Додела Нобелове наград за књижевност аустријском писцу Петеру Хандкеу значи да је у комитету дошло до неке „лековите чистке“. Такво је мишљење у колумни за портал RT изразио писац и публициста Едуард Лимонов.
„То што су Петеру Хандкеу уручили Нобелову награду је знак да је у Нобеловом комитету заиста дошло до лековите чистке и признање се напокон даје за књижевне заслуге, а не за политичку коректност и вапијућу баналност стваралаштва“, пише Лимонов. „Нови Нобелов комитет је показао велику храброст додељујући Нобелову награду писцу са двосмисленом репутацијом!“
„Поштен човек у савременом свету књижевности је велика реткост. Скидам капу Петеру Хандкеу. А ја веома ретко скидам капу некоме“, пише публициста.
Подсећамо да је светска јавност осудила Петера Хандкеа на остракизам због његовог одбијања да призна „геноцид“ Срба над Бошњацима у Сребреници 1995. године.
Едуард Лимонов примећује да су он и Хандке генерација.
„Он је само годину дана старији од мене, ми смо деца рата. Његов отац је био немачки официр, мој руски официр. Његова мајка је Словенка. Колико је мени познато постоје само две познате личности које су повезане са Словенијом – Меланија Трамп и Петер Хандке“, пише публициста.
Међутим, Едуард Лимонов је као и аустријски писац био у Босни и Херцеговини: учествовао је у рату на страни Срба, о чему је и писао у књизи „Смрт“.
Поред тога, као и Петер Хандке Лимонов има позитивно мишљење о председнику Савезне Републике Југославије Слободану Милошевићу. „Милошевић се борио за своју Србију као лав… Он је лидер изопштене херојске државе која је имала три чисте да се са оружјем у рукама супротстави коалицији светских држава које се баве вивисекцијом и садизмом. Он је отишао непобеђен“, писао је Лимонов у некрологу Слободану Милошевићу објављеним у листу „За СССР“ 2006. године.
