Парламент Северне Македоније је 11. фебруара једногласно изгласао прикључење земље НАТО-у. За ратификацију одговарајућег протокола гласало је 114 од 120 посланика; није било ни уздржаних ни оних који су гласали против. Председници свих странака заступљених у парламенту такође су истакли своју посвећеност европској перспективи земље и навели да сарадња са Русијом и Кином није алтернатива Европској унији и НАТО-у. После гласања испред парламента Македоније свечано је подигнута НАТО застава.

„Македонски политички систем — парламент и влада — делују ван правног поља више од четири године, усвајајући један за другим противуставне акте упркос вољи грађана. Брза ратификација протокола о уласку у НАТО је још један покушај да учврсте њихов полулегални положај и да сакрију чињеницу да се народ јасно изјаснио против уласка у НАТО.“

Руски експерт за македонску политику, оснивач „Фонда РМ“, доктор историјских наука Марија Третјакова.


Састав следеће владе Северне Македоније ће биће познат тек 12. априла ове године, после парламентарних избора. Ипак, земља ће коначно моћи да уђе у НАТО након одобрења шпанског парламента. То је једина од 29 држава чланица НАТО-а која још није ратификовала протокол о уласку ове балканске државе у војни блок. А то ће се догодити тек средином марта.

И у Русији и у Северној Македонији изјављују да су заинтересовани за очување добрих односа и за њихов развој пошто балканска држава уђе у НАТО. Али чињеница је да су се односи између земаља погоршали и деградирали када је Зоран Заев постао премијер државе. Влада Заева је до последњег тренутка (поднео је оставку 3. јануара) спроводила антируску политику по диктату Запада. И данас све главне политичке странке у Северној Македонији — и македонске и албанске — отворено изјављују да су стратешки приоритети земље чланство у ЕУ и НАТО, а главни савезници су јој САД и Европска унија. Жеља за добре односе са Русијом очигледно није на првом месту. 

„Чак су и политичари који су се раније противили уласку земље у НАТО драматично променили реторику након разговора у америчкој амбасади. Испада да македонска политичка елита продаје национални идентитет да би се придружила војном блоку.“

Посланик Левице у Бундестагу Александар Ној.  

За Русију је пак важно да спречи погоршање сарадње са Скопљем и распиривање русофобије у тој земљи. Задатак је актуелан јер многе присталице евроинтеграције, Заев и његово окружење криве пре свега Москву и Београд за унутрашње и спољне проблеме земље. Зато руски амбасадор у Скопљу Сергеј Баздникин чини све да не дозволи погоршање политичке климе. Током македонско-руског пословног форума у ​​Скопљу у новембру 2019. године амбасадор Баздникин је приметио: „Видимо Северну Македонију као занимљивог и перспективног партнера који има велике могућности за сарадњу и потенцијал“. 

Треба ипак рећи да су за реализацију руских енергетских пројеката важне земље као Србија, Бугарска и Република Српска, а не Северна Македонија. За Москву је ипак пожељно да се након уласка у НАТО Скопље не придружи антируским санкцијама. Иако је трговински промет између земаља на ниском нивоу, питање санкција важно је за имиџ Русије. Поготово када се у многим земљама ЕУ већ говори о укидању антируских санкција. Дакле, ако се Скопље придружи санкцијама, то ће очито довести до погоршања односа међу државама.

Укупни обим трговинске размене између Русије и Македоније у 2019. години изнео је 194,5 милиона америчких долара. Македонске компаније испоручиле су робу у Русију укупне вредности од 52,1 милиона америчких долара, а увезле су готово три пута више — 142,4 милиона. Осамдесет одсто македонског извоза одлази у ЕУ. Број руских туриста у Северној Македонији је такође мали: око 0,6% од укупног броја регистрованих путника. Оно што недостаје Скопљу и Москви је сарадња у војно-техничкој сфери: македонски официри и војници већ одавно пролазе обуку у Сједињеним Државама и НАТО земљама. Осим куповине четири хеликоптера Ми-171 за потребе Министарства унутрашњих послова, земља није набављала руску борбену технику.

Без обзира на то како ће се одржати превремени парламентарни избори 12. априла 2020. и ко ће бити део владе, односи између Северне Македоније и Русије се вероватно неће променити. Северна Македонија неће променити свој прозападни курс јер ће у марту почети нову етапу у преговорима о уласку у ЕУ. Али европској породици се неће придружити пре 2035. године.