Намeра турског председника Реџепа Тајипа Ердогана да претвори Свету Софију у Истанбулу у џамију изазвала је јавно негодовање у целом свету, али, најбурније је реаговала, наравно, Атина. Грци су ову изјаву оценили као напад на цео хришћански свет: храм је украшен древним византијским фрескама, које се сматрају једним од симбола хришћанства. Званични представник грчке владе Стелиос Петсас већ је нагласио да би претварање цркве у џамију могло изазвати раздор између хришћана и Турске.
Треба рећи да је Аја Софија само аргумент Анкаре у ескалацији односа са Европском унијом и Грчком. Док се Брисел и даље свађа са Турском око избеглица, Атина је забринута због жеље Турака да траже нафту и гас на истоку Средоземног мора, у близини грчких острва Крит, Карпатос, Касос и Родос. Грци су запретили Турској војним акцијама у случају даљих провокација.
5. јуна министар националне одбране Грчке Никос Панајотопулос званично је изјавио да је Атина спремна на војни сукоб са Турском. Панајотопулос је рекао да расте број турских провокација и да је Грчка спремна за било који развој догађаја, укључујући војне операције. „Верујем да је једини начин да Грчка изађе на крај са таквим агресивним понашањем са једне стране дипломатско оружје, а са друге јачање војних снага“, рекао је министар.
Раније је турска државна нафтна компанија Turkish Petroleum Corporation потврдила да тражи дозволу за тражење нафте и гаса у Средоземљу. Али ради се о континенталном прагу грчких острва. Атина се позива на међународно право и истиче да Турска хоће да буши на њеној територији. Турска, заузврат, изјављује да намерава да оспори морске границе и да ће ускоро почети да вади „црно злато“.
Грчки министар спољних послова Никос Дендијас већ је оптужио Турску за покушај одузимања територија суверене државе. Грчки премијер Киријакос Мицотакис обратио се Европској унији поруком у којој је изразио негодовање због провокација Анкаре.
Турске власти поступају на свој начин, превршавајући сваку меру. Као резултат ових спорова Реџеп Тајип Ердоган је наредио да се проучи питање претварања Аја Софије у џамију, знајући да православна Грчка неће моћи да не реагује на тај инцидент.
Експерти су уверени да ће се тензије између Грчке и Турске само повећавати. Важно је да све то не резултира отвореним војним сукобом у који ће бити укључене земље Балканског полуострва, Средоземља. А НАТО ће се наћи на још један корак до распада, пошто су и Грчка и Турска његове чланице.
Главни уредник портала „Руска Атина“ Павел Онојко скреће пажњу на чињеницу да су односи између Грчке и Турске почели да се погоршавају од прошле године, када су турске власти одлучиле да имају право да траже нафту у оквиру морских граница Кипра.
„Тада су Грчка и Турска размениле протестне ноте, жалбе су упућене Европском парламенту и Сједињеним Државама. Дошло је до тога да су турски војни бродови пратили пловила која су истраживала подручје. Грчка се надала да ће Европска унија средити ситуацију па зато и није ништа конкретније предузела“, каже Онојко.
А у пролеће ове године Турска је одлучила да изврши већи притисак на Грчку.
„Било је покушаја да се пробије гранични прелаз Кастанијес. И што је најважније, то нису били само инциденти са мигрантима. Турци су плаћали људима за покушаје да пробију границу. Био сам тамо, разговарао са граничарима, рекли су ми све ово“, додао је Онојко.
Он је нагласио да турски председник на тај начин покушава да издејствује да ЕУ затвори очи на покушаје тражења нафте.
„Турска неће желети да иде војним путем, нико не жели рат. Анкара жели само једно: да мирно вади нафту и гас. Међутим, постоји велики ризик од оваквог звецкања оружјем. Може се догодити случајни инцидент. На пример, неко случајно повуче ороз и ватру отворе са обе стране“, објашњава Онојко.
Истовремено, он верује да ситуација око Грчке и Турске неће бити решена у блиској будућности.
„Ништа се добро неће догодити. Турци ће послати још више миграната на границу. С обзиром да је сада топло, они могу путовати и преко мора. Односно, Анкара ће учинити све да одвуче пажњу Атине и да мирно ради на својим бушотинама. Са друге стране, Грчка ће тражити помоћ од Европске уније и највероватније ће је добити“, предвиђа он.
Директор Центра за стратешку конјунктуру, војни извештач Иван Коновалов је уверен да ионако проблематичан однос Атине и Анкаре додатно погоршавају историјски односи. Зато, напомиње он, односи долазе до озбиљног степена интензитета. Поготово сада, када је на дневном реду грчки континентални праг на коме Турска жели да профитира, а ту је и проблем миграната који су пожурили у Грчку пошто је Турска отворила границу.
„Између Грчке и Турске је одувек било много сукоба и противречности. Довољан је најмањи изговор да односи ескалирају“, нагласио је експерт.
Говорећи о спремности Турске и Грчке за рат, Коновалов је приметио да је Анкара супериорнија по количини војске и технике, али да Грчку подржавају балканске земље.
„Наравно, Турска надмашује Грчку у тенковима, противваздушној одбрани и поморској техници. Али постоји важан психолошки моменат. У случају сукоба, скоро цео Балкан, осим Босне и Косова, подржаваће Грчку. Или морално, или добровољцима. Подсећам да је Доналд Трамп рекао да се Сједињене Државе неће мешати у било какав сукоб, и ове две земље као да су осетиле слободу и почеле да делују“, додао је Коновалов.
Истовремено, он сумња да ће доћи до војног сукоба.
„Експерти који сматрају да квантитативни фактор игра пресудну улогу нису у праву: морална страна је много важнија. Уосталом, не смемо заборавити да се Турска свађала са целим светом. И од ЕУ је направила свог непријатеља. Турска успева да се договори само са Русијом, па чак и ту није све глатко – Москва чека да Турска испуни своје обавезе у вези идлибске зоне деескалације“, додао је експерт.
Предвиђајући даљи развој догађаја, Коновалов је изразио уверење да ће грчко-турски сукоб сигурно бити угашен, међутим то нам шаље сигнал да се НАТО распада.
„Северноатлантска алијанса је у озбиљним проблемима. Унутар НАТО-а се води стална борба. Узмимо као пример односе са Русијом. Северне НАТО земље инсистирају на томе да су санкције против Русије потребне. Јужне су за мир. Француска и Немачка се залажу за неутралан однос према Руској Федерацији. Ово сугерише да НАТО није јединствени организам, да је пун противречности. Да ли ће тај савез постојати у будућности велико је питање“, закључио је експерт.
Власник адвокатске фирме у Анкари Алисан Анли је скренуо пажњу на чињеницу да Ердоган користи спољнополитички фактор за решавање унутрашњих проблема, што додатно компликује односе са Грчком.
„У Турској грађански рат још није завршен, председник [Ердоган] организује провокације и за своје грађане и за Грчку“, нагласио је наш саговорник.
Упркос претњама Грчке да започне рат са Турском, не треба очекивати свеобухватне војне операције. Ни Анкара, ни Атина, према мишљењу експерата, заправо нису спремне за оружани сукоб. Упркос Ердогановој жељи да повиси свој рејтинг преко спољне политике, Турска се неће усудити да погорша ситуацију до крајњих граница. А светска заједница и посебно балканске земље требале би да спрече тај рат. Истовремено, грчко-турски сукоб јасно показује да је Северноатлантска алијанса у великој кризи.