Сунчано време коме се 17. новембра по доласку у Београд исхитрено обрадовао губернатор Санкт Петербурга Александар Беглов већ наредног дана се нагло пoгоршало.

— Време je као у Петербургу! — закључујем, гледајући храм Александра Невског на Дорћолу. Шеф петроградске филијале мултимедијалног информационог центра „Известија” Александар Анучкин потврђује: „Једва сам устао: време je као код куће”.

Делегација владе Санкт Петербурга довела је у Београд групу новинара из седишта губернатора и са федералних медија, што јасно показује какав значај се у северној руској престоници придаје везама са Србијом.

Сви ти људи са побожношћу прате свету литургију, коју служи патријарх српски Порфирије. У храму блистају златне иконе, јарко гори паникадило, тихо шапућу верници, из прикрајка загледајући госте из Русије.

„Мир свима!” — звучно изговара патријарх Порфирије, док по храму шумори смерно „Амин!”

Међу плећатим момцима, старицама са вуненим капама и смеђокосим лепотицама повезаним марамама несигурно, као опипавајући тај свет, пролази дечачић у топлој јакници. У Србији родитељи децу одмалена навикавају на црквену службу.

За то време око цркве се врзма обезбеђење, чекајући откривање споменика. У порти храма Александра Невског у Београду стоји биста великог војсковође, направљена у Краснодару и освештана у Лаври Александра Невског у Петербургу.

„Силан је” — размишљам, посматрајући профил јунака тежак скоро пет тона, исклесан у граниту. Ове године у Русији се обележава 800-годишњица рођења благочестивог кнеза.

Мој муж и ја смо се венчали у саборној цркви Александра Невског у Нижњем Новгороду и овај светитељ ми је посебно драг, као и руководиоцу руско-српског културно-информационог центра „Орлови” Александру Лисову, који је био главни посредник приликом реализације идеје постављања споменика у српској престоници.

„Нећу да кријем: као и свако дело у име Вере и доброте, постављање споменика Александру Невском у Београду пратили су бројни проблеми. Али ми смо, захваљујући лидеру ‘Праведне Русије’ Сергеју Миронову, који нам је помогао на највишем нивоу, заједно са канцеларијом градоначелника Београда, српским одељењем Међународног фонда јединства православних народа и његовом директорком Наталијом Коцев, оцем Артемијем из Санкт Петербурга савладали све препреке. Данас биста стоји на предивном месту, у изузето лепом делу Београда, у порти дивног храма који води чудесни отац Ваја. Поносан сам што сам успео да око идеје подизања споменика Александру Невском ујединим свештенике, чиновнике из Санкт Петербурга, политичаре, бизнисмене и активисте и што сам лично допринео руско-српским односима”, каже Лисов.

На гранитној бисти Александра Невског угравиран је натпис на руском и српском језику „Бог није у снази, него у истини”. Ова реченица коју је у Русији прославио култни филм, став је који деле и Срби.

„Александар Невски је, може се рећи, рођак племенитог рода Немањића. Русију и Србију повезали су још свети владари Средњег века, тако да данас славимо породични празник! Нама, Србима, данас су као никад раније потребни заштитници који се у својој борби ослањају на нешто вечно”, каже Ђорђе Марковић, витез у оклопу, учесник културног програма који прати откривање споменика. Ми, новинарке, редом смо се с њим фотографисале.

Тога дана међу новинарима је владало необично јединство. Представница прозападног портала са одушевљењем ми је причала о својој снаји „Рускињи из Одесе” и било је јасно да никакви политички сукоби не могу да раздвоје Словене.

„Ово је, може се рећи, моја друга кућа. Ова црква ми је веома драга, овде обележавам сваки празник. А овај дан и овај диван поклон из Русије су просто нешто посебно! Ви и ја не бисмо сада разговарали да није Александра Невског”, каже један од парохијана храма Александра Невског Милан Пуача.

Тада сниматељи прилазе својим камерама постављеним испред споменика, што значи да је литургија завршена и да долазе патријарх српски Порфирије и изасланик Лавре Александра Невског, епископ Кронштадски Назарије.

Патријарх је светом водицом пошкропио бисту и одржао дугачак говор.

Пажљиво су га саслушали градоначелник српске престонице Зоран Радојичић и његов заменик Горан Весић, министар Ненад Поповић, задужен за иновације и технолошки развој у влади Србије, амбасадор Русије у Београду Александар Боцан-Харченко, губернатор Санкт Петербурга Александар Беглов и специјални представник председника Русије за сарадњу са организацијама у дијаспори Александар Бабаков.

„Невски је у Београду окупио све Александре”, помислила сам.


„Исти овакав споменик Александру Невском налази се у Лаври Александра Невског у Санкт Петербургу. Он, као и многи православни светитељи, припада свом народу, али, преображен у Христу и по благодати Светог Духа, он превазилази границе свог народа, постаје човек Цркве, кога поштују не само православни народи, него и сви људи који поштују истину. А како знамо ми, хришћани, истина је у Христу и нема истине ван њега”, рекао је патријарх Порфирије.
Како је истакао градоначелник Београда Зоран Радојичић, у Србији је Александар Невски посебно омиљен.

„Ми знамо да је Александар Невски за Русе исто тако значајна личност као за нас Србе кнез Лазар: он је заштитник Отаџбине, који стоји на стражи свега драгоценог, племенитог и вредног”, истакао је градоначелник Београда. „Осим Русима, његова молитвена помоћ често је потребна и православним народима на Балкану.”

Фотографија: beograd.rs

Губернатор Санкт Петербурга Александар Беглов је скренуо пажњу на то да је београдски храм посвећен Александру Невском један од најлепших на свету.

„Споменици посвећени њему постоје у многим земљама и градовима света. Постоје многи храмови Александра Невског и један од најлепших је овај, у Београду”, истакао је Беглов. „Ми поштујемо светог Саву Српског и молимо му се, када нам је тешко. Светитељи Александар Невски и Сава успели су да очувају нашу православну културу и веру.”

На откривању споменика зазвучале су химне Русије и Србије. Иза мене су стајали верници и чула сам са каквим жаром они, нескладно, али из срца, певају „Русија, света наша држава” и „Боже правде”.
„Моји преци потичу од црногорског племена Васојевића. Александар Невски је наш свети заштитник и покровитељ још од прве половине XVIII века, када су се Васојевићи молили за небеску заштиту пре битке против Турака у подножју планине Комови и победили у том боју, упркос бројчаној надмоћи непријатеља. Мом другу Александру Лисову одавно сам обећао да ће крстити моју децу, ако ми их Бог подари. Моја ћерка је рођена ове године, када у Србији и Русији славимо 800-годишњицу Александра Невског. Зове се Александра и крстићемо је ове суботе у храму Александра Невског у Београду, где се сада налази споменик овом славном јунаку. Врло сам срећан!” — са осмехом каже млади отац и навијач „Зенита” Зоран Лекић.

За то време киша је престала. Кроз тешке облаке пробио се зрак сунца и обасјао златне речи на бисти руског војсковође.

Фотографије: Дмитриј Лане. Насловна фотографија: beograd.rs.