У најновијем извештају о стању демократије у свету већина балканских земаља сврстана је у категорију „изборних демократија“. Само Словенија у потпуности испуњава критеријуме „либералне демократије“.

Пројекат „Разноликост демократије“, којим се бави Универзитет у Гетеборгу, објавио је недавно извештај под називом „Ширење аутократије — пораст отпора“. Слични извештаји се објављују од 2017. године, међутим, како напомињу истраживачи, њихов пројекат покрива све земље од 1789. године до данас, а на њему је радило више од три хиљаде експерата из целог света.

Да би се демократија боље разумела и дефинисала, пројекат истражује пет њених принципа: либерални, изборни, делиберативни, егалитарни и принцип учешћа.

Према ауторима, све земље света су подељене у четири категорије:

— либералне демократије

— изборне демократије

— изборне аутократије

— затворене аутократије

Као што је наведено у предговору овог истраживања, „Владимир Путин је у јуну 2019. прогласио либерализам „застарелим“ појмом. На први поглед подаци представљени у овом извештају то потврђују јер показују глобални пад либерално-демократских институција. По први пут од 2001. године, у свету постоји више аутократија него демократија. Мађарска више није демократија и прва је недемократска држава у оквиру ЕУ. А Сједињене Државе – бивши појам либералне демократије – су избачене из колосека.

Према извештају за 2019. годину, 92 од 179 земаља су аутократије, а на њиховим територијама живи 54% светске популације. Аутори користе термин „трећи талас аутократије“, напомињући да је 2019. године 26 земаља прешло у категорију аутократија, а 2018. године — 18. Истовремено, Сједињене Државе су издвојене као једина држава западне Европе и Северне Америке погођена високим степеном аутократије. Према истраживачима, либералне демократије у Сједињеним Америчким Државама током последњих 10 година је постало мање за 15%.

Међу десет држава где се ниво демократије највише смањио од 2009. до 2019. године аутори извештаја сврстали су две државе балканског региона — Србију и Турску. Они заузимају 117, односно 153. место у рејтингу — и спадају у категорију „изборних аутократија“.

Турска се у ову групу преселила 2014. године из „изборних демократија“, а Србија 2015. године — из „либералних демократија“. Истовремено, главни проблем у обе државе јесу „покушаји власти да спроведу цензуру у медијима“, а у Турској је такође јако ограничена академска и културна слобода.

Једина држава у региону која се у извештају сматра либералном демократијом је Словенија. Она се налази на 33. месту на ранг листи (ради поређења: 2018. године земља је заузимала 19. место).

Још четири чланице Европске уније — Грчка, Хрватска, Бугарска и Румунија — класификоване су као „изборне демократије“ и заузимају 24, 56, 67. и 77. место. У свим земљама се смањио и ниво демократије у односу на 2018. годину, као и у Словенији.

Северна Македонија (78), Босна и Херцеговина (93), па чак и делимично призната држава Косово (84) такође се називају изборним демократијама. Занимљиво да је овај статус додељен Косову, упркос чињеници да је 2019. Рамуш Харадинај, оптужен за ратне злочине, био његов „премијер“.

Генерално гледано, рејтинг је помало изненађујући: на пример, Грчка, која има статус „изборне демократије“, има бољи рејтинг од Словеније, а Албанија и Црна Гора, које у њој заузимају 79. и 91. место, уврштене су у категорију „изборне аутократије“.

То је због чињенице да су у овим земљама проблеми са организацијом и спровођењем избора још већи него у Босни и Херцеговини или на Косову. Место на ранг листи се одређује на основу 71 показатеља, међу којима је, на пример, учешће грађана и друштвених организација на различитим нивоима у доношењу политичких одлука.

Иако су аутори извештаја забележили пад демократије у савременом свету, они и даље покушавају да докажу Путину да је либерална демократија жива и да ће тако остати све док људи жуде за слободом и једнакошћу.

„Грађани целог света захтевају демократску будућност, укључујући и грађане Русије! – патетично истиче овај извештај.

Али међу десет земаља које су, према речима аутора, највише напредовале у правцу либералне демократије, нема ниједне европске. Од постсовјетских држава, на овом списку су Јерменија и Киргистан, све остале су из Африке и Азије. 

Аутори извештаја морају да прибегавају манипулацијама попут тога да су „током протеклих 10 година у 22 земље света управо масовни протести допринели значајној демократизацији друштва“.

Значајно је да у извештају нису поменути масовни протести грађана Црне Горе против такозваног „закона о слободи вероисповести“, започети 2019. године.

Сада остаје да сачекамо сличан документ за 2020. годину да бисмо разумели како ће стручњаци пројекта „Разноликост демократије“ оценити недавну демократску промену власти у овој балканској републици.