У задње време примећујемо нагло повећање страних посета водећих политичара Босне и Херцеговине. За само неколико дана било је толико преговора колико се у БиХ одржава током више месеци.

Све је почело 23. октобра доласком члана Председништва БиХ Милорада Додика у Београд и његовим сусретом са председником Србије Александром Вучићем. Српски лидери са обе стране Дрине разговарали су о актуелној политичкој ситуацији у Босни, фокусирајући се на потребу за свеобухватним дијалогом о политичкој кризи у тој земљи. Вучић је истакао да ће Србија наставити да помаже Републици Српској, а Милорад Додик је напоменуо да ће РС повратити овлашћења пренета на ниво Сарајева. Генерално, није речено ништа ново.

Занимљиво је да је 25. октобра, односно два дана касније, актуелни лидер Бошњака Бакир Изетбеговић рекао да намерава да разговара и са Александром Вучићем и да је спреман да дође у Београд.

На сарајевској телевизији ФТВ, шеф најутицајније бошњачке Странке демократске акције приметио је да је одлучан да се састане са Вучићем, упркос томе што се та идеја неким људима у земљи не допада.

„Ићи ћу на сваки састанак који може да спречи лош развој догађаја. Ја сам у могућности да утичем на ситуацију да се све смири и иде у добром правцу“, рекао је Изетбеговић.

Шеф СДА је нагласио да му није битно где ће видети Вучића — у Сарајеву, Бањалуци или Београду. „Неће ми пасти круна с главе ако одем у Београд. Намеравам да преговарам и постигнем оно што сам рекао: да ствар не дође до сукоба, да се боље разумемо, да усагласимо своје интересе“, рекао је он.

Међутим, није прошло без дежурних напада на Додика.
„Да није било СНСД-а и Додикове политике, данас би Босна и Херцеговина била готово нормална земља са много вишим животним стандардом. Били бисмо на прагу ЕУ и ушли у НАТО“, рекао је Изетбеговић.

Могуће је да је лидер Бошњака дао такве изјаве јер је већ знао да је 26. октобра у Београду заказан састанак Александра Вучића са Драганом Човићем – лидером најјаче хрватске странке у Босни и Херцеговини – ХДС. Важно је рећи да је Човић данас, 28. октобра, заменио Изетбеговића на месту председника Дома народа БиХ у оквиру ротације у БиХ.

Поруке Александра Вучића и Драгана Човића на друштвеним мрежама о њиховим преговорима су биле кратке, али имале су своје особине. Тако је председник Србије на свом инстаграм налогу лидера ХДС-а назвао „представником хрватског народа у Босни и Херцеговини“. Вучић није прецизирао о чему су разговарали, напомињући само да се радило о „свим важним регионалним питањима“, за чије решење је потребан консензус три конститутивна народа у БиХ.

Заузврат, Човић је на твитеру на енглеском написао да је на састанку у Београду нагласио да промене закона о изборима и „ограничене промене устава“ БиХ не могу угрозити темеље државности Босне и Херцеговине.

Закон о изборима у садашњем издању оставља Бошњацима могућност да бирају не само свог члана Председништва БиХ, већ и хрватског. Сада је закон један од главних проблема како унутар БиХ тако и на релацији Сарајево — Брисел. Чињеница је да је пре неколико година Европски суд за људска права наложио руководству БиХ да из изборног закона избрише „етничку припадност“. Другим речима, да би сваки грађанин Босне и Херцеговине, без обзира на то којем народу припада са једнаком вероватноћом могао да буде изабран за представника и Срба, Хрвата или Бошњака у председништву БиХ.

Али преговори Вучића и Човића у Београду 26. октобра се нису на томе завршили. Истог дана увече у Загребу одржани су састанци председника Хрватске Зорана Милановића и Милорада Додика, као и премијера ове земље Андреја Пленковића са Метјуом Палмером, који је претходно био помоћник заменика америчког државног секретара за питања западног Балкана, а затим је прешао на функцију представника америчког Стејт департмента за изборну реформу у БиХ.

Као резултат преговора Милановића и Додика, у саопштењу Кабинета председника Хрватске, посебно је истакнуто да се раније хрватски лидер састао и са Изетбеговићем и Човићем, те да је циљ сва три састанка „поштовање принципа равноправности државотворних народа у БиХ, у складу са Дејтонским мировним споразумом“.
Иначе, Милановић не признаје Жељка Комшића као легитимног представника Хрвата.

Али према Метјуу Палмеру, Сједињене Државе се залажу за уклањање етничке компоненте из закона о изборима у БиХ. Палмер је рекао да ће наставити да лобира за ту идеју на разговорима у Сарајеву где ће му се придружити извршна директорка Европске службе за спољне послове за Европу и Азију Ангелина Ајхорст.

Калеидоскоп званичних посета изазвао је много спекулација како у самој Босни, тако и у суседним земљама: неки су почели да спекулишу да се припрема нова верзија Дејтонског споразума. Међутим, бањалучки новинар, оснивач портала ФРОНТАЛ.РС Данијел Симић, сигуран је да ствар неће ићи тако далеко, јер би ти кораци били катастрофални. У ексклузивном коментару за портал „Балканист“ Симић је истакао да ће о свим важним питањима, а посебно о рату и миру, одлучивати спољне силе.

„Не треба се заваравати: стратешке промене у БиХ не зависе од воље њених становника, изражене на слободним изборима. Захваљујући такозваном Уставном суду БиХ, у којем гласови три странца и два муслимана увек надјачавају гласове два Србина и два Хрвата, дејтонска Босна и Херцеговина се из релативно успешне приче окончања рата претворила у класични замрзнути конфликт. Сада имамо ситуацију у којој су муслимани за нови рат, а Срби за миран развод у БиХ, али ниједан од ова два пројекта неће бити реализован без подршке из иностранства“, рекао је Симић.

Према његовом мишљењу, бошњачки политичари који се позиционирају као „секуларни и цивилни“ активисти позивају на оружани напад на Србе, али то је само параван за муслиманску хегемонију. „Ови људи се оштро противе самој могућности сусрета лидера СДА и председника Србије и одлучни су да не дозволе било какав договор између њих. Пут ових људи је рат. Не могу да живе без нетрпељивости и гласних речи као што су „агресија“, „геноцид“, „ратни злочини“. Ова група је највећа претња миру у БиХ.

Међународна заједница, заузврат, јасно треба да подстакне било какве покушаје преговора, чак и ако су изнуђени, као у случају Бакира Изетбеговића“, наглашава новинар.

Речи Данијела Симића најбоље илуструје текст Семира Хамбоа, главног уредника једног од најпопуларнијих сарајевских информативно-аналитичких портала Klix.ba, објављен 27. октобра, на дан доласка Метјуа Палмера у БиХ.

Новинар критикује и самог Палмера (због чињенице да је Американац изјаве Милорада Додика назвао „реториком“, а није користио оштрије формулације које су усвојили муслимански политичари), и читаву међународну заједницу – за преговоре са истим Додиком, као са равноправним партнером, и за одбијање да уведу санкције овом политичару.

„Оваквим понашањем странци шаљу лош сигнал: да је политички корисно бити ’лош момак’, да је у једном тренутку довољно само рећи да сте присталица преговора и све ће вам бити опроштено“, пише Хамбо.

Истовремено, он изражава наду да је БиХ уврштена на листу приоритетних области за САД и ЕУ, јер и странци сносе велику одговорност за ситуацију.

Под странцима главни уредник Klix.ba мисли само на Запад, али и Москва је свесна своје одговорности за ситуацију у БиХ, јер је Русија гарант имплементације Дејтонског мировног споразума. Дакле, у коментару званичне представнице Министарства спољних послова Руске Федерације Марије Захарове, објављеном 25. октобра, о потреби конструктивног дијалога о свим актуелним питањима унутрашње политике између три конститутивна народа Босне и Херцеговине истиче се недопустивост мешања спољних снага у унутрашњу политику земље.