Вјероватно и последње сумње да су САД дубоко упетљане у доношење тзв. Закона о слободи вјероисповјести у Црној Гори отклонила је изјава специјалног изасланика Стејт департмента за Балкан Метјуа Палмера.
„Закон о слободи вјероисповјести, сам по себи је у складу са црногорским обавезама, као кандидата за чланство у ЕУ“, изјавио је у петак вече изасланик Палмер, у интервјуу за Глас Америке.
Ни сам Мило Ђукановић, нити било ко из његовог окружења, није имао смјелости да толико обмане јавност као специјални изасланик Стејт департмента, када је устврдио да тзв. Закон о слободи вјероисповјести представља обавезу Црну Горе на путу ка ЕУ. Метју Палмер није пропустио прилику да понови тезу, коју пласирају кругови и медији блиски Ђукановићу да је „јавност нетачно информисана о спорном закону“, као и да је „идентификован огроман број намјерних дезинформација, лажних вијести емитованих са намјером подизања тензија“. Високи амерички званичник не само да није навео ниједан конкретан примјер којим би поткријепио своје тврдње, већ је покушао да поентира паушалном оцјеном да су имагинарне дезинформације у ствари „намјерна провокација Москве“ са циљем да се „изазову етничке тензије“.
Палмер увриједио вјернике и митрополита Амфилохија
Званични представник земље чији је амбасадор Ворен Цимерман убиједио Алију Изетбеговића да повуче потпис са Кутиљеровог плана — што непосредно доводи до рата у БиХ, земље која је у оквиру НАТО пакта напала уочи Олује Книнску Крајину и касније Републику Српску, земље која је брутално кршећи Женевске конвенције бомбардовала Србију и Црну Гору, цинично је истакао да САД желе да на Балкану виде „мир, стабилност, хармонију и сарадњу“, а да са друге стране „Руси свакодневно раде на томе да продубе и повећају разлике и подјеле“. Циничан и малициозан изасланик Палмер био је и према православној цркви у Црну Гору, казавши да је „добар знак што су се митрополит Амфилохије и премијер Душко Марковић састали на Дан заљубљених“. Безобразлук заиста без преседана.
О тзв. Закону о слободи вјероисповијести први пут је у црногорској јавности било ријечи 2015. године. Очекујући негодовање јавности Мило Ђукановић га је пуне 4 године држао у фиоци. Почетком прошле јесени изгледало је да закон неће на дневни ред доћи барем до краја парламентарних избора 2020. године. Међутим, средином новембра прошле године у изненадну посјету Црној Гори долази амерички амбасадор за вјерске слободе Сем Браунбек. Послије посјете овог утицајног званичника, спорни закон експресно се уврштава у дневни ред Скупштине Црне Горе и усваја у глуво доба ноћи уз асистенцију полиције, која у згради парламента хапси опозиционе посланике.
Координисана акција Американаца и њихових експоната
Изасланик Палмер и амбасадор Браунбек заступници су исте државне политике. Њихове активности су без сумње усклађене и координисане из истог центра. Стога, послије Палмерове непосредне подршке спорном закону и беспризорног омаловажавања православних вјерника и митрополита Амфилохија, постаје све очигледније ни да Браунбекова посјета у новембру није била случајна, нити протоколарна. Такође, представници више НВО финансираних од стране западних влада, фондова и НАТО пакта, последњих недјеља плашили су јавност ничим утемељеном тврдњом да протесне литије могу прерасти у рушилачке демонстрације, упирући унапријед прст у Русију и Србију као покровитеље и инспираторе могућег хаоса. Изјава Метјуа Палмера, која укључује и тезе о „ризику од насиља на улицама“ кореспондира са дјеловањем поменутих НВО структура и наводи на сумњу да је ријеч о координисаној акцији из једног центра.
Цензура српских медија и друштвених мрежа
На исти начин како су годинама већ блокирани руски информациони телевизијски и интернет ресурси у Украјни, Црна Гора је почела да спречава емитовање телевизијских емисија из Србије. Постоје најаве да ће се цензура проширити и на српске штампане, интернет медије, па чак и умјетнике. Тројици од четворице чланова популарне српске реп групе „Београдски синдикат“ у суботу је забрањен улазак у Црну Гору и тако спријечен њихов концерт, најављен пред храмом Христовог Васкрсења у Подгорици. Тоталитарне мјере црногорских власти према медијима и умјетницима из Србије, специјални изасланик Палмер покушао је да оправда овом тезом: „Јако смо забринути што Руси користе српске изворе као посредника у ширењу дезинформација“.
На удару власти све више се налазе и друштвене мреже. Из Управе полиције Црне Горе у суботу је саопштено да „савјесни грађани свакодневно пријављују антидржавне активности са профила на друштвеним мрежама“. Због објава на друштвеним мрежама полиција је привела више грађана, а изрицане су и новчане казне од 500 евра, што превазилази реалну просјечну зараду у Црној Гори.
Лажи начелника генералштаба
У кампању против протесних литија у Црној Гори у четвртак се непосредно укључио и начелник Генералштаба Војске Црне Горе, генерал Драгутин Дакић. Први човјек оружаних снага директно је забранио потчињенима да учествују на литијама уз неистинито образложење да се тамо „вријеђа и сатанизује Црна Гора и Црногорци“, као и да се истичу „само заставе других држава“. Поред директне пријетње припадницима војске, генерал Дакић је посредно покушао да застраши грађане, поруком да он неће оклијевати да изда наређење да се режим Мила Ђукановића брани свим расположивим средствима.
Међутим, убрзо након изјаве генерала Дакића, стигла је реплика предсједника синдиката Војске Црне Горе Здравка Касалице, који је на свом Фејсбук профилу објавио: „Видимо се у недјељу (на литији) ако Бог да“. Касалица је моментално постао херој друштвених мрежа и опозиционих портала, а његов иступ додатно је подгријао шпекулације да велики број припадника војске и полиције гаји симпатије према литијама.
На директне пријетње челних људи полиције и војске, подршку специјалног изасланика највеће свјетске силе Метјуа Палмера, грађани Црне Горе одговорили су масовнијим присуством на литијама него раније. У Подгорици је у недјељу вече буквално изашла половина грађана, цијелих 60.000, а збирно у осталим градовима пребачена је цифра од 150.000. Дан раније присталице тзв. Закона о слободи вјероисповјести су у сали подгоричког хотела Хилтон успјели да окупе не више од 300 људе из цијеле Црне Горе.