Након принудне паузе изазване короном у центру Београда поново се појавио тако драги плакат са руском колибом: то значи да се у Србију вратио фестивал дечјег филма „Бајке детињства“. Међу многим културним и образовним догађајима које у земљи организују руске владине агенције, организације или сународници, „Бајке детињства“ су можда најпријатнији догађај, усредсређен не на прошлост, већ само на будућност. То је такође једна од ретких иницијатива коју наши геополитички противници не могу назвати „руска пропаганда“. Најљубазнији пројекат је најнезгоднији за оцрњивање, али и најрањивији. Овај фестивал је намењен најмлађима: помаже образовању нове генерације људи који ће моћи да створе искрена пријатељства и који ће знати праву вредност другарства, истине и мира.
У понедељак је у Дому омладине Београда било бучно: овде су се окупили читави разреди српских ђака, који су долазили на прве пројекције. Један од разлога популарности руског филмског фестивала за децу је руски језик, јер је цртани филм најприступачнији начин учења језика.
„Ово је веома добар догађај. Пре свега, за руску децу. Овде се могу упознати са филмовима и цртаћима који се снимају у њиховој домовини, јер не може се све наћи на интернету. То је такође веома добар начин да сазнате о новим остварењима. А за српску децу фестивал је прилика да уче о руској култури, да чују чисти руски језик, што је корисно за развој фонетских способности “, каже Јулија Даниловић која руководи дечјим културним центром у једној српској школи.
„Савремена деца су навикла на све ново и брзо: потребна им је брза промена кадрова, звука, слика, радњи… Стари филмови њима нису занимљиви. Овај фестивал само помаже српској деци да уче о савременој руској кинематографији, како би касније проширила своје интересовање за Русију“, примећује Јулија.
О образовној и васпитној користи овог фестивала говори и Александар Ајдиновић, деда три унуке. „На фестивалу се приказују руски филмови. Овде звучи руски језик, деца слушају руски и уче да га говоре. На крају виде веома лепе и занимљиве филмове који у њима формирају нормалан, здрав поглед на свет“, каже Александар.
Према речима једне Рускиње, фестивал је одлична прилика да се на тренутак вратимо у детињство. „Добро је што се такви фестивали одржавају, макар и ретко. За нас је ово одлична прилика да деци покажемо нешто ново из Русије. ‘Маша и медвед’ или приче о три јунака су дивни савремени цртани филмови, али деца су их већ превише пута гледала. И овај фестивал је одлична прилика да видите нешто потпуно ново и занимљиво. Да, и нама, одраслима, знате, понекад је потребан разлог да бар на пола сата уронимо у детињство, да се сетимо овог света, да поделимо сећања на своје хероје и њихове авантуре са нашом децом. Када сам сазнапа да ће на фестивалу бити приказане све епизоде са Чебурашком, одмах сам одлучила да дођем“, смеје се гошћа.
Радосна лица деце и одраслих указују на то да организатори нису узалуд радили. Епидемиолошка ограничења не дозвољавају одржавање фестивала у ранијим размерама, али у садашњој ситуацији није лак задатак организовати такав празник чак и за дозвољени број гледалаца.
„Ове године коронавирус наставља да нас напада. Ситуација није лака: организовали смо дане руског дечјег филма на једвите јаде, али шта све нећеш урадити за децу. Претходних година имали смо у просеку до 30 хиљада младих гледалаца који су гледали филмове широм Београда, и то је био прави успех. Ове године смо одлучили да не прекидамо седмогодишњу традицију. Драго нам је што су нам Амбасада Руске Федерације у Србији и Фонд јединства православних народа помогли у организацији „Бајки детињства“ 2021. године. Сви такви пројекти се спроводе у оквиру наше сарадње и са циљем размене искуства, са жељом да се на адекватан начин представе Руси и руска култура у Србији и Београду“, каже суорганизатор фестивала, директор позоришта Дадов Владимир Мијовић.
По његовом мишљењу, филмови и цртаћи представљени у програму озбиљно конкуришу промовисаном западном производу. „Технички квалитет онога што смо видели [током година фестивала] не може да превари гледаоце. Сви филмови имају образовну компоненту коју би деца требала да гледају што више“, напомиње Мијовић.
Руска дипломатска мисија, која је била један од организатора „Бајки детињства“, указала је на значај рада са младом публиком.
„Овај фестивал посматрамо као догађај који наставља Дане руске духовне културе у Србији и планирамо да мање-више редовно одржавамо догађаје везане за представљање руске културе. За нас је посебно важно што су публика овог фестивала деца. У том смислу у Србији нема проблема са представницима старије генерације: они су савршено упознати са руском културом, а наши догађаји су увек посећени. Али што се тиче деце и српске омладине, онда, наравно, морамо да радимо“, каже Александар Конанихин, културни аташе Амбасаде Русије у Србији. „Узимајући у обзир да су наши цртани филмови веома популарни у свету и да се добро купују, сматрамо неопходним да их види српска дечја публика. На томе радимо”, објаснио је дипломата.
Директор фестивала Филип Кудрјашов нам је испричао како је овај догађај почео пре девет година. „Пре више од десет година током наших пословних посета Србији моје колеге и ја смо схватили да наши ‘драги страни партнери’ раде много занимљивије и да ништа наше није представљено. Тада су се овде, у Србији, родиле „Бајке детињства“. Започеле су пут од Ваљева и стигле до главног града. Овде радимо већ неколико година. Подржавају нас београдске власти, руска амбасада, наш Фонд јединства православних народа и, наравно, позориште Дадов. Наш посао је да деца која сада граје у овој сали схвате да је Русија занимљива и љубазна земља и да пожеле да науче више о њој, да схвате зашто њихови родитељи говоре да су Руси браћа. Зато постоје Бајке детињства“, рекао је Филип.
„Недавно сам случајно пролазио поред дечјег културног центра у Београду, а на њему је био натпис ‘Радост Европе’ или нешто слично. У том тренутку сам још једном схватио зашто све ово радим… Дечји културни центар се налази у згради српске телевизије: то је зграда коју су 1999. године бомбардовали. Видети такав натпис било је болно за мене – болно и за Србе и за нас“, додао је он.
Госте фестивала су поздравили представници Скупштине града Београда, Амбасаде Русије и руководство филмског студија Сојузмуљтфиљм. Празнично расположење помогли су музички наступи популарног ТВ водитеља, глумца и певача Марка Долаша и руске глумице и певачице, дугогодишње пријатељице Дана руског дечјег филма Олге Масаљске.
Српска деца су била одушевљена. Иначе, ускоро ће исти празник бити организован за њихове вршњаке из Црне Горе и Хрватске: за месец дана тамо ће бити приказани класични и нови филмови Сојузмуљтфиљма у оквиру Балканског фестивала руског цртаног филма.
Фотографије: Кирил Боршчев.