Now Reading
Црна Гора: Да ли је осиромашени уранијум опаснији од короне?

Црна Гора: Да ли је осиромашени уранијум опаснији од короне?

Игор Дамјановић

Епидемија корона вируса зауставила је живот не само у Црној Гори, већ и на готово читавој планети. Закључно са 18. априлом, у Црној Гори је обољело од вируса COVID 19 укупно 307 људи, уз 5 смртних случајева. Да ли је свеприсутна корона скренула пажњу јавности са једне друге епидемије која хара Црном Гором, а која проузрокује неупоредиво веће патње и смртност обољелих, епидемије малигних болести. 

Директор Клинике за онкологију и радиотерапију Клиничког центра Црне Горе, проф. др Владимир Тодоровић је 17. марта прошле године у изјави за прорежимску „Побједу“, објелоданио да се број пацијената на клиници чији је он директор за последњих 10 година утростручио, а да у Црној Гори од малигних болести годишње умире 1300 људи. Алармантни подаци које је јавности саопштио водећи црногорски онколог, мотивисале су 243 угледне личности да од парламента на 20. годишњицу НАТО агресије, 24. марта 2019, јавно затраже формирање независне комисије, која би испитала утицај осиромашеног уранијума на здравље људи. Апел 243 потписали су митрополит Амфилохије, епископи Јоаникије, Кирило и Методије, данас нажалост покојни бивши савезни премијер Момир Булатовић, градоначелник Будве Марко-Бато Царевић, 20 народних посланика, 10 универзитетских професора, 18 љекара и тд. Владајућа парламентарна већина игнорантски се понијела према овој иницијативи и није дозволила чак ни расправу, а камоли формирање стручног тијела.

У екслузивном интервјуу за „Балканист“ на тему утицаја осиромашеног уранијума на повећање броја обољелих од карцинома и повећане стопе смртности новорођенчади говорио је др Будимир Боровинић, патолог и експерт за судску медицину, који се током своје богате каријере бавио и хистопатолошким налазима ткива тумора. 

Осиромашени уранијум, употребљен прије више од 20 година у НАТО агресији на СРЈ, по процјенама стручњака и стручних тијела, може значајно утицати на раст ризика оболијевања од разних врста канцера и леукемија. У којој мјери је по Вашем мишљењу ова бојазан оправдана?

Не само да је та бојазан оправдана, већ у доброј мјери и доказана од стране неких релевантних научних студија. Наиме, позната је чињеница да радиоактивно дејство, а ја бих рекао јонизујуће дејство радиоактивних материја, у конкретном случају дјеловање осиромашеног уранијума U-236 И U-238 употријебљеног током НАТО-агресије, има изразито штетно краткотрајно и дуготрајно дјеловање на људске организме. Ово дејство је најизраженије на оне ћелије, које се налазе у фази дијељења — диобе, посебно у моменту формирања тзв. диобеног вретена.

Да објасним: у људском организму према могућностима дијељења и обнављања ћелија једног ткива, постоје три врсте ткива: лабилна, стабилна и перманентна. Ћелије лабилних ткива су најугроженије, јер се непрекидно множе и тако обнављају структуре ткива које граде. То су епители коже, слузокоже, епители жлијезда, полне ћелије и ћелије хематопоезе — органа за стварање крвних елемената. У моменту јонизујућег дејства велики број ћелија ових ткива је у диоби, а самим тим и у опасности да задобије нове особине, нажалост и особине карактеристичне за појаву злоћудних тумора, тумора крви и лимфатицног ткива. Једна од најчешћих посљедица оваквог штетног дјеловања је појава леукемија и лимфома (злоћудних тумора лимфатичног ткива — лимфних жлијезда и коштане сржи) и појава злоћудних тумора  органа за дисање, органа за варење, мокраћног система, структура полних органа и друго.

Стабилна ткива под одређеним околностима имају способност дијељења ћелија и санирања оштећења ткива, јетре, бубрега, ткива плућа, коштано, масно и везивно ткиво. Дакле и код ових ткива, у моменту штетног дејста радиоактивних материја, један број њихових ћелија је у опасности. 

Колико је мени познато, код нас у Црној Гори, по подацима објављеним од стране НАТО-а, муниција са осиромашеним уранијумом коришћена је приликом дејствовања авијације на полуострво Луштица, око 850 пројектила. Могуће је да је оваква муниција коришћена и на другим мјестима, као рецимо приликом удара НАТО авијације на подручје Ржанице у општини Беране, гдје се у моменту агресије налазила једна тенковска формација. Познато је да је муниција са осиромашеним уранијумом примарно контруисана за дејства по оклопној борбеној техници.

Након обуставе дејстава НАТО-а било је неопходно урадити тзв. деконтаминацију терена тј. обиљежавање терена, проналажење радиоактивних отпадака, њихово уклањање и складиштење. То је мукотрпан, дуготрајан и скуп процес, нажалост никад у потпуности крајње успјешног исхода. Ако се зна да постојање радиоактивних материја на неком земљишту током првих 72 сата ствара радиоактивну прашину, која се путем ваздуха разноси, зависно од количине употријебљеног радиоактивног материјала и на удаљене просторе, ако се зна да радиоактивни материјал тако пренијет, може да продре у земљиште, допре до подземних вода, те да је његов утицај на биљни и животињски свијет немогуће избјећи, онда је јасно колика је то вишеструка дуготрајна опасност по здравље људи.

Које врсте малигнитета су посљедњих година доживјеле прогрес? Да ли је на те тенденције, по вашем мишљењу, дејства могао да има и осиромашени уранијум?

Колико је мени познато прецизних података о томе, код нас у Црној Гори нема. По ономе што нам је саопштено, укупан број новообољелих од злоћудних тумора је у значајном повећању. Нажалост, тај раст је посебно изражен код дјеце и младих људи, што раније није био случај. Дистрибуција по полу је да су код мушкараца најчешћи карциноми дисајних путева и плућа, те слузокоже органа гастро-интестиналног тракта и простате, док су код жена учестали карциноми дојке, грлица материце, јајника и плућа. Код дјеце и младих најчешће су појаве леукемије, лимфома и саркома, тј. злоћудних тумора костију и меких ткива.

Осиромашени уранијум може да допринесе учесталости појављивања поменутих тумора, али не у једнакој мјери и не на цијелој територији Црне Горе. Овај утицај је израженији на подручјима која су била изложена бомбардовању, као и на подручјима у њиховој близини. Нажалост, како је територија Црне Горе релативно мала, те је и дјеловање чак и мање количине осиромашеног уранијума, гледано пропорционално, значајно штетно по здравље њене популције.   

Постоје студије које указују да осиромашени уранијум може утицати на повећање стопе смртности новорођенчади. У којој мјери су ове студије по вашем мишљењу потврђене у пракси?

У  вријеме НАТО-агресије на СРЈ налазио сам се на мјесту доктора специјалисте патологије Центра за патологију Клиничког центра Црне Горе и судско-медицинског вјештака за област патологије и судске медицине. Тим пословима из поменутих области медицине непрекидно сам се бавио још од септембра 1977. године у Црној Гори. Да напоменем, од маја 2011. године сам у пензији, те о подацима након тог периода не могу ништа одређеније рећи.

Ја сам се посебно бавио обдукцијама плодова из недонесене трудноће и мртворођене новорођенчади из донесене трудноће, као и новорођенчади умрле током самог акта порођаја, непосредно, или неколико дана након порођаја. У периоду од момента НАТО-агресије, па у наредних нешто више од 10 година број мртворођене дјеце постепено се и непрекидно повећавао, у односу на период прије тога. Осим тога, а оно што је свакако било јасно уочљиво, број дјеце са мањим, или већим степеном грешака у грађи тих организама , нагло се повећавао достижући и степене наказности неспојиве са одржањем живота, или наставка живота након рођења. То је утицало на повећање броја спонтаних, или медицински оправданих, пријевремених прекида трудноће. По мом мишљењу, овакав развој догађаја се са великим степеном сигурности може довести у узрочно-посљедичну везу са доживљеним бомбардовањем територије Црне Горе од стране НАТО агресора.    

У којој мјери се у будућности може испољавати штетни утицај осиромашеног уранијума?

Осиромашени уранијум U-238 и U-236 приликом распада, осим радиоактивног дјеловања ослобађа и тешке метале, као рецимо плутонијум који има изразито штетно дејство. О томе вам више могу рећи стручњаци из области нуклеарне физике, али начелно може се очекивати даљи пораст броја обољелих од злоћудних тумора. Не треба заборавити да штетан утицај радиоактивног материјала утиче на оштећења полних жлијезда, што неминовно доводи до повећања стерилитета у популацији. Поред тога, промјене на хромозомима (хромозомске аберације) свакако остају као дуготрајна посљедица, а самим тим и узрок појављивања тумора. Мора се узети у обзир и да неке аутоимуне болести, које су у повећању, могу бити посљедица штетног дјеловања осиромашеног уранијума из спољашње средине. 

Група од 243 угледне личности прошле године је потписала Апел 243, да се у Црној Гори формира стручно тијело које би утврдило у којој мјери осиромашени уранијум бачен током НАТО агресије испољава штетан утицај на здравље људи. Владајућа паралментарна већина је у неколико наврата одбила да се у дневни ред Скупштине Црне Горе уврсти расправа на ову тему. Како ви оцјењујете потребу формирања оваквог тијела?  

Мишљења сам да је то нужно, уколико желимо да на ова важна питања добијемо стручан, ваљан и објективан одговор. Зарад наше будућности потребно нам је независно, стручно и мултидисциплинарно тијело при Скупштини Црне Горе, по принципу како је то већ урађено у неким земљама, на примјер Италији. Сматрам да Црна Гора има институционални и стручни потенцијал да ову озбиљну тему, утицај осиромашеног уранијума баченог 1999. године на здравље људи, адекватно истражи. У рад будућег стручног тијела требали да се укључене Клиника за онкологију, Центар за патологију, Центар за генетику и генетска истраживања КЦЦГ, Институт за јавно здравље и епидемиолошке службе, те надлежна министарства здравља, одбране, заштите животне средине и пољопривреде, универзитета и невладиног сектора.                                                                         

Сво троје дјеце др Будимира Боровинића отишли су очевим стопама, ћерка Јелена је начелник Пулмолошког одељења КЦЦГ и данас на првој линији ватре у борби са корона вирусом, син Лука неурохирург, а Марко је отропед. 

Scroll To Top