Експанзија Запада на Балкану се непрекидно наставља. Истовремено, улазак Босне и Херцеговине и Србије у војно-политички оквир НАТО-а компликује нежеља Срба да до тога дође, као и застој „косовског питања“ који Сједињене Државе покушавају да реше ширећи дезинформације о „штетном утицају“ Русије на Балкану.

Уочи посете руског министра спољних послова Сергеја Лаврова Београду 18. и 19. јуна, као и очигледног форсирања САД да реше косовско питање, дописник листа Росијска газета је разговарао са деканом Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву, професором Драгом Мастиловићем о историјском контексту сукоба између Истока и Запада на Балкану. „Шта нам није јасно? Ево неколико једноставних историјских питања“, рекао је професор. 

„Да ли су у 15. веку Руси окупирали Балкан? Да ли су Руси 1878. окупирали Босну и Херцеговину? Да ли су Руси 1908. извршили анексију Босне и Херцеговине? Да ли су Руси 1914. нападали Србију, изазвали Први светски рат и починили многе злочине? Да ли су Руси у Првом светском рату направили прве концентрационе логоре на Балкану и уопште – у Европи? Да ли су Руси окупирали Балкан 1941? Да ли су Руси починили геноцид у Другом светском рату на Балкану против Срба, Јевреја и Рома? Да ли су Руси деведесетих година прошлог века организовали распад СФРЈ, серију крвавих грађанских ратова у региону, изазвали огромна страдања и масовна пресељења људи са својих родних огњишта? Да ли су Руси 1994. и 1995. бомбардовали било кога на Балкану? Да ли су Руси 78 дана бомбардовали СРЈ ради Велике Албаније? Да ли Руси имају војне базе на Балкану? Да ли су Руси некада били окупатори или освајачи балканских држава?

Одговори на сва ова питања гласе — не и никад“, истиче професор Драга Мастиловић.

Све су то чинили други народи, али не Руси. Шта је онда „штетан утицај Руса на Балкану“, поставља питање професор. 

„Нема сумње да разлози за то не могу бити историјске околности и хуманитарна и медицинска помоћ коју је Русија указивала. Наравно, ни хуманитарна помоћ за време природних катастрофа, па ни помоћ указана школама, ширење руске писмености и културе не могу изазвати страх. 

Присуства Русије се боје само они који не желе да дозволе да она спречи још једно прекрајање граница на Балкану“, истиче професор. 

„Шта још може бити нејасно? 

Само то да ли су српски државници схватили да нису „пријатељи“ Западу, већ „партнери“ Истоку. То је основна лекција историје за данашњи дан. И треба се сетити старе мудрости која каже да народ који не учи из своје историје осуђен је на њено понављање“, рекао је професор Драга Мастиловић у интервјуу за лист „Росијска газета“.

Фото: glas srpske