Црна Гора је поново прошле недеље била близу грађанских сукоба. Све је почело у уторак, на Празник Светог Василија Острошког, када се у Никшићу спонтано окупила маса од неколико хиљада грађана. Позивајући се на кршење важећих упутстава и наредби у вријеме епидемије COVID-19, које и даље, упркос одређеним ублажавањима забрањују јавна окупљања, у глуво доба ноћи приведен је у Управу полиције Никшић епископ будимљанско-никшићки Јоаникије и 8 локалних свештеника.

Молба владике Јоаникија да са свештеницима дође следећег дана у пристојно вријеме и да тражену изјаву о догађајима, на које јавно није позивао народ, одбијена је, па је под пријетњом присилног одвођења у касне сате спроведен у здање полиције. Након саслушања далеко иза поноћи владика и свештеници одведени су код основног тужиоца, који им одмах је одредио 72-сатно задржавање. Жалба адвоката да се ова мјера укине одбијена је следећег дана.

Још исту ноћ у Никшићу се окупило око 1000 револтираних грађана. Разилазе се на изричиту молбу епископа Јоаникија, који им се кратко обратио приликом преласка из полиције у зграду, у којој је смјештено Основно државно тужилаштво у Никшићу. Следећег дана у Никшићу и сјеверном граду Пљевљима дошло је до сукоба грађана са полицијом, која је користила шок бомбе и сузавац. Ухапшено је било више десетина грађана, а у више медија приказани су снимци бруталног пребијања грађана од стране полиције, укључујући и малољетних лица. Дан послије немира јавности се обратио премијер Душко Марковић, који је изјавио да је „држава Црна Гора изложена бруталном нападу и политичкој деструкцији усмјереној против институција“. У свом обраћању премијер Марковић је поред низа паушалних политикантских ставова изнио и грубу неистину да је „Српска православна црква позвала народ на окупљање на Дан Светог Василија Острошког“.

Упркос узаврелој ситуацији и хиљадама гнијевних грађана на улицама више црногорских градова Основни суд у Никшићу није журио са доношењем одлуке у случају владике Јоаникија и никшићких свештеника. У петак, у дан када је истицао законски рок за коначну одлуку о продужетку пуштању на слободу или одређивању притвора на 30 дана, на улицама Никшића и на путу који води до затвора у Спужу поред јаких редовних полицијских снага виђени су и припадници полицијске Специјалне антитероритичке јединице (САЈ) и Војске Црне Горе. Спекулисало да се у Никшићу налазе и хеликоптери спремни да у случају немира на улицама ухапшеног епископа и свештенство пребаце у затвор.

Како је вријеме више одмицало, наде у мирни расплет кризе биле су све мање, а неколико сати пред истек законског рока на платоу испред Основног суда у Никшићу, гдје се налазило окупљених неколико хиљада грађана, напрасно је угашена улична расвјета.

Упркос томе, што је све наизглед било спремно за одређивање 30-дневног притвора и ескалацију насиља, у буквално последњим минутима до истека законског рока притвор је ипак укинут. Из никшићког тужилаштва упућен је следећег Оптужни предлог, који владики Јоаникују и свештеницима ставља на терет дјело за које је предвиђена казна до 1 година затвора, а не 12 година, како је уторак увече непосредно након спонтаног скупа у Никшићу „организаторима“ пријетио вршилац дужности државног тужиоца Ивица Станковић.

Саопштење никшићког тужилаштва садржи још једну контрадиктироност. Наиме, они наводе да су „одустали од саслушња двају свједока“, за које је портал ИН4С објавио да су полицијски службеници, јер су процијенили „да њихово саслушање није неопходно“. Остаје нејасно када су то мислили да саслушају свједоке, тј. зашто то нису урадили у току три дана, пошто су оптужени пуштени на слободу буквално неколико минута пред сам истек законом предвиђеног рока.

Хапшење владике Јоаникија, 72-сатно задржавање и мрцварење са очигледном намјером да му се одреди притвор и, како је првобитно запријетио Ивица Станковић, на терет стави дјело за које се може изрећи затворска казна у трајању до 12 година, показало је још једном потпуну зависност црногорског правосуђа од воље и интереса владајућег режима. Уколико је спонтатни скуп у Никшићу представљао епидемиолошки ризик, онда је неодговорно поступање судске и извршне власти у Црној Гори допринијело да се тај евентуални ризик пренесе на територију цијеле земље, јер су послије затварања владике и одбијања жалбе адвоката у десетак градова организовани протесни скупови, на којима су учествовале хиљаде незадовољних људи.

Sputnik

Управо бојазан да неће бити у стању да исконтролише ситуацију и да не понови драстичну грешку са краја прошле године, када је усвајање тзв. Закона о слободи вјероисповјести извело на улице стотине хиљада људи, вјероватно је био кључни фактор који је навео Ђукановићев режим на провремено одступање. Такође, на ову одлуку могуће је и утицало одбијање готово свих никшићких судија да верификују захтјев тужилаштва, о чему је извијестио Спутњик.

У потпуности не треба искључити ни могуће дјеловање неке западне, рецимо, британске амбасаде на смиривање ситуације, која на црногорски режим има де факто колонијални ауторитет. Када је почетком фебруара Управа полиције Црне Горе најавила да ће престати да обезбјеђује литије и тиме практично онемогућити њихово одржавање, експресно је реаговала британска амбасадорка Алисон Кемп, која је похвалила православну цркву за организовање мирних протеста и упутила недвосмислену поруку властима да је „свака држава дужна да осигура безбједност њених грађана и заштити њихова права, укључујући право на слободу изражавања и окупљања“. Сугестија амбасадорке Кемп уважена је већ следећег дана и одлука о престанку полицијског обезбјеђивања литија је преиначена. За неупоредиво мању примједбу од реакције амбасадорке Кемп из фебруара, а која се тицала пуштања пјесме хрватског фашисте Томпсона 9. маја, у црногорско Министарство иностраних послова прошле недеље позван је амбасадор Србије Владимир Божовић и уручена му је протесна нота због мијешања у унутрашње ствари Црне Горе.

Два дана послије пуштања на слободу владика Јоаникије стигао је у град Беране, гдје се и налази сједиште његове, Будимљанско-никшићке епархије. У граду су га дочекале хиљаде одушевљених вјерника.

Иванград студио

Последња кризна ситуација са његовим привођењем показала је колико је друштвено-политичка ситуација у Црној Гори напета, као и то што власт наставља са покушајима да на сваки начин компромитује православну цркву у Црној Гори. Да ли ће им се ови покушаји вратити као бумеранг показаће већ следећи избори, који уколико не буде неких ванредних одлагања требало би да се одрже на јесен.

Фото: Иванград студио