Криза Владе Црне Горе, која је тињала практично од њеног избора улази у завршну фазу, у којој се надзире дефинитивни крај кабинета Здравка Кривокапића. На први поглед дјелује парадоксално да владу руши њен потпредсједник Дритан Абазовић, лидер УРА, једине парламентарне фракције заступљене у влади.

Да ће се овако нешто десити било је извјесно прије око мјесец дана, када су партије националних мањина, које су биле против избора Кривокапићеве владе, потписале меморандум о сарадњи са фракцијом Абазовића и Социјалистичком народном партијом, која је гласала за владу али у њој није имала министре. Нема никакве сумње да је меморандум, који предвиђа контуре неке нове владе, потписан уз јаку спољну медијацију и да је тај спољни фактор већ обезбиједио формалне услове за његову имплементацију, вјероватно мањинску подршку ДПС-а Мила Ђукановића.

Лајчак разбијач

Занимљиво је да потписивање меморандума услиједило непосредно након посјете Мирослава Лајчака, специјалног представника ЕУ за Западни Балкан. Лајчака, бившег словачког министра иностраних послова, високог представника у БиХ и предсједника Генералне скупштине УН у Црној Гори памтимо из 2006. године, када је референдумски процес о независности организован и спроведен по његовом плану. Чини се да ће након разбијања заједничке државе Србије и Црне Горе Лајчаку поћи за руком да разбије и владу Здравка Кривокапића. Упада у очи да је неколико бриселских званичника и амбасадора земаља ЕУ током претходних мјесец дана подржало меморандум. Бриселски фактор је свакако био потребан, али не и довољан услов за пад Кривокапићеве владе. Агенда коју је крајем новембра у Црној Гори пласирао Мирослав Лајчак очигледно је усаглашена и са Вашингтоном.

У уторак, када је постало извјесно да ће фракција УРА покренути иницијативу о смјени владе у којој и сама партиципира, премијер Кривокапић изјавио је: „Само да знате министар финансија Милојко Спајић отпутовао је у Вашингтон на састанак са господином Ескобаром.“ Следећег дана са званичном сајту Министарства финансија Црне Горе помпезно је најављен Спајићев пут у САД и  састанак са Ескобаром. То што један министар и премијер толики значај придају замјенику помоћника државног секретара друге државе, спремни да пређу хиљаде километара да би му пали пред ноге, жалосна је илустрација колико они држе до достојанства државе коју представљају. На крају кабинет министра Спајића објавио је штуро саопштење да помоћник замјеника секретара Ескобар „подржава актуелну владу док је на евроалтантском путу“ и његово обећање да се „САД неће мијешати у унутрашња политичка питања у Црној Гори.“

 Кривокапић у шоку — зашто баш он?

Од првог дана послије избора, када је постало јасно Здравко Кривокапић има највише шансе да постане мандатар за састав нове владе, он је сву своју политику подредио интересу западног фактора. Рачунао је наивно да ће му подршка САД  и ЕУ, коју је плаћао чак и већим степеном послушности од Мила Ђукановића, обезбиједити дугограјан опстанак на власти. За своју прву међународну посјету, свега 10-ак дана пошто је изгласан његов кабинет, Здравко Кривокапић је одабрао Брисел и главни штаб НАТО пакта. Том приликом изговорио је следеће: „Уколико Русија буде у сукобу са алијансом, наравно да ћемо поштовати политику алијансе.“ 

Стога, било је посебно лицемјерно када је премијер Кривокапић на конференцији уторак, изгледа збуњен зашто баш њега Запад пушта низ воду, изјавио да се у Црној Гори поред спољног, мора узети у обзир и унутарполитички фактор. Управо је потпуно занемаривање унутарполитичког фактора током претходних годину дана кључна грешка Здравка Кривокапића, која ће њега коштати функције, а Црној Гори вјероватно нанијети непоправљиву штету. Кривокапић је са једне стране, потпуно игнорисао легитимне политичке интересе партија које су му изгласале владу, Демократског фронта, Демократа и СНП-а, паралелно фаворизујући Дритана Абазовића који му сада ради о глави. У старту је погазио споразум о формирању „експертске“ — владе без политичара, склопљен на дан смрти митрополита Амфилохија, тако што је за свог потпредсједника предложио управо Абазовића.     

Са  друге стране, премијер и његов кабинет нису радили ништа на пољу борбе против криминала и корупције. Пред сам избор владе, у новембру прошле године, Кривокапић је изјавио да је „главни приоритет усвајање Закона о поријеклу имовине и низа антрикоруптивних закона“. До дана данашњег нити један од ових закона није се нашао чак ни у форми предлога за јавну расправу, нити их је премијер поменуо. Влада се даље показала неспособном да спроведе по закону обавезан Попис становништва – неопходан да би се ажурирао бирачки списак, у коме про процјенама актуелног министра Сергеја Секуловића око 100.000, готово 20% бирача, су фантоми, или противзаконито уписани.

Посебан скандал избио је крајем маја мјесеца, када је Здравко Кривокапић у последњем тренутку одустао и од потписивања усаглашеног Темељног уговора са СПЦ, за који је била спремна чак и свечана церемонија. Ту је и смјена министра правде Владимира Лепосавића, заслужног за измјене Закона о слободи вјероисповјести. До дана данашњег нови министар није изабран, а до смјене Лепосавића Кривокапић је дошао противно вољи парламентарне већине, гласовима ДПС-а и Абазовићеве групације УРА.