемама итд. То се обично покреће из иностранства. Очигледно је да су правила утврђена у Мировном споразуму 1995. године у супротности са нечијим интересима и спречавају спровођење смерница које се намећу споља. Никако то не сматрамо довољним разлогом за разговор о ревизији Дејтона који већ четврт века успешно обезбеђује мир, безбедност и стабилност у Босни и Херцеговини и региону у целини“, изјавио је министар. 

Он је додао да трајна вредност Мировног споразума лежи у чињеници да је он прецизирао особине унутрашњег уређења БиХ, утврдио уставни положај два ентитета, разграничио сфере одговорности међу нивоима власти, гарантовао једнак статус три конститутивна народа, обезбедио верификовану шему за остваривање њихових националних права, укључујући право вета ради заштите виталног националног интереса. 

„Задирање у ове темељне постулате значи подривање основа државности БиХ. Русија, као један од гараната Мировног споразума, залаже се за безусловно поштовање његових основних уставних начела и позива све партнере у БиХ и иностранству да учине исто. Било какве промене су прихватљиве искључиво као резултат равноправног договора између три конститутивна народа у складу са прописаном процедуром. Оно што заиста треба да буде ревидирано, то је присуство Канцеларије високог представника. Нико не може оспорити чињеницу да је овај механизам спољне контроле био замишљен као чисто привремена мера. Постоји чак и темељна одлука о његовом укидању, која је донесена још 2006. године, али њена имплементација стално се одгађа под различитим изговорима. Не препознајемо никакву практичну потребу за високим представником, његова функција је одавно исцрпљена“, рекао је Лавров. 

Министар је истакао такође да Република Српска остаје важан партнер Москве. 

„Није тајна да значајни део практичне сарадње са БиХ представља сарадња с Републиком Српском. Наши предузетници показују интересовање за индустријски потенцијал РС. Разматра се прикључивање Русије пројектима гасификације. При томе, желео бих посебно да нагласим да таква кооперација није усмерена против било кога. Имамо намеру да и убудуће подстичемо свестрано унапређење и проширивање веза са РС“, истакао ја Лавров. 

Говорећи о тзв. „малигном руском утицају“ на Западни Балкан, што можемо често чути на Западу, руски министар спољних послова је рекао да нико никад није покушао да прецизира о чему се тачно ради. 

„Најзанимљивије је што нико не може да тачно објасни у чему је наш такозвани ‘малигни утицај’. Пуно је празних и доконих разговора и инсинуација, али нико није у стању да пружи доказе и чињенице. И откуд би их узели? Наше опсежне везе са свим земљама региона у различитим сферама развијају се на апсолутно транспарентан начин, оне су потпуно у складу са нормама међународног права. Русија такође наставља да игра важну улогу у процесу постконфликтног помирења и стабилизације. Очигледно је да се то некоме не свиђа, јер представља препреку остварењу себичних интереса од стране неких међународних играча који би овај део Европе желели да претворе у арену геополитичке конфронтације и тиме да створе нове линије поделе. Отуд и спекулације о ‘малигном утицају’. Дакле, очити су то не само неспретни напори да се оцрни политика Русије на Балкану већ и покушаји прикривања сопствених ружних планова“, закључио је шеф руске дипломатије. 

Фото: glassrpske.com