Now Reading
Фалсификација историје Другог светског рата на Балкану прелази на нови ниво

Фалсификација историје Другог светског рата на Балкану прелази на нови ниво

Катарина Лане

Док су 75. годишњицу Велике победе обележавали ове суботе у Русији и широм света, појединци су извели низ провокација на Балкану. Ујутро 9. маја државна телевизија Црне Горе емитовала је песму хрватског певача Марка Перковића Томпсона, који велича усташе и позива на србофобију. А пошта Северне Македоније уочи Дана победе штампала марку „Северна Македонија у ЕУ“ са сликом Хрватске у границама профашистичке Независне Државе Хрватске. У македонској верзији карте у оквиру НДХ су ушле и Бачка и Рашка. 

„Балканист“ у разговору са експертима покушава да открије шта стоји иза ових инцидената и која је била сврха провокатора.

Северна Македонија намерно квари односе са Србијом 

Дарко Тодоровски, војни аналитичар и експерт у области међународних односа каже да је у Северној Македонији намерно штампана ова скандалозна марка. 

„Северна Македонија је у дубокој политичкој и економској кризи, коју је погоршала епидемија корона вируса. Поред тога, ту су односи са Бугарском, која крши одредбе Договора о сарадњи и захтева од Скопља да одустане од назива „македонски језик“ као услов за улазак у Европску унију. Мислим да је провокација са марком била намерна, а скандал је покушај да се скрене пажња са актуелних проблема“, рекао је Дарко Тодоровски.

Други фактор који погоршава и стање у земљи и односе са суседима је национално питање.

„Последњих 10 година поштом су руководили Албанци. Скандала је за то време било више. Уочи парламентарних избора поново смо сведоци отворених сукоба између владајуће странке СДСМ (Социјалдемократског савеза Македоније) и највећег албанског покрета — ДУИ (Демократска унија за интеграцију)“, каже он.

Дарко Тодоровски каже да се пошта не бави први пут фалсификацијом историје Другог светског рата. 2013. године издала је марку са ликом Реџепа Митровице, премијера колаборационистичке владе Албаније (1943-1944) и председника злогласне Друге Призренске лиге, као и марку са портретом Алија Ризе, који је, како кажу македонски историчари, као војно лице сарађивао са фашистичким окупаторима. 

Упркос чињеници да је Пошта Северне Македоније после јавног скандала најавила повлачење целокупног тиража марке са Хрватском у границама НДХ, аналитичар сматра да је скандал покренут с разлогом.

Подсетимо да је фашистичка Независна Држава Хрватска, која је постојала од 1941. до 1945. године, одговорна за геноцид стотина хиљада Срба. Њена територија обухватала је савремену Хрватску, Босну и Херцеговину и део Србије.

„Јубиларне поштанске марке штампају се уз одобрење владе, а то говори много. И ово није прва провокација према Србији у последње време. Од 2017. године — од када је странка СДСМ на власти, Скопље води антисрпску политику. И то упркос чињеници да је Београд најважнији трговински партнер Македоније на Балкану после Грчке“, каже Дарко Тодоровски.

Чињеница да је Србија упутила протестну ноту македонској амбасади и тражила да Скопље најоштрије осуди штампање марке очигледно није добро за односе двеју земаља, који ће, према мишљењу стручњака, и даље деградирати.

„На основу чега је избио овај скандал? Прво, Влада Македоније активно подржава Косово у спору против Србије. Друго, подржала је Црну Гору и њен скандалозни закон о верским слободама, који је директно усмерен против Српске православне цркве. Треће, такозвана Македонска православна црква ступила је у отворени спор са СПЦ, а Скопље у том смислу планира да следи пример Украјине“, каже Дарко Тодоровски. Он се сећа како је бивши премијер земље Зоран Заев у разговору са руским пранкерима Вованом и Лекусом (мислећи да разговара са Петром Порошенком) рекао да је спреман да плати Цариградској патријаршији 300 хиљада евра да би Македонска православна црква добила признање. 

Професор Јелена Пономарјова: „Пљунули су својим прецима у лице“ 

Професорка МГИМО Јелена Пономарјова, руски политиколог и публициста, експерт за историју Балкана и „обојене револуције“, верује да ова два инцидента такође сведоче о покушајима да се изгладе злочини фашизма.

Јелена Пономарјова подсећа на улогу коју је током Другог светског рата играла Независна Држава Хрватска.

„Враћајући се у савременим условима догађајима од пре 75 година, војним годинама, видимо право лице сваке поједине државе и њен однос према догађајима из тог периода. Овде видим намерно фалсификовање историје, које се састоји у чињеници да су у Нирнбершком суду именовани сви ратни злочинци који су били одговорни за подстицање стравичног покоља. То су били представници нацистичких и фашистичких режима, па и Независна држава Хрватска, иако тога није било у материјалима трибунала. Али идеологија ове државе добила је одговарајућу правну оцену“, каже политиколог.

Она објашњава корене симбола које користе неонацисти модерне Хрватске, попут Марка Перковића Томпсона.

„Ти симболи који стоје иза ове државе носе одређени смисао. То су ознаке које показују којем логору припада ова држава. Ако грб модерне Хрватске користи „шаховницу“, онда разумемо да је Хрватска наследница фашистичког режима. Ако Северна Македонија објављује карту НДХ уочи 9. маја, онда разумемо да они то раде намерно, схватајући да је у овој држави извршен геноцид над Србима и Македонцима. Алојзије Степинац, загребачки кардинал, активно се залагао за то да православни Срби пређу у католицизам. У његово време током Другог светског рата у католицизам је прешло 240 хиљада Срба. У овом случају ја видим одређену солидарност са тим догађајима савремене Хрватске, независно од тога ко је тренутно председник“, убеђена је Јелена Пономарјова. 

Симболика која формира подсвесне реакције није само у визуелним сликама, додаје она. 

„Марко Перковић  Томпсон такође се може сматрати својеврсним симболом региона. Током грађанских ратова на Балкану борио се против Срба. Тада је добио свој надимак, по аутомату „томпсон“ који је увек држао у рукама. Популарност су му донеле песме из усташких времена Другог светског рата. И ту видимо везу нациста из тих времена и милитаната савремених балканских ратова. Када огромни стадиони певају ове песме, морамо се сетити зашто и када су написане“, рекла је Јелена Пономарјова.

Она подсећа на речи из песме којом је црногорска телевизија честитала 9. мај. 

„То је величање злочина над стотинама хиљада Срба, Рома, Јевреја и успут, нелојалних Хрвата. Поред тога, Томпсон велича највећи логор смрти на Балкану — Јасеновац, где је у периоду од 1941. до 1945. године, према званичној статистици брутално убијено 83 хиљаде људи. Али, како знамо, незванична статистика је увек гора. Заиста, према злочинима које су починиле усташе, Јасеновац нема аналога у историји човечанства. Убијали су на такозване нетрадиционалне начине: чекићем, гажењем до смрти… Амерички меморијални музеј Холокауста — посебно скрећем пажњу на чињеницу да извор није српски — изјавио је да се укупни број жртава усташа током рата креће од 330 до 390 хиљада људи, а око 50 хиљада су Срби. Популарност ових песама и њихова дистрибуција (посебно на телевизији на Дан победе над фашизмом) важна су карактеристика не само самог Перковића, већ и његових следбеника“, каже професорка МГИМО.

Јелена Пономарјова верује да су инцидент са македонском марком и песме на црногорској телевизији 9. маја карике једног великог ланца чији је циљ фалсификација историје. 

„Када етнички Срби, Црногорци (који се називају именом своје државе) шире Томпсонове говоре, они би требало да одговарају не само за свој народ, већ и за сећање на своје претке које су усташе мучиле. Они су пљунули својим прецима у лице, пљунули су у сећање на њих и то је нови ниво фалсификовања историје Другог светског рата, када се мења ментално поље нација и народа“, сматра Јелена Пономарјова. 

Она је убеђена да су ти кораци уродили плодом.

„Видимо последице: савремена омладина не зна своју историју и радо пева песме Перковића, носи мајице са шаховницом. Током Светског првенства у фудбалу, позвали су ме на радио „Мајак“ да говорим о Србији и Хрватској. Тада сам саветовала Русима да не купују мајице са шаховницом и не зато што савремена Хрватска има нешто против Русије. Шаховница је фашистички симбол, а ми, потомци победника у Великом рату, немамо право да носимо фашистичке симболе“, каже Пономарјова.

Ревизија историјских чињеница постаје агресивна, додаје она. 

„Сведоци смо концептуалне фазе фалсификовања историје – програмирање свести. То доживљавам као свесни корак руководства ових земаља или телевизијских канала, који неупадљивим корацима продиру у свест младих. Ова позната технологија се зове прозор Овертона. Име је добила по америчком инжењеру који је доказао постојање шеме када после одређеног времена незамисливо постаје обично, норма. И веома се бојим да ћемо после неког времена, ако не буде оштре осуде друштва, моћи да чујемо и Перковићеве песме на српској телевизији“, упозорава Јелена Пономарјова.

Scroll To Top