Камене зидове манастира Ђурђеви ступови старе преко осамсто година нежно обасјава залазеће сунце. У дворишту Будимљанско-никшићке епархије је тако мирно да се чини да последњих девет месеци није било литија које су окупљале хиљаде људи у одбрану црногорских светиња Српске православне цркве. 

А управо су Ђурђеви ступови постали срце протеста православних грађана Црне Горе који су се дигли против закона о слободови вероисповести усвојеног прошле године захваљујући гласовима посланика Демократске партије социјалиста председника Мила Ђукановића. 

Док се не формира нова влада и не изаберу нови чланови парламанта који ће укинути тај закон, манастир је још увек у опасности. Стару светињу могу лако претворити у хотел или предати расколничкој такозваној Црногорској православној цркви. 

Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије, високи мушкарац са густом седом брадом и младим плавим очима, радосно нас дочекује на прагу манастира. 

— Ви сте већ долазили, зар не? — осмехује се он, присећајући се нашег сусрета прошле зиме у самом јеку протеста. Отад је Јоаникије хапшен за учешће у литијама, а то је изазвало још већи народни протест. 

Монахиња нас је послужила кафом. Ја желим да укључим диктафон, али Јоаникије ме зауставља: 

— Сачекајте! Хајде да прво попијемо кафу, да попричамо, — предлаже он. 

Епископ нам увек поставља питања о Русији. Сада смо говорили о руским презименима која у корену имају имена птица. 

Јоаникије се присећа и својих сусрета са руским дипломатама. Он радо говори о Виталију Чуркину, са којим се упознао још у младости. Епископ се пита, зашто Руси тако уздржано реагују на политичке процесе у Црној Гори и наводи пример западних дипломата који се отворено исказују о свему и не боје се да могу да их оптуже за мешање у унутрашње послове државе. 

Разговор смо почели, наравно, од актуелних дешавања у земљи. Парламентарни избори су одржани и победила је опозиција која брани црногорске епархије Српске православне цркве. 

— Треба схватити да се догодила велика промена први пут у историји Црне Горе. Дошло је до смјене власти на изборима. Ђукановић влада тридесет година. Његову владавину обиљежиле су многе афере и западни аналитичари који су му дуго времена били наклоњени окарактерисали су Црну Гору под његовом владавином као „заробљену државу“, а он је од истих тих његових бивших покровитеља проглашен за личност 2015. године што се тиче криминала. Према томе, та недемократска власт није спремна да се на демократски начин повуче када изгуби. И наравно да је то и очекивано да ће они покушати да изазову неке сукобе тамо где је најлакше изазвати сукобе у Црној Гори, где је најосетљивије, а то су сукоби који се тичу мањина, мањинских група и међуверски сукоби, — говори владика Јоаникије. 

Наш разговор прекида секретар епархије који каже да је синоћ оскрнављена дрвена црква Светог Николаја Мирликијског Чудотворца у Бијелом Пољу, а у Пљевљима су гађали камењем стаклена врата канцеларије муслиманске заједнице. Епископ мирно слуша ове вести и каже да се припреми кратка изјава којом црква осуђује инциденте. А даље треба да реагују политичари: „Због тога смо их и бирали“. 

— У Црној Гори нема никаквог основа да се изазову вјерски сукоби, и тако је било у свим временима. Никада ти сукоби нису код нас настајали из самог народа, него су увек били изазивани споља. Овде сада власт у том погледу дјелује као неки страни елеменат, наравно, само ради тога да би искомпромитовала ове изборе и да би путем неких манипулација задржали и повратили своју власт, — коментарише Јоаникије. 

Без обзира на то што је свештенство успело да уједини грађане у борби за народне интересе, епископ не сматра да је победа уједињене опозиције на изборима заслуга Цркве. 

— Пре свега ово је победа народа, а тако се догодило да је народ који има осјећај за светињу и који је био повређен тиме што је нападнута црква реаговао на такав начин. Међутим, ми нит смо имали своју странку, нити смо водили неку кампању. Ми смо само саопштавали наше мишљење и позивали народ да брани своје светиње, своју цркву, своју традицију, своје гробове и своју част и достојанство. Народ је свакако схватио о чему се ради и ово не може никако другачије да се карактерише него као победа народа над једном обнарођеном и отуђеном влашћу, — говори Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије.   

Он каже да у овом периоду, док још није формирана влада, цркву и даље нападају и оптужују за мешање у политику. 

— Врло су опасне те приче да Српска црква овдје води политику, да се овдје умјешала Србија и Русија. Апсолутно нема говора о томе. Никаква није тајна да су се овдје дуго времена мјешале западне земље, да је негован тај прозападни курс. И то никоме није сметало. Колико је Ђукановић добио новца у своје време од западних земаља за рушење Милошевића итд. – о томе нико не говори. Наравно да се ми држимо тог става да народ Црне Горе треба да уређује своју државу и да народ води политику преко својих представника. Да то буде аутентична политика Црне Горе, ни просрпска, ни проруска, ни проамеричка него пре свега процрногорска. То значи да Црна Гора изграђује своју државу, свој идентитет и да заузме своје мјесто међу осталим државама и народима. Ми желимо да изграђујемо односе са другим државама и народима, са братским српским народом на најбољим добросусједским основама. И посебно са Русијом, која је сва прошла времена, нарочито приликом стварања Црне Горе била заправо њен покровитељ. Модерна Црна Гора је и створена уз помоћ Русије, — подсетио је епископ Јоаникије. 

Свештеник говори о томе да Црну Гору сада очекују тешка времена. 

— Промене су се свакако догодиле. Међутим, наравно, неће бити лако успоставити једну нормалну владавину права, јер су црногорске институције заражене корупцијом и направљен је један хаос у држави. И када имате институције које су служиле само једној партији у функцији очувању њене власти, а не држави и не народу, онда вам треба много времена докле се то све не рашчисти и докле те институције достигну способност да функционишу у складу са уставом и законом. 

Није лако опоравити државу од једне недемократске власти која је толико дуго владала, која је пустила дубоке корене, која је направила толико дубок јаз између богатих и сиромашних. Средњег слоја уопште нема у Црној Гори, има само богаташа и сиротиње, то се сад нарочито види после ове кризе са корона вирусом, објашњава епископ. 

Црна Гора ће сада имати толико велике проблеме да ће приоритет бити успостављање владавине права у самој земљи, истиче он, иако многи црногорски Срби сада одушевљено говоре о питањима спољне политике Црне Горе, односно ставу према Космету. 

—Пре свега треба разумети колико Косово значи за цео српски народ, за све оне који се осећају као Срби било где да живе у свету. Исто тако треба знати колико Косово значи за Црну Гору, а све наше традиционалне пјесме су о Косову. Међутим, то је ипак сада одговорност на властима Србије. Надамо се да ће власти Србије учинити све да се испоштује резолуција 1244, да се дође до неког мирног суживота на Косову и Метохији. Уверен сам да ће Србија уз помоћ својих пријатеља које је стекла моћи да очува свој суверенитет и своју територијалну целовитост. То је оно што цео српски народ очекује од власти у Србији. Људи који ће чинити нову власт Црне Горе су обећали да ће унапредити односе са Србијом и са Русијом. То наравно не значи да ће променити свој курс према Европској унији. Колико ја видим, зацртали су једну такву политику која ће неговати добре односе са свим партнерима на међународној сцени, гледајући пре свега интересе Црне Горе. Верујем да ће ту бити много важних промена. Свакако, све ће те промене морати да иду доста лагано, јер је Црна Гора сада у огромној кризи. Држава је заправо на кољенима и до тог понижавајућег стања је довела ова досадашња власт, — каже владика Јоаникије. 

А од нове власти он очекује пре свега да буде у складу са вољом народа. 

— И очекујемо да ће први потез нове власти бити повлачење дискриминаторног закона, који је претходна власт донијела да би ликвидирала епархије из Црне Горе Српске православне цркве. Тај закон је срамота за Црну Гору, срамота уопште за савремено друштво, јер толики степен мржње и дискриминације у једном правном акту је карактеристично можда за Средњи вијек или за фашизам, а не за 21. вијек и посебно не за Црну Гору која је утемељена на православној вјери, на чојству и јунаштву Његоша и Марка Миљанова, — каже свештеник и подсећа на речи књижевника да је чојство бранити друге од зла у себи, а јунаштво бранити себе од зла других. 

— Слобода вјере је основа сваке друге слободе. Слобода вјере је најдубље нешто што је потребно човеку. Наши преци су издржали пет вјекова турског ропства и само су се борили за слободу вјере. То је остало негдје дубоко у нашим костима. Односно, из кости наших предака је дошла та наша снага, која је заправо показала и право лице Црне Горе. Видели сте и младе и старе, али ипак већину младог свјета који имају различита уверења по многим другим питањима, али поводом овог кључног, суштинског питања, тај народ је био потпуно једнодушан, без обзира како се ко изјашњава, да ли као Србин, као Црногорац. 

Није се гледало ко је симпатизер које странке, него смо били сви хришћани и били смо сви заједно. То је једна велика снага у овом народу и ми смо се кроз ову кризу заправо коначно ослободили од комунизма. Вратили смо се Његошу, вратили смо се својим коренима, вратили смо се херојима овог народа, онима који су били вечито узори Црногораца у сва прошла времена. Вратили смо се сами себи, — закључио је епископ Јоаникије. 

Фото: Дмитри Лане