Беспоговорна победа даје српском председнику шансу да регулише питање Косова.
Парламентарни избори који су се одржали у недељу у Србији показали су најубедљивији у историји резултат Српске напредне странке председника Александра Вучића – уз излазност од нешто више од 50%, напредњаци су добили скоро 64% гласова. Поред СНС у Скупштину је ушла Социјалистичка странка министра спољних послова Ивице Дачића и патриотски савез СПАС бившег ватерполисте Александра Шапића.
Опозиција коју представља „Савез за Србију“ бојкотовала је изборе и више неће бити заступљена у парламенту. На тај начин први пут у новијој историји Србије у Скупштини неће бити озбиљног идеолошког сукоба, јер све се партије придржавају мање-више истих социјалних и патриотских позиција.
Избори су требали да буду одржани крајем априла, али су због пандемије корона вируса у Србији уведени ванредно стање и полицијски час, па је изборна кампања морала да буде одложена. Као део мера социјалне подршке становништву влада је одлучила да исплати 100 евра сваком пунолетном грађанину, што је вероватно утицало на коначне цифре — пре пандемије анкете су владајућој странци прогнозирале око 55 одсто гласова. Одложено гласање у Србији је било прво у Европи после корона вируса.
Резултати избора су оставили ван Скупштине неколико претходно заступљених странака – стару Српску радикалну странку идеолога српског националног покрета Војислава Шешеља, покрет Двери, Демократску странку Србије, симболично преименовану у „Метлу 2020“. Због бојкота избора, Демократска странка бившег председника Тадића и друге либералне снаге неће бити заступљене у Скупштини. Такав изборни резултат није било могуће замислити пре 10 година — тада су Српска радикална и Демократска странка биле главне политичке снаге у земљи. А тренутна Вучићева Српска напредна странка одвојила се 2008. од Радикалне.
Испоставило се да је бојкот избора био веома лоша идеја за опозицију – излазност од преко 50 одсто бирача је задовољавајућа, иако у политички активној земљи као што је Србија претходних година бележена је излазност од 65-67%. Испада да је разлика од 15% максимум на који је опозиција могла да рачуна. Теза о „нелегалности“ новог парламента коју предлаже опозиција је такође доживела фијаско.
Ниједна политичка снага у новијој историји Србије није имала тако велику подршку. Сада је главно питање како ће председник искористити то поверење? Две трећине добијене подршке, посебно с обзиром на високу излазност на Косову, даје Вучићу слободу да одлучује о судбини незаконито одузете покрајине и о перспективама повратка косовских Срба у границе своје државе. Ако садашња парламентарна коалиција са социјалистима опстане, нова парламентарна већина ће имати најмање 220 од 250 посланика, што даје не само техничку, већ и моралну могућност председнику да мења Устав земље у вези Косова.
22. јуна специјални представник ЕУ за Косово Мирослав Лајчак је допутовао у Београд на преговоре са Вучићем. Већ данас, у уторак, Вучић долази у Москву на састанак са Владимиром Путином и на Параду победе. Прва недеља пуна догађаја после пандемије за председника Србије завршиће се 27. јуна у Вашингтону, где на позив Доналда Трампа треба да се састане са лидером самопроглашеног Косова, Хашимом Тачијем.
Очигледно је да ће главна тема свих преговора бити управо Косово. Протеклих година у Србији се активно расправља о том питању. Уз учешће највиших званичника разговара се о могућности територијалног разграничења бивше српске аутономије након чега долази и признање Косова. У почетку је та идеја изгледала потпуно револуционарно — Београд враћа себи север Косова у коме живе Срби у замену за признање приштинских власти, а Република Српска, која је један од ентитета суседне Босне и Херцеговине, напушта своју структуру и постаје део Србије. Лидер босанских Срба Милорад Додик активно је подржао такав сценарио. Међутим, шансе за његову реализацију су мале.
Много је реалније ставити тачку на питање Косова без учешћа суседних земаља, било да се ради о Босни или Албанији. Без обзира на коначну варијанту, она ће у сваком случају значајно утицати на политичку ситуацију на Балкану. А то је разлог за страховање неких важних фактора Старог света. На пример, немачка канцеларка Ангела Меркел пре годину дана се снажно противила промени административних граница у Европи, укључујући и оне на Балкану. Истина, није је спречила чињеница да су границе већ одавно промењене упркос законима Југославије, Уставу Србије и међународном праву.
Тренутна активност у овој области може указивати на то да ће у блиској будућности покушати да реше питање Косова. Било како било, то може да се учини само путем референдума, како је више пута истицао српски председник.
Став Москве у том погледу одиграће веома важну улогу, што је Вучић нагласио на недавном састанку у Београду са руским министром спољних послова Сергејом Лавровом. Покушај да се одржи статус кво у региону тренутно није најбоље решење. То је неоспорна чињеница бар за косовске Србе, који одавно желе да се врате у своју отаџбину.
Олег Бондаренко,
шеф проjекта „Балканист“,
специјално за руски лист „Независимаја газета“
Фото: Д. Лане