Српско друштво пролази кроз највеће преиспитивањевредности од распада Југославије и крвавих грађанскихратова: преиспитују се пре свега вредности европскеинтеграције. О томе је у чланку за портал „Октагон“ писао руски политичар и публициста, шеф информативног и политичког одељења странке „Родина“, директор Института слободе Фјодор Бирјуков.

Аутор подсећа да је Србија достигла врхунац „европског расположења“ у време „евродемократе“ Бориса Тадића (који је, успут, потписао споразум о сарадњи са НАТО-ом у оквиру програма Партнерство за мир). Следећи председник Томислав Николић водио је нешто више патриотску политику, али није одустајао ни од западног правца. У његово време Србија је постала учесница Индивидуалног акционог плана партнерства са НАТО-ом, што је подразумевало и већи ниво интеграције. 

„Али време је пролазило, а Срби нису постали чланови европске породице: Србима су постављани нови и нови услови, већи захтеви, међу којима и финансијски. Европа је хтела да узме али не и да се дели, а најмање да храни своје партнере. А мигранти из Азије и Африке могу и да остану у Србији“, пише Фјодор Бирјуков. 

Александар Вучић, који је наследио Томислава Николића 2017. године, променио је концепт спољне политике Србије. Србија је почела да води мултивекторску политику, комбинујући отвореност и принципијелност у кључним питањима. 

Вучић је започео тотално ресетовање „генералне линије“ српске власти. С једне стране, почео је да форсира решење питања приступања Србије Европској унији, са друге,изјавио је да Србија остаје војно неутрална и да неће у НАТО. У погледу Косова, усвојена је најбоља стратегија која је добила и подршку Москве. Интереси и права српског становништва КиМ су постали пречи од геополитичких шаблона. 

„Категорично одбијање да се Србија придружи економским санкцијама Европске уније против Руске Федерације, пријатељски контакти са председником Руске Федерације Владимиром Путином, постизање нових споразума о свеобухватној сарадњи наших земаља на разним пољима – сви ови кораци су изазвали нападе лудила у европским канцеларијама. А нови курс Вучића је уродио плодом. Економија је почела да се опоравља, а са њом и животни стандард српског народа. А на спољнополитичкој сцени Србија је прешла са тактике бескрајних уступка на стратегију паметних маневара“, наводи руски политичар.

Он сматра да је управо успешна политика Београда изазвала појаву разнолике опозиције.

„Оне који воле ‘грубље’ разочарала је мекана политика власти. Њима треба геополитички хардкор без обзира на последице. Други, разочарани у себе, постали су марионете западних политичара, којима је стабилан развој Србије упропастио прљаву игру на Балкану и широм Источне Европе. Неки опозициони лидери чак оптужују председника да жели да баци Србију у загрљај НАТО-а. Међутим, ово су већ маргиналне теорије завере. То се, наравно, неће десити у било којој ситуацији“, сигуран је Фјодор Бирјуков. 

Разлог за ревизију ставова према европским интеграцијама била је епидемија корона вируса, када су власти ЕУ увеле забрану извоза лекова и медицинске опреме.

„Упркос молбама да се помогне Србији, европски партнерису понудили само шипак. На крају су Србији помогле Кина и Русија“, пише аутор. 

„Схватили смо да не постоји међународна или европска солидарност, све су то биле бајке на папиру. Када им је био потребан српски новац, захтевали су да променимо услове тендера тако да европске фирме добију уговоре. Кад су се појавиле невоље и постало је тешко, онда ни српски новац не помаже. Хвала им пуно на томе, верујте ми, наћи ћу начин да им се захвалим“, обећао је Александар Вучић у марту.

Фјодор Бирјуков сматра да је за Србију сада почела тешка и помало болна фаза преиспитивања европског курса.

„Наравно, губитак је увек горак. Као и одустајање од омиљених илузија. Али то је потребно да бисмо напредовали, живели и радили даље. Ово није губитак, Србија се ослобађа баласта. То је једини начин да се избори за пристојну будућност“, сматра он. „Колико год разочаран, Београд ни сада неће рушити мостове који воде у Европу. Али покушаће да једнострану експлоатацију претвори у узајамно корисну сарадњу. А то ће бити добро и за Русију.“