ЧЛАНЦИ

„Београдска шака”, или први земаљски киборг могао би бити Србин

Кирил Боршчев

17.01.2022

Мало људи у свету зна да међу научним и технолошким достигнућима бивше Југославије нису само компјутери сопствене производње и атомски програм, већ и јединствена достигнућа у области роботике. Први земаљски киборзи су могли да носе ознаку Made in Yugoslavia.

Историја југословенске роботике почиње 1946. године, када су у СФРЈ основани Институт за телекомуникације и Институт за електронику. После бројних реорганизација 1959. године, обе установе су спојене у јединствен Институт за електронику и телекомуникације „Михаjло Пупин“. У овој организацији су радили научници, инжењери, доктори наука који су основали Лабораторију за роботику. То је у великој мери одредило развој модерне роботике широм света.

Један од главних научника југословенске роботике био је Рајко Томовић. Управо је он створио први рачунар у Југославији за електропривреду и први аналогни рачунар југословенске производње. Такође, професор Томовић је био један од главних инжењера тима који је 1960. године направио први југословенски дигитални рачунар ЦЕР 10.

Томовић и Миодраг Ракић, професор Електротехничког факултета Универзитета у Београду, 1963. године започели су прва истраживања у области стварања посебне врсте роботике – вештачког органа са чулом додира.

Већ до 1964. године Томовић и Ракић су, користећи расположива теоријска достигнућа из области ортопедске и рехабилитационе роботике, створили претечу свих протеза – прву роботску шаку која је у свету позната како Београдска шака.

Роботска шака има пет прстију, сензорску повратну спрегу и миоелектрично управљање односно управље помоћу електричног сигнала. Могла је да изведе две основне радње, скупљање са испруженим прстима и стискање у песницу.

Након израде прототипа, београдска шака је неколико година унапређивана. Други специјалиста, др Зоран Стоиљковић, радио је на побољшању унутрашњег дизајна шаке, који би могао да обезбеди већу прилагодљивост протезе.

Нажалост, „Београдска шака” није коришћена у медицини. Није постала права рука холивудског Терминатора модела Т-800. Али коришћена је у истраживањима која су утицала на даљи развој технологија за стварање вештачких екстремитета.

У свету су тренутно сачувана само три примерка „београдске шаке”. Једна се чува у Институту „Михајло Пупин“, друга на Електротехничком факултету Универзитета у Београду, а трећа у Бостонском музеју роботике у САД. Један од сачуваних примерака био је пре неколико година изложен у београдском Музеју науке и технике.

Рад српских научника на бионичкој шаци изазвао је пораст активности у области роботике на Институту „Михајло Пупин“. Крајем 1965. године, након посете Сједињеним Државама, Рајко Томовић је започео рад на стварању егзоскелета за доње екстремитете. Успех југословенских инжењера у овој области касније је високо ценио амерички професор Роберт Мекги, један од светских пионира у области технологија за кретање робота.