Ситуација у Црној Гори након усвајања тзв. Закона о слободи вјероисповијести не стишава се. Стихијски и углавном спонтани протести грађана у више црногорских градова догодили су се и овог викенда.
Синоћ су забиљежени и први озбиљнији инциденти између незадовољних грађана и јаких полицијских снага, недалеко од међународног аеродрома у Подгорици. Из Управе полиције саопштено је да су у околини аеродрома повријеђена 4 полицајца. Једнако напето било је и испред храма Христовог Васкресења у Подгорици, гдје је полиција против окупљених вјерника користила и сузавац. У суботу вече у Подгорици је дошло до инцидента када су младићи који су блокирали раскрсницу зауставили возило Аца Ђукановића, рођеног брата предсједника Црне Горе и једног од најбогатијих људи у држави.
Да ли је закон случајно потписан у суботу?
Спорни закон, чије су усвајање пратиле несвакидашње сцене хапшења посланика опозиционог Демократског фронта у скупштинској сали за засиједање, предсједник Мило Ђукановић потписао је у суботу 28. децембра.
Уколико данас буде објављен у Службеном листу Црне Горе, овај закон у пуном капацитету примјењиваће се већ од 6. јануара 2020. године. Код Срба, посебно међу Црногорцима, Бадњи дан је посебан празник и обиљежава се свечаније него у било ком другом хришћанском народу. По древном обичају, 6. јануара увече пред православним храмовима се налажу бадњаци. Број православних вјерника који у Црној Гори узимају учешћа на манифестацијама поводом Бадњег дана прелази 100.000. Митрополија црногорско-приморска испред стотињак богомоља организује налагање бадњака, а у Подгорици пред храмом Христовог васкрсења окупи се сваке године на Бадњи дан 20-30 хиљада вјерника.
По традицији први бадњаци налажу се пред Цетињским манастиром, сједиштем митрополита црногорско-приморског. Већ готово две деценије овај град представља једино мјесто гдје расколничка тзв. Црногорска православна црква (ЦПЦ) успијева да окупи већи број својих присталица. Какво је стање духа међу руководством ове организације која себе назива црквом, најбоље говори податак да у званичној комуникацији они умјесто термина вјерник — користе термин присталица. Уколико тзв. Закон о слободи вјероисповијести буде данас објављен у Службеном листу Црну Горе, државне власти ће већ за надолазећи Бадњи дан себи дати за право да одреде коме ће Цетињски манастир бити уступљен за налагање бадњака.
Поред усиљеног потписивања спорног закона на нерадни дан, тензије у Црној Гори додатно подстиче и то што, како медији саопштавају, син Бранислава Мићуновића, једног од најмоћнијих и најбогатијих људи у држави, позива на тзв. Комитски марш, баш 6. јануара на Цетињу. Ова манифестација, осмишљена је у част противника уједињена Србије и Црне Горе под династијом Карађорђевић, који су на Божић 1919. подигли краткотрајну побуну против нових власти заједничке државе. Ипак, тадашњи комити са њиховим данашњим наводним поштоваоцима немају никакве везе, јер противницима уједињена 1918-е године спорна је била само династија Карађорђевић, а не и сам чин уједињења и припадност српском националном корпусу.
Још љетос, уз активну подршку Министарства одбране Црне Горе на Цетињу организован је тзв. Комитски марш. Окупило се једва стотињак људи, а тај скуп ће остати упамћен по антологијској реченици њиховог идеолога др Чедомира Богићевића: „Само су Црногорци, Албанци и Американци једини слободни људи у историји“. Међутим, у актуелном контексту подигнутих тензија, оваква манифестација од стране његових организатора и црногорских власти могла би да буде искоришћена за изазивање хаоса и стварања услова за увођење ванредног стања у земљи, јер хиљаде вјерника изразило је спремност да православне светиње брани својим животима.
Реакција Русије и Србије
Поводом ситуације у Црној Гори била је реакција Русије. Jавности се јуче обратио Сергеј Бабурин, бивши потпредсједник руске Државне думе. Поред позива руским и српским властима да се јасније одреде према прогону православне цркве у Црној Гори, Бабурин је оцијенио да усвајањем тзв. Закона о слободи вјероисповијести руска држава сада има легитимно право да тражи право својине над оним црквеним објектима, који су подогнути прилозима царске породице Романов. Таква је рецимо Црква Светог Василија Острошког у Никшићу, мјесто великог црквено-народног сабора 21. децембра. Бивши потпредсједник Доњег дома руског парламента, предложио је да Руска православна црква иницира хитно враћање великих хришћанских светиња: честице часног крста, иконе Богородице Филермосе и руке Светог Јована Крститеља, које су након 1918-е године повјерене на чување СПЦ, а у овом моменту налазе се на територији Црне Горе.
Са друге стране Свети синод Руске православне цркве позвао је у својој данас објелодањеној посланици све помјесне цркве да најоштрије осуде прогон православне цркве у Црној Гори, истичући да „опасност која се надвила не може бити далека и туђа“, те да то „што се сада покушава наметнути вјерницима у Црној Гори може догодити са било којој црквом“. Свети синод РПЦ је такође оцијенио да тзв. Закон о слободи вјероисповијести „очигледно игнорише вољу велике већине популације“ као и да „крши члан 14. Устава Црне Горе који гарантује одвојеност вјерских заједница и државе“. У посланици је такође осуђено и то што црногорске власти шире „мит о великосрпском шовинизму“, као и да је „немогуће и бесмислено канонску православну црква оптужити да служи туђим интересима и шири непријатељски утицај.“
Осим спорадичних осуда појединих српских званичника, попут председника Вучића, министара Александра Вулина и Ивице Дачића, Београд према ситуацији у Црној Гори није заузео никакав став. Међутим, озбиљност ситуације у којој се Црна Гора сада налази захтијева знатно конкретније и јасније одређење државе Србије.
Можда и горе од ћутања званичних власти према тешкој ситуацији у Црној Гори, је начин како се понијела србијанска опозиција. Умјесто да у парламенту иницира отварање расправе и доношење обавезујуће резолуције предсједник Покрета Двери Бошко Обрадовић у Скупштини Републике Србије је направио перформанс са транспарентима. Да је заиста желио да помогне Србима у Црној Гори, наметање обавезе владајућој већини да се децидно одреди према прогону СПЦ у Црној Гори било би неупоредиво учинковитије од виђеног скандала. Остао је горак утисак да је Бошко Обрадовић нашу несрећу у Црној Гори злоупотријебио за „минут славе“ и подизање свог политичког рејтинга.
БИА позвала „Звезду” да не долази у Подгорицу
Немири на спортским манифестацијама били су увертира за распад СФРЈ и распламсавање крвавих грађанских ратова. Утакмице финалне серије кошаркашке АБА лиге између „Црвене Звезде” и „Будућности” одигране су прољетос на ивици регуларности. Воља жријеба, хтјела је да „Црвена Звезда” баш вечерас требала да гостује у Подгорици. Захтјев „Црвене Звезде” да се утакмица због напете ситуације помјери, одбијен је од стране „Будућности”, док из АБА лиге није било децидног договора.
Несвакидашња сцена догодила се јутрос на редовној линији Београд — Подгорица, када је управа „Црвене Звезде” из авиона који се спремао за полијетање, позвала кошаркаше да напусте путничку кабину. Наведено је да је то урађено по савјету БИА, јер постоји безбједоносна процјена да играчима и управи „Црвене Звезде” у подгоричкој дворани „Морача” не може бити гарантована безбједност.
Чини се да је у актуелној узаврелој атмосфери, ово представља мудру и исправну одлуку управе београдског клуба, јер је вечерашњи меч заиста могао да се искористи за додатно подизање тензија пред надолазеће божићне празнике, које православни вјерници у Црноj Гори дочекују са великом зебњом и забринутошћу.
Фото — Ivan Petrovic — Ipe
