У ексклузивном интервјуу за Јутјуб канал пројекта „Балканист“ директор Фонда националне енергетске безбедности Константин Симонов је говорио како је и дали Украјина изгубила руски гас, о проблемимa гасовода „Турски ток“ и будућој улози Турске као земље транзитера.
Скептицизам око експорта руског гаса је већ пола века карактеристичан за многе европске државе и САД, каже Константин Симонов у разговору са Олегом Бондаренком, директором Фонда за прогресивну политику и оснивачем пројекта „Балканист“. А то је и разлог свега што се сада дешава са Бугарском.
„Бугарској се може замерити да је то држава која не зна да рачуна новац“, каже Симонов. „Кад смо ми покушавали да проценимо зараду од транзита руског гаса за Бугарску, израчунали смо да ће кроз три крака годишње проћи количине руског гаса вредне од 750 до 800 милиона евра. Толико би Бугарска зарадила годишње само зато што цеви пролазе кроз њену територију. А то је велики новац за Бугарску! И зато бугарску елиту бије глас да је у стању да губи новац. Зато опозиција сада критикује Борисова да не чини све да се тај пројекат доведе до краја“, каже руски експерт.
Ако говоримо о проблемима који могу искрснути поводом такозваног „Балканског тока“, већина их је на бугарској територији. И сви су ти проблеми повезани са активношћу америчке политике у региону.
„Међутим, ради се о новцу који САД не намеравају да плате. Американци не кажу Бугарима, одустаните од руског гаса, а ми ћемо вам дати годишње 800 милиона евра. Тренутно постоји проблем повезан са компресорском станицом на територији Бугарске. Тачније, потребне су три такве станице. Без тих станица рачунамо да ће кроз цеви на територији Бугарске годишње проћи 12-14 милијарди кубика гаса, а уколико постоје такве станице, биће и више гаса.“
Поводом утечњеног гаса, Симонов је скренуо пажњу на то да је недавно на оству Крк пуштен у рад терминал за амерички гас.
„Хрватску су такође дуго убеђивали да Русија не само продаје лош гас, већ да то ради непоштено. Хрватска је тада престала да потписује дугорочне уговоре са Гаспромом. Али ускоро су схватили да им краткорочни мање одговорају и 2017. Хрвати су сами тражили да се поново пређе на дугорочне уговоре. Али чак и ако Хрвати знају да рачунају новац, свеједно, под притиском отварају терминал за амерички гас“, напомиње Симонов.
На питање када ће Украјина престати да буде транзитер руског гаса, Симонов подсећа да Русија и Украјина имају петогодишњи уговор потписан крајем 2019. године.
„Али то не значи да 1. јануара 2025. године руски гас више неће пролазити кроз Украјину. Рекао бих да ће Украјина остати резервна транзитна земља. Међутим, сигурно неће бити основна артерија. Тренутно кроз Украјину пролази нешто мање од 50% руског газа који се извози у треће земље“, рекао је он.
Поводом бојазни да ће Турска раније или касније постати нова Украјина и као највећи транзитер руског гаса уцењивати Русију, Симонов каже да се те две државе не могу упоредити.
„Ми схватамо да је Турска тежак, компликован партнер. Ми знамо ко је Ердоган, сећамо се и догађаја 2017. године. Наши односи са Турском варирају од пријатељства до мржње и назад. Ја често разговарам са турским експертима и одлично знам њихов став и став званичне Анкаре. Наравно да су они свесни да постају обиљна земља транзитер. Ми, наравно, схватамо да ће Турска користити све то за постизање политичких резултата. Међутим, који је наш главни аргумент да Турска неће постати друга Украјина? Количине гаса којe пролазе кроз Турску ће бити далеко мање од количина које су у најбољим годинама пролазиле кроз Украјину. И ако у најбољем случају кроз Турску годишње прође 15 милијарди кубика, преко Украјине смо некада извозили и више од 100 милијарди кубика“, подсетио је руски експерт.