Опроштајна посета немачке канцеларке Ангеле Меркел Балкану изазвала је свакако хистеричну реакцију оних српских политичара који у сваком догађају на међународној сцени налазе доказе о велеиздаји владајуће коалиције и лично председника Србије Александра Вучића. Штавише, ово је праћено заоштравањем ситуације на северу Космета, што је одмах најављено као доказ предстојеће „предаје“ покрајине од стране Београда, пише у ауторском чланку за РИА „Новый День“ старији научни сарадник Институту за славистику Руске академије наука и главни уредник часописа «Вопросы истории» , доктор историјских наука, Петар Искендеров.

Вечити опозиционар Млађан Ђорђевић је традиционално најактивнији те је позвао своје српске и руске читаоце да поверују да је све што се дешава директна последица политике председника Вучића, који уместо да брани читаву територију Космета, брине се само за косовске Србе и покушава да им обезбеди најшира могућа права према Бриселском споразуму између Београда и Приштине из 2013. „Залажући се за стварање Заједнице српских општина, Вучић још једном показује да му није најважније очување Косова и Метохије у саставу Србије, већ побољшање ситуације и добијање аутономије за Србе на независном ‘Косову’. Такво понашање је у супротности не само са вољом српског народа и Српске православне цркве, већ и са Уставом наше земље и међународним правом“, тврди Млађан Ђорђевић.

Његови сарадници из низа руских медија отишли су још даље, тврдећи да Ангела Меркел и даље руководи српском политиком. „Председник Србије Александар Вучић се као домаћин тако клањао гошћи да би требао да се стиди“, читали смо на порталу руског листа «Взгляд».

Покушајмо да схватимо шта се заправо дешава око Косова и који став Александар Вучић заиста заузима.

Пре свега, веза између дешавања на северу српске покрајине Космет и опроштајне посете Ангеле Меркел заиста постоји, али не и та коју виде противници српског председника. С разлогом сматрајући Немачку кључном земљом у балканској политици ЕУ, албански радикали, предвођени премијером Косова, Аљбином Куртијем, покушавају да максимално подигну улог уочи формирања нове владајуће коалиције у Берлину. Страхови су оправдани: нова коалиција би могла да изгуби интерес за Балкан и да се преусмери на „зелену“ енергију или нуклеарни споразум с Ираном. Треба узети у обзир и глобалне амбиције и недостатак спољнополитичког искуства код кандидата за новог немачког министра спољних послова Аналене Бербок. Какав би она став заузела у преговорима Београда и Приштине, још је немогуће рећи.

Међутим, радикализам Аљбина Куртија може одиграти негативну улогу за Приштину, не само у спречавању наставка српско-албанског дијалога, већ и у даљем одлагању пријема Србије и Косова у ЕУ. Ни Европској унији ни Сједињеним Државама сада није потребан нови талас ескалације, а Брисел и Вашингтон би могли да окриве и Београд и Приштину за сва дешавања, те да одложе ширење Европске уније на исток и нове пакете помоћи за регион.

Штавише — и ово је важно узети у обзир — управо је Немачка (уз прећутну подршку Француске) пре две године заправо блокирала спровођење споразума који је већ постигнут између Београда и Приштине о подели територије Космета, услед чега не би дошло до тренутног погоршања једноставно зато што би север Косова био под контролом Београда у замену за пограничне области где живе скоро искључиво Албанци у такозваној Прешевској долини. И ту се поново враћамо на чињеницу да даљи развој ситуације око Косова не зависи директно од Аљбина Куртија и не од српског руководства, већ од новонасталог политичког мозаика у Немачкој и Француској (где избори тек предстоје). Формирањем коалиције социјалдемократа, слободних демократа и зелених у Берлину план за размену територија између Србије и Косова могао би да се врати на дневни ред, што ће Србима омогућити да што дуже задрже своје позиције.

Стога су сада српско руководство и Александар Вучић сасвим разумно суздржани, захтевајући од ЕУ, Сједињених Држава, НАТО-а да заузму одређенији став у погледу Балкана уопште, а посебно Косова. Заменик министра спољних послова Србије Немања Старовић наглашава да његова земља одбија преговоре са Косовом уз посредовање Европске уније све док Приштина не повуче своје оружане снаге са севера покрајине: „Нећемо пристати на било какве договоре и лажне компромисе које нам нуде Приштина и Брисел. Они претпостављају да ћемо као основу за дијалог узети неку нову незакониту реалност. Али неће бити даљих преговора са Приштином под покровитељством ЕУ све док Аљбин Курти не повуче оружане снаге косовско-метохијских Албанаца са територија српских општина на северу Косова и Метохије“.

Критичари Александра Вучића су још једном промашили циљ. Своју спољну политику српски председник води максимално јасно и промишљено колико му дозвољавају тренутни услови у Европи. И није његова кривица што је једини прави начин за побољшање ситуације косовских Срба у последње две деценије (план поделе територије), блокирала госпођа Меркел – коју је, иначе, у томе подржала садашња српска опозиција да би сада одбацивала све конструктивне кораке у вези Космета и покушавала да заради политичке поене на патњи својих сународника.

Фотографија: https://www.instagram.com/buducnostsrbijeav/