Над Средоземним морем поново се скупљају облаци. Турска и Грчка — иако су обе чланице НАТО-а – никако не могу да реше територијалне спорове око Источног Медитерана.

Анкара намерава да на северном делу Кипра отвори сталну базу за своје светски познате беспилотне летелице Бајрактар ТБ2. Очекује се да ће тамо бити распоређени и борбени и ненаоружани дронови за истраживање и контролу над регионом.

Међутим, појава базе беспилотних летелица на Северном Кипру представља проблем не само за Атину, већ и за НАТО и САД, које је већ забринуло то што је Турска купила руске ракетне системе С-400.

Током последњих пет година, спољна, војна и економска политика Анкаре на Блиском истоку била је у супротности са интересима Сједињених Држава, и Вашингтон тражи начин да контролише турског лидера Ердогана. С тим у вези, Сједињене Државе, Израел и Француска активно сарађују са Грчком: јачају сарадњу са њом у војној сфери и пребацују најсавременије и најнапредније оружје у Атину. Истовремено, закључују се војни уговори са Кипром. Сврха ових маневара је померање односа снага у Источном Медитерану у корист Грка.

Како Турци милитаризују Кипар

Према подацима турских медија, стална база турских беспилотних летелица на Северном Кипру биће распоређена на аеродрому на стратешком положају Лефконико (турско име — Гечиткале), северозападно од Фамагусте. Експлоатација ће почети 20. јула, када ће Турска и Северни Кипар прославити 47. годишњицу инвазије на острво. Ердоган је већ најавио да овом приликом намерава да оде у самопроглашену Турску Републику Северни Кипар где ће дати важну изјаву, „која ће се тицати не само острва, већ и целог света“.

Амбиције Анкаре и турског Генералштаба не ограничавају се базом на Кипру. У оквиру одбрамбеног ресора последњих неколико година водила се расправа о томе да ли треба створити сталну базу на кипарској обали. Још 2018. године команда турске морнарице поднела је влади свој извештај о хитној потреби изградње поморске базе на острву. У извештају се напомиње да ће таква клаузула „помоћи Северном Кипру да осигура своја суверена права“. А самој Турској база ће пружити прилику да брани своје интересе у региону и осигура се да Грци и њихови савезници неће кршити границе оних региона које Анкара сматра својим ексклузивним економским зонама у Источном Медитерану. Преко Гечиткалеа и поморске базе Турска намерава да се учврсти у региону и активније спроводи своју спољну, војну и економску политику.

Као део примене војне доктрине Плаве домовина (Mavi Vatan), Турска је такође започела изградњу нове морнарице. Главни циљ је заштита националних интереса у Источном Медитерану. Заједно са шпанским предузећем Sedef-Navantia Анкара гради лаки носач авиона TCG Anadolu (L-400) (универзални десантни брод — LHD), по примеру носача авиона шпанске морнарице Juan Carlos I (L-61), као и пратеће бродове за стварање офанзивне групе војних пловила.

У почетку је TCG Anadolu (L-400) пројектован за амерички авион F-35B и требало је да буде поринут 2021. године. Међутим, након што је Турска искључена из програма Ф-35 у јулу 2019. године због скандала око набавке руског система ПВО С-400, брод је оспособљен за сервисирање различитих беспилотних летелица и његова експлоатација ће почети тек 2023. С тим у вези, турско Министарство одбране разматра развој офанзивне беспилотне летелице на бази Бајрактара ТБ3. Претпоставља се да ће Anadolu (L-400) моћи да понесе од 30 до 50 палубних дронова, од којих ће десет истовремено моћи да користи у борбеним операцијама.

Тако ће Anadolu (L-400) постати први лаки носач авиона на свету прилагођен за беспилотне летелице. Штавише, Турска тренутно планира да изгради још један сличан брод под називом TCG Trakya.

САД поново покрећу војну сарадњу са Грчком

После 2016. године, Вашингтон је почео да напушта стратешко партнерство са Анкаром у корист Атине. Дакле, нови Закон о одбрани и међупарламентарној сарадњи између Сједињених Држава и Грчке, усвојен 2021. године, претпоставља да ће Америка подржати Грке у модернизацији војске, испоручити своју војну опрему земљи и промовисати ширење мултилатералне сарадње између Кипра, Грчке, Израела и САД у Средоземном мору.

Документ (иначе, једногласно подржан од стране америчких сенатора) предвиђа:

– Помоћ у оквиру европског програма подстицаја капитала за замену руске војне технике америчком. Овде је важно напоменути да Сједињене Државе намеравају да траже од Грчке да заувек одустане од руског оружја: одговарајући предлог закона је сада на разматрању у америчком Сенату.

Грчка војска је наоружана ракетним системима ТОР-М1, противавионским ракетним системима кратког домета Оса-АКМ и системима ПВО С-300. Неколико ТОР-а стационирано је на Криту заједно са системима ПВО С-300. Грчке оружане снаге такође имају руске противтенковске ракетне системе Корнет и Фагот. А од четири десантна ховеркрафта Зубр, три су руске производње.

– Издвајање 1,8 милиона долара годишње за међународно војно образовање и обуку од 2022. до 2026. године.

– Пружање директних зајмова за куповину војне робе и коришћење војних услуга, као и услуге пројектовања и изградње за развој оружаних снага.

Као део споразума потписаних са Вашингтоном, Атина ће добити и:

– могућност убрзане испоруке било ког авиона Ф-35 нарученог у будућности,

– могућност надоградње ловаца Ф-16 до стандарда F-16 Viper,

– испорука 1200 оклопних извиђачких возила М-1117 током 2021. године,

– нове америчке војне базе на грчкој територији.

Као део споразума, Сједињене Државе намеравају да модернизују и прошире своју базу у заливу Суда. Поред тога желе да им припадну и војне базе у Стефановикију, Лариси и лука Александруполис за надгледање Егејског мора.

Документ такође предвиђа стварање међупарламентарне групе Кипра, Грчке, Израела и Сједињених Држава, која ће постати законодавна компонента процеса „3 + 1“ који су владе ових земаља покренуле у марту 2019. године.

Пре свега, Грци намеравају да усаврше своју флоту на рачун Америке. Дакле, у марту 2021. године, команда америчке морнарице, у оквиру програма Foreign Military Sales, добила је захтев из Атине за изградњу четири нове фрегате, модернизацију фрегата класе Хидра или МЕКО 200HN из 90-их година (америчка војно-индустријска корпорација Lockheed Martin је већ предложила да се на бродове инсталира систем COMBATSS 21), као и за вишенаменске системе пружање варијанте вишенаменског система оружја Аegis.

Из Француске с љубављу

Истовремено са Америком, Француска развија војно-техничку сарадњу са Грчком. Дакле, 2020. године Атина и Париз потписали су војне уговоре у износу од 2,8 милијарди долара. Они предвиђају испоруку 18 француских ловаца Rafale (6 нових и 12 из француског ратног ваздухопловства), као и четири фрегате и четири хеликоптера. Поред тога, Атина ће од Француске откупити ново противтенковско оружје, морнаричка торпеда и ракете за потребе грчког ваздухопловства.

2021. године Грчка ће имати највеће трошкове за одбрану у последње две деценије.

У априлу 2021. грчко издање Proto Thema најавило је да ће власти ускоро донети одлуку о куповини још најмање шест мултифункционалних ловаца Rafale. Набавком додатних авиона повећаће се групација ових авиона у грчком ваздухопловству на 24 летелице. Уз помоћ америчких Ф-35 и француског Рафала Атина намерава да обезбеди ваздушну предност над Анкаром.

Мора се рећи да су Грци веома успешно искористили чињеницу да су Сједињене Државе и Француска отворено стале на њихову страну у спору са Турском. Париз и Вашингтон су веома заинтересовани за слабљење положаја Турака у Источном Медитерану, па им стога јачање конфронтације између Атине и Анкаре игра само на руку. Положај Турске компликује чињеница да су Француска и Грчка позвале Египат, Кипар, Израел и Уједињене Арапске Емирате у своју антитурску коалицију.

У том контексту, Ердоган мора још активније да промовише свој пројекат „Велики Туран“, као и да се приближи Пакистану, Кини и Русији.

У таквој ситуацији распад јужног бока НАТО-а постаје само питање времена…