Република Српска ће свакако прогласити независност од Босне и Херцеговине: ово мишљење изнео је бивши аналитичар ЦИА Стивен Мејер у свом наступу на Трећој међународној конференцији „Резултати рада независних међународних комисија: српске жртве у грађанском рата у Сарајеву (1991-1995) и жртве свих народа у Сребреници (1991-1995)”, одржаној у Санкт Петербургу 17. фебруара.
Мејер је учествовао у раду Независне комисије за Сребреницу 1991-1995. За време ратних сукоба у Југославији 90-их година Мејер је обављао функцију заменика начелника Међуресорне оперативне групе за Балкан (BTF), која је била смештена у седишту ЦИА, и, према његовим речима, учесник је сукоба у БиХ од самог њиховог почетка, а често и против своје воље. Експерт је истакао да су догађаји тих година довели до непредвидивих последица на Балкану.
„Ситуација је сада јако озбиљна. У региону имамо етничке сукобе. Босна је сада вероватно слабија него што је била“, рекао је Мејер. „Балкан је сиромашан део Европе, и последњих година ниједна балканска држава није ушла у ЕУ. Нико не зна како ће се развијати ситуација на полуострву. Мислим да ће остати подељеност, економски проблеми, етничка напетост и ту се не може ништа. Сматрам да ће Република Српска постепено прогласити независност. Питали су ме: „Да ли ће НАТО интервенисати ако прогласимо независност?“. Одговорио сам да не верујем да ће војни блок реаговати.
Време је да се разбију митови о Србима у улози агресора и „бошњачким жртвама“
Али да би Република Српска постала независна Срби ће морати да оправдају своје право на ову територију, као и да се ослободе жига „агресора“ који им дуги низ година ударају бошњачки и западни политичари.
„Данашњим политичарима који се баве социјалним инжењерингом историја као наука о прошлости и развоју човечанства користи као политичко оруђе, средство за постизање меркантилних циљева. И фалсифоковање историје им само иде на руку“, рекла је експерт за регионалну сарадњу Представништва РС у Санкт Петербургу Маријана Цветковић.
Она је истакла да се рат у Босни деведесетих година представља као „страдање муслимана под притиском српских агресора“. Дуго се ширила погрешна информација да је српско становништво „окупирало“ територију БиХ, иако Срби на овој земљи живе вековима, а током грађанског рата су се једноставно борили за своја права и бранили своје домове. С друге стране, мало ко ван територије Балкана зна да су се „Бошњаци“ појавили тек деведесетих година. Неко је желео да остави утисак да су босански муслимани државотворни народ БиХ. Бошњацима је такође одговарало да своју националну историју стварају око имиџа „жртве“. И у томе се често претеривало.
„Већ четврт века пристрасни политичари стварају мит о зверствима која су починили искључиво Срби. Муслимански злочини су игнорисани или скривани“, наглашава Цветковићева.
Пре рата је у Сарајеву живело око 170.000 Срба. После рата — само хиљаду. Напади на Србе и убиства Срба никада нису класификовани као злочини против човечности, а судије Међународног трибунала у Хагу и БиХ су оправдавале ове злочинце. С друге стране, увек је најстроже суђено Србима који су учествовали у рату.
„Они који нису били директно укључени у сукоб шире причу да су ‘зли Срби нападали бошњачке цивиле, убијали и силовали у намери да створе Велику Србију, док су америчка влада, НАТО и ЕУ сматрали својом дужношћу да заштите муслиманско становништво”, истакла је Маријана Цветковић. Према њеним речима, сваки данашњи покушај да се разбије мит о „српским агресорима“ наилази на оштре критике и неприхватање у светској заједници.
С друге стране, ниједан народ – и Срби нису изузетак – неће дозволити да га доживљавају као „злочинца против човечности“. Стога је Република Српска покренула рад независних комисија за истраживање злочина у Сарајеву и Сребреници 1991-1995. године, у којима су учествовали експерти који долазе из више од десет држава света.
Кривица Срба за догађаје у Сарајеву и Сребреници је јако преувеличана
Према речима директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица при Влади Републике Српске Милорада Којића, власти РС су обећале да ће прихватити било какве закључке независних комисија о Сарајеву и Сребреници. А када су експерти изнели доказе о ратним злочинима не само над Србима, већ и над Бошњацима, власти РС су биле спремне да се „суоче са својом прошлошћу“.
„Желимо да се историјске чињенице тумаче у складу са релевантним, доказаним материјалима. Спремни смо да прихватимо све догађаје, али не и наметање стереотипа и фалсификацију историје“, нагласио је Којић.
Гидеон Грејф, председник независне комисије за истраживање злочина у Сребреници, такође је истакао да Бањалука није вршила никакав притисак на експертску групу.
Међутим, закључци комисије немају додирне тачке с оним како догађаје тумачи Европски парламент. Овакво „конвенционално“ тумачење одговара западним државама јер на тај начин оне не сносе одговорност за злочине у БиХ, већ се та одговорност пребацује на народе бивше Југославије, првенствено на Србе.
„Комисија је закључила да у Сребреници није било геноцида. Било је масовно убиство ратних заробљеника. Али ти догађаји се не могу тумачити као акција која је предузета с циљем истребљења народа. Нажалост, у свим ратовима широм света армије врше сличне злочине (масовна убиства – прим.ред.)“, рекао је Грејф.
Закључци експертске групе су изнети на више од 1200 страница. У њему су детаљно описане све епизоде рата на подручју Сребренице.
Резултате Независне међународне истражне комисије о српским жртвама у Сарајеву 1991-1995. представио је Виктор Безрученко који је 1992-1993 био начелник штаба УНПРОФОР-а. у Сарајеву. Експерт је потврдио да рат у БиХ није резултат српске агресије већ референдума о независности БиХ који су иницирали муслимански и хрватски политичари од 29. фебруара до 1. марта 1992. године. Експертска група је такође доказала да је тај рат био грађански. Истовремено, ниједан документ не сведочи о умешаности војске Савезне Републике Југославије у оружаном сукобу.
Комисија је такође закључила да је терор над српским становништвом Сарајева организовала муслиманска Странка демократске акције на чијем је челу био први председник Републике БиХ Алија Изетбеговић. Странка демократске акције, користећи паравојне групе Патриотска лига и Зелене беретке, извршила је државни удар како би узурпирала власт, изазвала хаос у земљи и започела крвопролиће. Армија БиХ је створена као инструмент СДА и 95% њених бораца су били муслиманске вероисповести, укључујући велики број муџахедина са Блиског истока. Та армија није имала право да тврди да брани интересе сва три народа у БиХ – Срба, Хрвата и Бошњака.
Како је рекао Безрученко, за злочине над српским становништвом Сарајева одговорни су СДА и Изетбеговићев режим. А Срби су у потпуности напустили град као резултат вишегодишњег етничког чишћења.
