Now Reading
Црна Гора: Крајњи циљ Ђукановића унија са Ватиканом?

Црна Гора: Крајњи циљ Ђукановића унија са Ватиканом?

Игор Дамјановић

Божић, Православна нова година и празник Богојављења у Црној Гори протекли су мирно, упркос узаврелој атмосфери и подигнутим тензијама. Много тога није слутило на добро, почевши од хапшења опозиционих посланика у згради скупштине, преко усиљеног  изгласавања тзв. Закона о слободи вјероисповјести у глуво доба ноћи, полицијске тортуре којој је био изложен и сам владика Методије, па до експресног потписивања закона од стране предсједника Мила Ђукановића, у суботу на нерадни дан.

Посебну забринутост изазвала је најава да ће се на Бадњи дан на Цетињу организовати некакав Комитски марш у част противника уједињења 1918. и колаборациониста фашистичких окупатора 1941. године. Скуп са сличном иконографијом на Цетињу је одржан јуче. Повод за скуп била је најава да ће се у четвртак у том граду организовати прва протестна литија православних вјерника. Покушај режима Мила Ђукановића да на Цетињу организује својеврстан контрамитинг доживио је фијаско, јер се окупило свега око 300 људи из цијеле Црне Горе. Поред клицања фашистичким колаборационистима из Другог свјетског рата, са скупа на Цетињу  позвало се и на забрану литије, што представља директно кршење члана 46. Устава Црне Горе, који свим грађанима гарантује право на слободу мисли, савјести и вјероисповијести.

novosti.rs

Цетињски манастир прва мета?

Прије 100 година Цетње је постало главно жариште незадовољства безусловним уједињењем Србије и Црне Горе под династијом Карађорђевић. Временом ова средина прераста у генератор мржње према Србији. Рецимо, прије неколико дана, након побједе рукометне репрезентације Црне Горе против Србије, на Цетињу је организован величанствен ватромет. Сама утакмица није имала нарочит резултатски значај, а црногорска репрезентација је на крају остварила тек 18. мјесто, најгори пласман на европским првенствима у историји.

У овом граду, старој престоници Црне Горе налази се Цетињски манастир из 15. вијека. Данас, као и током историје, овај манастир је сједиште митрополита црногорско-приморског. У периоду владиката Цетињски манастир био је мјесто гдје су се доносиле важне политичке одлуке, те као такав данас представља један од националних симбола Црне Горе. Стога, управо ова светиња могла би да постане прва мета тзв. Закона о слободи вјероисповијести. Малобројност учесника јучерашњег скупа радикалне неофашистичке групације и њихове присталице на Цетињу са једне и преко 100.000 вјерника који широм Црне Горе протестују са друге стране, свакако ће утицати на црногорске власти да се за сада клоне изазивања инцидената.

Подгорица / Vlado Pavicevic

Литије угрожавају туристичку сезону?

Величанствене протесне литије против тзв. Закона о слободи вјероисповијести почеле су крајем прошле календарске године. Чини се да привлаче све више вјерника. Преко 10.000 грађана окупља се редовно у Подгорици, Никшићу, Пљевљима и Беранама, док у Будви и Херцег Новом готово половина популације учествује у литијама, а предводе их локални градоначелници. Све литије протичу у миру, без иједне грубе ријечи, а камоли инцидента. На савршености организације позавидио би и сам Махатма Ганди. Једини град гдје литија до сада није организована је Цетиње. Након јучерашњег дивљања групице неофашиста Митрополија црногорско-приморска одлучила је да одустане од данас планиране литије. 

Црногорске власти и њихове присталице покушале су иницијално да игноришу протестне литије. Међутим, константно растући број вјерника почео је да у редове режима уноси примјетну нервозу. Тако је прије неколико дана министар одбране Предраг Бошковић изјавио да „протести СПЦ користе за негацију црногорске државности“, док je премијер Душко Марковић јуче јасно поручио да повлачење закона који је на улице црногорских градова извео више од 100.000 „не долази у обзир“. Интересантан захтјев у отвореном писму премијеру Марковићу изнио је  новинар прорежимске „Побједе“ Милорад Пустахија, који је тражи да литије буду силом спријечене, уз образложење да већ сада „угрожавају надолазећу туристичку сезону“.

Zabljak / Eparhija budumljansko nikšićka

Више од 100.000 људи на улицама, који мирно и достојанствено протестују, показују колосалне размјере народног незадовољства политиком режима Мила Ђукановића. Са друге стране, масовност протесних литија оголијевају и неспособност црногорске опозиције да артикулише народно незадовољство. У последњих неколико година опозиција на својим протестима није успјела да скупи више од 3000 незадовољних грађана из цијеле Црне Горе. Дакле, масовност протеста против тзв. Закона о слободи вјероисповијести, о којој они не могу ни да сањају, намеће опозицији обавезу да у изборној години револуционарно измијени свој приступ политици. Да то, нажалост, немају намјеру показао је недавни састанак опозиционих лидера код митрополита Амфилохија, са кога је изостао предсједник демократа Алекса Бечић.

Крајни циљ унија са Ватиканом?

Недавно усвојени тзв. Закон о слободи вјероисповијести критиковала je званична Србија,a посебно оштар био je предсједник Александaр Вучић. Негативан став о закону изниjeло је и Министарство иностраних послова Русије. Директна подршка црногорским властима дошла је од стране британске амбасадорке Алисон Кемп, која је прије неколико дана оцијенила да је Црна Гора „имала апсолутно суверено право да донесе Закон о слободи вјероисповијести“, те похвалила „суздржаност полиције током недавних протеста“, полиције која је похапсила посланике у скупштини и претукла владику Методија. 

Ivan Petrovic-Ipe

Врло занимљива анализа актуелне кризе у Црној Гори стигла је из Међународног института за балканске и блискоисточне студије (ИФИМЕС-а). Анализе ове институције, на чијем челу се налази бивши политички директор Бијеле куће Крег Т. Смит веома се често цитирају у јавности на Балкану. Најзанимљивији дио горепоменуте анализе наводи: „Канонско признање Црногорске православне цркве извршило би се преко унијатизације (гркокатолици), тако да би црква задржала ‘источни обред’, али би имала поглавара римског бискупа — папу и нашла се под канонском јурисдикцијом Ватикана“. У истој анализи оцјењује се да би унијом са Ватиканом „Ђукановић повратио изгубљену наклоњеност Запада, што му је посебно важно због предстојећих парламентарних избора, који ће се одржати 2020.“

Како тренутно ствари стоје Мило Ђукановић неће успјети ни да обезбиједи примјену тзв. Закона о слободи вјероисповијести, а камоли да отвори питање уније са Ватиканом. За усвајање закона Ђукановић је могао да рачуна на гласове посланика националних мањима, међутим за његову потпуну примијену неопходна му је подршка, или бар равнодушност већине православног народа. Процјена коју је дао британски Би-Би-Си да је 70% православних Црногораца уз митрополита Амфилохија дјелује заиста вјеродостојном. Међу Црногорцима који не подржавају Митрополиjу црногорско-приморску, доминирају атеисти и агностици, док је присталица расколничке Црногорске православне цркве чак и тамо заиста мало. 

Подршка политици Ђукановића међу православном већином никада није прешла једну трећину. Међутим готово 100% подршке националних мањина Бошњака, Албанаца и Хрвата омогућавало је тродеценијском црногорском лидеру да натегне својих 51-52% подршке на изборима. Та тијесна и упитна већина, овога пута за имплементацију Закона о слободи вјероисповијести, неће бити довољна. 

Фото: Ivan Petrovic-Ipe

Scroll To Top