Од парламентарних избора у Црној Гори прошла су два и по мјесеца. Постизборну еуфорију послије свега 10-15 дана смијенила је озбиљна забринутост да се влада не само неће формирати лако и брзо, а камоли да се кандидују природни захтјеви за оставком предсједника Мила Ђукановића и ванредним локалним изборима у четири највећа града, Подгорици, Никшићу, Бијелом Пољу и Пљевљима, у којима је владајући режим 30. августа потучен до ногу.

За постизборну смуту одговорни су сви, како лидери политичких партија којима је народ повјерио мандат да државу ослободе од мафиократске хунте Мила Ђукановића, тако и мандатар проф. др Здравко Кривокапић, који наступа као слободни стријелац уз чини се дискретну залеђину фракције УРА. Изванредно примљен код грађана, за само 15 дана активног бављења политиком по анкетама постао је најпопуларнији политичар у Црној Гори, што касније верификују и резултати парламентарних избора, Кривокапић својим последњим поступцима почео је озбиљно да круни своју брзо стечену политичку популарност.

Експертска влада – утопија?

Идеју фракције УРА, која је на изборима освојила 5,5%, да нова влада треба да буде „експертска“ – без учешћа политичара мандатар Кривокапић је безрезервно подржао. У тешком периоду  који слиједи Црној Гори, ова идеја можда је у тероији најбоља, али у пракси тешко одржива и уопште остварива. Још почетком 16. вијека Томас Мор је у свом дјелу „Утопија“ писао о идеално уређеној држави и друштву и тај термин постао је синоним за све добро замишљена, а неостварива друштвена кретања која теже ка идеалном. Имајући у виду да је људско друштво несавршено, а да су све наше црногорске несавршености додатно извитоперене тродеценијском диктатуром Мила Ђукановића, поред експерата новој влади подједнако треба и политички легитимитет. Интереси политичких партија, који су неријетко супростављени интересима обичног грађанина и друштва у цјелини,  непромјењива су константа коју је мандатар Кривокапић морао да узме у обзир.

Преговоре са толико супростављених интереса и спољних утицаја било је без сумње тешко водити, међутим мандатар Кривокапић прихватио је историјску одговорност. Умјесто да узме у обзир жеље свих фактора и на основу њих понуди компромис, он је одлучио да безусловно подржи позиције фракције УРА и предлогом тзв. владе експерата доведе све остале пред свршен чин. У датим околностима, када бивши режим још годину и по дана контролише власт у највећим градовима и и још двије и по године номинално највећу функцију у држави – предсједника Црне Горе, формирати нестабилну владу, без икаквих темеља у скупштини све је само не решење које одговара овом судбоносном тренутку. Једино што може држати овако конципирану владу је процјена 5-6 партија да на новим изборима неће добити више него што сада има. Када прва политичка групација процијени да ће на новим изборима добити више, влада Здравка Кривокапића ће пасти.

Неколико дана након што партије којима је народ  дао повјерење да државу ослободе од Ђукановићевог режима и пар сати пошто је изјавио да међу кандидатима за министре неће бити никога са посланичких листа, мандатар Кривокапић шокирао је јавност предлогом да потпредсједник владе и министар одбране буде лидер УРА Дритан Абазовић. На овај начин Кривокапић је значајно девалвирао кредибилитет својих обећања и прије него је формално постао на премијер, без икакве потребе гурнуо је прст у око осталим субјектима који треба да подрже формирање владе и који имаји вишеструко већу политичку тежину од Абазовића, те непосредно демонстирао да су оптужбе лидера Демократског фронта, са којима је заједно наступио у коалицији „За будућност Црне Горе“, да заступа искључиво интересе фракције УРА оправдане.

„Бјекство“ министра полиције

Апсолутна већина предложених кандидата – „експерата“ за министре од стране мандатара широј јавности је потпуно непозната, или се за њих тек недавно чуло. Већ након недељу дана повукао се Никола Терзић, кандидат за министра унутрашњих послова, најважнију функцију у влади, која поред обавезе да поведе борбу против криминала и похапси корумпиране кадрове бившег режима, има задатак и да прочисти бирачке спискове гдје према процјенама постоји можда и 20% непостојећих и незаконито уписаних бирача. Кандидовање Терзића, иначе у јавности потпуно анонимног подгоричког адвоката, коме би главна препорука за високу функцију могла да буде кумство са послаником УРА Милошем Конатаром, још један је примјер самоудара Здравка Кривокапића на свој политички рејтинг и кредиблитет. То што најважнији кандидат за министра бјежи и прије формирања владе посредно баца сумњу и на поузданост осталих  предлога професора Кривокапића.

Функционери бившег режима кандидати за министре

Међу кандидатима за министре у влади Здравка Кривокапића, који би требала да броји 12 чланова нашла су се и два функционера бившег режима. Ријеч је о др Јелени Боровинић-Бојовић, кандидаткињи за министра здравља, и Ђорђу Радолувићу коме би требали да припадну инострани послови. У вријеме док се на челу Клиничког центра Црне Горе (КЦЦГ), највеће здравствене установе у држави, налазио Јевто Ераковић, члан предсједништва Ђукановићевог ДПС-а, др Боровинић – Бојовић догурала је до начелника Клинике за пулмологију КЦЦГ. Широј јавности ова љекарка постала је позната након што је на њеној клиници хоспитализован митрополит Амфилохије, након инфекције вирусом КОВИД 19. Кандидаткиња за министра здравља је иначе супруга Драгана Бојовића, посланика коалиције „За будућност Црне Горе“.   

Ђорђе Радуловић је каријерни дипломата, са готово деценијом радног искуства у министарству за које је кандидован. Занимљиво је да се национално се изјашњава као Србин-Црногорац, како се око 0,4% грађана изјаснило на последњем попису. Био је отправник послова у Амбсади Црне Горе у Румунији, а кандидатуру за министра дочекао на фунцију Директора директората за европску и сусједску политику. За његово име не везују се скандали и афере, те стога може бити и један од бољих предлога мандатара Кривокапића. Наравно, то што је до високе позиције догурао у вријеме министровања Срђе Дармановића, који је  Русију и Србију бестидно клеветао, руске дипломате протјеривао, у међународним организацијама редовно гласао против интереса Русије и Србије, знао да Београду и Москви запријети НАТО пактом, не може бити плус у Радуловићевој биографији. Поправљање билатералних односа са Русијом и Србијом биће свакако изазов за будућег министра, који занимљиво у својој биографији наводи да поред енглеског говори и руски језик.

Укинуто министарство туризма

Број министарстава у новој влади биће смањен за 8, са 20 колико је бројала претходна влада Душка Марковића, на укупно 12. Мандатар Кривокапић изјавио је да му је узор био модел Холандије и Финске. Иако је то генерално добра полазна основа, погрешно је копирати њихов модел, прије свега што су те земље у многим сегментима економије и технолошког развоја неупоредиве са Црном Гором. Боде очи што нова влада неће имати не само посебан ресор туризма, већ се ова привредна грана не наводи чак ни у портфељима обједињених министарстава. Туризам представља главну привредну грану у Црној Гори и европски цмо рекордер по учешћу туризма у БДП-у са 25 одсто, а треба додати да у овој области има још много невалоризованих потенцијала.

Смута одговара само Ђукановићу

У недељу вече Дритан Абазовић, лидер УРА и посланик од чијег гласа зависи избор нове владе изјавио је да је инфициран КОВИД-ом. Дневни лист Дан сјутрадан је написао да је иста инфекција потврђена још код пет посланика, што озбиљно доводи у питање избор нове владе у наредних 15 дана. Из Демократског фронта јуче су саопштили да очекују да влада треба да буде изабрана тек 24. новембра, а да уколико буде потребе, гласање се може организовати у онлајн режиму.

Одлагање од скоро три мјесеца, препуцавања, оптуживања и тешке ријечи између мандатара Кривокапића и политичких партија које треба да изаберу нову владу, непроцјењива су услуга пораженом режиму. Више нико не доводи у питање предсједничку функцију Мила Ђукановића, распад ДПС-а и сателитских странака је заустављен, а уздрмане позиције функционера пораженог режима у локалним самоуправама највећих градова су учвшћене до даљњег.