Now Reading
Декарбонизација Западног Балкана — спас или утопија?

Декарбонизација Западног Балкана — спас или утопија?

Јуриј Коваљчук

Шта ЕУ нуди Балкану уместо угља

Према европским специјализованим организацијама, регион Западног Балкана је један од главних извора загађења ваздуха и наноси непоправљиву штету здрављу Европљана. Штавише, по мишљењу аутора извештаја „Chronic coal pollution 2019“, због балканских термоелектрана умиру не само људи на Балкану већ и у другим европским државама. С тим у вези поставља се питање — да ли ће Балкан моћи да се одрекне угља и шта ЕУ нуди заузврат?

Одустанак ЕУ од угља је одавно далеко више од економије, политике, па чак и једноставне логике: данас је то симбол вере у зелену будућност. И треба рећи да је ЕУ изузетно осетљива на активно коришћење угља на Западном Балкану, којe назива „озбиљним проблемом“ и позива на декарбонизацију. Да бисмо схватили колико је реално испунити жељу ЕУ морамо знати да се ради од 16 моћних термоелектрана не само у Србији, већ и у Босни и Херцеговини, па чак и у Северној Македонији, у којој знатан део електричне енергије обезбеђује РЕК „Битола“. У Србији — „Никола Тесла“, „Костолац“ и „Колубара“. У Босни и Херцеговини – „Гацко“, „Тузла” и „Угљевик”. Па чак и на Косову постоји одговарајући истоимени објекат.

„Угљевик” / biznisinfo.ba

Данас „Битола“ обезбеђује скоро 70% све електричне енергије коју Северна Македонија троши. На Косову 97% електричне енергије даје индустрија угља. 

У Србији погони на угаљ обезбеђују око 5000 MWh, док електране на гас и течно гориво само 353, а енергија ветра тек 320. У Босни и Херцеговини погони на угаљ повећавају капацитет. У Црној Гори, која је увозник електричне енергије, термоелектрана „Пљевља“ наставља да дими и обезбеђује око 70% електричне енергије у земљи. Чак и у Хрватској, која се придружила ЕУ, термоелектрана Пломин-1 је и даље активна и задовољава око13% потреба земље. Али треба узети у обзир да у Хрватској, Албанији и Црној Гори постоје хидроелектране, којих нема код њихових суседа богатих угљем.

Као што можемо видети, регион у великој мери зависан од угља, па ће му за то бити потребна велика улагања. Шта нуди ЕУ заузврат?

„Тузла” / DW

Шта заузврат?

За одустајање од угља Балкану не предлажу ништа. Ни новац за изградњу постројења „зелене енергије“, ни новац за модернизацију постојећих термоелектрана на угаљ како би се смањиле штетне емисије. Лобисти из Европске уније сматрају да Балкан мора сам да реши своје проблеме иако ни Немачка није у стању да одустане од угља а „зелене технологије“ постоје захваљујући огромним улагањима. Сада, у време наглог пада цена нафте и гаса, земље ЕУ мораће да уложе још више средстава да би „зелена енергија“ преживела, а захтеви за Балкан постају неизводљиви. 

Битола / Youtube

Објективно говорећи, данас више ништа не може заменити угаљ, ни Балкану ни земљама ЕУ. Одустајање од угља ће значити индустријску катастрофу и повратак у средњи век. На какве год нове технологије позивала чувена Грета Тунберг, угаљ је још увек незамењив. Па ни Балкан нема добар разлог да радикално промени свој енергетски профил. Осим ако ЕУ не буде спремна да издвоји у те сврхе десетине милијарди евра.

Scroll To Top