Амбасаде Босне и Херцеговине у Русији, САД, Канади, Јапану и многим европским земљама неће обележавати такозвани „Дан независности БиХ“. То се истиче у отвореном писму које су амбасадори и генерални конзули БиХ из реда српског народа упутили министарки спољних послова ове земље Бисери Турковић. Дипломате су одбиле да се придржавају њених незаконитих инструкција и да дан почетка трагичних сукоба у БиХ славе као непостојећи државни празник.

Бисера Турковић је 16. фебруара 2022. године упутила инструкцију свим дипломатским представништвима БиХ да амбасадори и генерални конзули организују прославу 30. годишњице такозваног „Дана независности БиХ“ 1. марта.

Дипломате, које су потписале отворено писмо написано ћирилицом, скренуле су пажњу министарке спољних послова БиХ да је за Србе 1. март 1992. године дан напада муслиманских милитаната на српску свадбену поворку у сарајевској Башчаршији када је убијен српски сват Никола Гардовић.

Убиство су извршили припадници паравојне формације коју је основала Странка демократске акције, којој припада и Бисера Турковић, истиче се у отвореном писму.

„Српски народ тај 1. март дожиљава као дан почетка трагичног сукоба у којем су страдали припадници сва три конститутивна народа“, наводи се у одговору дипломата БиХ из реда српског народа.

„Даље, у истој инструкцији достављате и неприхватљиво тумачење основаности обиљежавања овог дана, у којем намјерно избјегавате да наведете да БиХ нема усвојен Закон о празницима који би регулисао ову материју. Самим тим не постоји празник под називом ‘Дан независности БиХ’, али та незаконитост Вам није засметала да захтјевате од нас амбасадора и генералних конзула да користећи инструменте дипломатске комуникације обманемо институције земаља пријема упућујући их на непостојећи празник, уједно тиме правећи лажни континуитет данашње државне заједнице настале у Дејтону са ратном ‘Републиком БиХ’“, наводе дипломате.

Амбасадори и генерални конзули БиХ, који су потписали ово писмо сматрају да Бисера Турковић овом инструкцијом, „као и ранијим сличним поступцима“, урушава уставни поредак земље, злоупотребљавајући позицију министра и узурпирајући дејтонску надлежност Председништва БиХ над спољном политиком. Осим тога, министарка обмањује међународне партнере презентујући посредно или непосредно политике Странке демократске акције као званичне ставове БиХ, чиме наноси директну штету угледу Босне и Херцеговине
„Склони смо закључку да је ова инструкција и послата да би се на међународном плану промовисао бошњачки хегемонизам и унитаризам као модел за стварање новог државног уређења као и спољнополитчког идентитета БиХ у којем нема мјеста за српски и хрватски конститутивни народ“, наводи се у документу.

Дипломате истичу да је управо таква радикална политика довела до грађанског рата у БиХ, а сада Бисера Турковић и други пробошњачки политичари упорно позивају на рат као једини контрааргумент у политичкој борби за уставну равноправност свих конститутивних народа БиХ – Срба, Хрвата и Бошњака.

Истовремено, српске дипломате нису само јавно одбиле да испоштују поменуту инструкцију и да дан када је почео трагични сукоб у БиХ погрешно тумаче као непостојећи државни празник.

„Напротив, упознаћемо институције земаља у којима службујемо са континуираним нападима на уставни поредак БиХ од стране политичког Сарајева, на Ваше злоупотребе позиције министра спољених послова, јасно указујући на погубне политике Странке демократске акције и ваших партнера из других бошњачких партија по стабилност дејтонске БиХ“, наводи се у отвореном писму.

Документ су потписали Александар Врањеш (амбасадор у Хрватској), Биљана Гутић Бјелица (амбасадор у Мађарској), Бојан Вујић (амбасадор у САД), Бојана Кондић Панић (амбасадор у Француској), Боро Бронза (амбасадор у Швајцарској), Вера Сајић (генерални конзул у Минхену), Драган Јаћимовић (амбасадор у Северној Македонији), Душко Ковачевић (амбасадор у Израелу и на Кипру), Жељко Самарџија (амбасадор у Руској Федерацији), Здравко Беговић (амбасадор у Бугарској), Ковиљка Шпирић (амбасадор у Пољској) , Марко Милисав (амбасадор у Канади), Милица Ристовић Крстић (амбасадор у Грчкој), Милорад Живковић (амбасадор у Словенији), Синиша Бенцун (амбасадор при ОЕБС-у), Синиша Берјан (амбасадор у Јапану), Синиша Михаиловић (генерални конзул у Истанбулу), Славиша Ћеранић (амбасадор у Румунији).

Насловна фотографија: EPA/Andrej Cukic