Српски адвокат, новинар, члан владајуће Српске напредне странке, политичар који је посматрао изборне кампање у свету Владимир Ђукановић ексклузивно за портал „Балканист“ анализира догађаје у Србији после избора 21. јуна, када је владајућа партија одржала, како је председник Србије Александар Вучић рекао, „тријумфалну“ победу.
После избора написали сте на Твитеру да се повлачите из политике. Нисте променили мишљење? Било би тужно да држава изгуби тако утицајног аналитичара чије се мишљење високо цени.
— Нисам ја рекао да се повлачим из политике, већ да се повлачим из активног деловања у политици у смислу појављивања у медијима. Своје медијске наступе сводим искључиво на Јутјуб, моје деловање на друштвеним мрежама и то је то. Постоје одређене колеге по телевизијама које не могу да одбијем из одређеног поштовања према њима, али се трудим да ме готово уопште нема на телевизијама. Има Српска напредна странка далеко паметније људе, посебно младе снаге, које имају много више мотива и амбициознији су. Свакако, ја остајем уз Српску напредну странку, односно уз Александра Вучића као дугогодишњег пријатеља и ту сам да помогнем шта год се од мене затражи, али активно учешће остављам млађима и свакако паметнијим од мене. Отишао сам у адвокатуру и ту сам себе пронашао. Немам никакву политичку амбицију и не желим никакве функције. Иначе, хвала на лепим речима.
Како бисте могли да опишете тренутно политичко стање у Србији?
— Српска напредна странка је доминантна политичка опција и то је више него очигледно. Проблем је што имамо покушаје дестабилизације Србије, најчешће мотивисане од спољњег фактора, али у садејству са домаћим тајкунима. Они изазивају константан хаос.
Шта мислите о српској опозицији?
— Питање је ко је уопште опозиција. Уколико мислите на екипу окупљену око Драгана Ђиласа, не мислим ништа. Жалим их.
Подсећамо да је опозициона коалиција „Савез за Србију“ тражила да све опозиционе снаге бојкотују парламентарне изборе, али у томе није успела пошто су неки чланови одустали од такве стратегије и учествовали у изборној трци. Одлуку о бојкоту су критиковали и европски политичари. Излазност на изборима од 49% је показала да је стратегија бојкота била погрешна.
Ко предводи протесте организоване прошле седмице? Да ли можемо рећи да је опозиција изгубила битку са властима, да није искористила ове акције, јер видели смо да демонстранти протерују са протеста лидере опозиције – Вука Јеремића, Драгана Ђиласа и Бошка Обрадовића?
— Искрен да будем, то више нико не зна. Покушавам да схватим шта је уопште смисао тих протеста, који им је мотив, међутим то је толико бесмислено да јако тешко може да се установи ово за чим и ја трагам. У крајњој линији јасно је да један део опозиције покушава да дође до одређене подршке људи који нису сагласни са политиком Српске напредне странке, али очигледно им не иде колико год да спонзоришу те протесте.
Протести су део српске политичке културе. Колико су ефикасни у задње време? Или су постали сасвим бесмислени?
— Сваки протест захтева неки циљ. Када се улази у протест прави се читава стратегија, па и она излазна. Овде тога нема и јасно је да је ово насиље ради насиља. Скроз бесмислена прича. Покушали су да дођу до неке подршке, није им то пошло за руком и то је то. Драган Ђилас чега год да се дохватио у животу то је и уништио, па и ове протесте.
Зашто полиција не хапси све оне који позивају на рушење владе и нереде? То не би било тешко с обзиром да су сви они изгубили одборнички имунитет.
— То би они изнад свега волели, јер тада би могли да глуме политичке жртве. Нема потребе да им се то „задовољство“ приушти.
Били сте посматрач на изборима у ДНР, познате су вам све компликације у украјинској политици. Да ли се у Србији примењују исте технологије обојене револуције као и у Украјини и како српска влада може томе да стане на пут?
— Занимљиво је да је и у Украјини, али и у Србији, био присутан велики број тзв. професионалних револуционара који су дошли из иностранства. Иначе у свету постоји једна међународна терористичка организација крајње левичарског карактера која се назива АНТИФА. Они су наводно антифашистичка организација, али у својој бити они спроводе класичне фашистичке методе. Ти људи су под директном контролом америчке либералне структуре или тзв. дубоке државе и они по принципу професионалних револуционара иду од државе до државе и у садејству са својим колегама у тим земљама спроводе радикално-левичарски екстремизам. Мислим да ће и Русија врло брзо имати проблем са тим зликовцима.
Били сте посматрач и на руским председничким изборима. Шта вас везује за Русију и како је доживљавате? Како ви гледате на промене у Уставу РФ и које промене би биле добродошле и за Устав Србије?
— За Русију ме веже заједничко историјско наслеђе, словенска крв, исте патње, култура, вера… Срце је свакако у Москви. Уставне промене које су спроведене у Русији тешко да би могле проћи у Србији, јер наша политичка традиција није слична руској. Нисам сигуран да би Срби тако нешто прихватили, али по питању Русије, с обзиром да се ради о највећој држави на свету по пространству, ово су биле преко потребне уставне промене.
Русија се залаже за решавање косовског питања у оквиру Резолуције 1244. Шта ви мислите, који би споразум између Београда и Приштине могао да постане решење?
— Сада се ту поставља питање, а који део Резолуције 1244? Има у њој и неповољног дела по Србију. Свакако, Резолуција 1244 јесте наша сламка спаса, нешто за шта се макар минимално можемо ухватити. Нисам оптимиста по питању договора и мислим да ћемо још дуго, дуго, таворити без икаквог решења. Не видим никакво решења на видику.
Фото: novosti.rs
