Председник Србије Александар Вучић има неколико важних тема за разговор са Владимиром Путином.

Двадесети састанак председника Русије Владимира Путина са председником Србије Александром Вучићем одржаће се данас 25. новембра у Сочију. Српски лидер је дан раније стигао у Русију. Претходни састанак двојице председника одржан је у децембру 2019. године. За ове две године сарадња Москве и Београда достигла је највиши ниво у читавој историји односа. Србија је, заједно са Босном и Херцеговином (због става Републике Српске), остала једина држава у Европи која није увела санкције Русији, упркос колосалном притиску Запада.

Београд је од 1. јануара ове године почео да добија руски гас директно преко балканског крака гасовода Турски ток, а од почетка следеће године Србија ће први пут постати транзитна земља за руски гас којим ће се снабдевати Мађарска. Последњој теми биће посвећена посебна пажња на овом сусрету.

Гасни бизнис је, нажалост, постао велики фактор ризика у односима Русије са многим земљама, пре свега на постсовјетском простору. Украјина, Белорусија, Молдавија – ово је најкраћи списак држава са којима је Москва више пута водила „гасне ратове“, што је на крају утицало и на међудржавне односе. Србија је последња земља са којом би требало проверавати односе споровима око цене гаса. Енергетски колапс на европским тржиштима, који се догодио пре мање од месец дана подигао је цену за хиљаду кубика гаса на 1.000 и више долара. Уговор са Србијом, који предвиђа цену од 270 долара за хиљаду кубика истиче крајем године. Београд није у могућности да плати три пута више, како је то у отвореном тексту навео Александар Вучић. Због тога ће се на састанку разговарати о новој цени гаса прихватљивој за Србију, прилагођеној за скоро троструко повећани обима снабдевања (од 1,1 милијарде до 3 милијарде кубика). Ово је изузетно важно за Србију, чија привреда већ неколико година расте најбржим темпом у Европи.

Друга тема биће очигледно ситуација око Косова и Метохије. Аутономна покрајина Србије, која је једнострано прогласила независност 17. фебруара 2008. године, поново ствара проблеме Београду – последња криза догодила се у септембру ове године због увођења забране да се користе српске регистарске таблице, што је онемогућавало Србима који живе на северу Космета да прелазе административну границу. Вреди напоменути да је тада Београд, први пут од агресије НАТО-а на СР Југославију у априлу 1999. године, мобилисао трупе на граници како би показао да је способан да заштити своје сународнике не само дипломатским путем. Русија је, уз Кину, главни заштитник територијалног интегритета Србије и присталица примене Резолуције 1244 СБ УН. Међутим, све стране су свесне потребе за постизањем мира и проналажењем компромиса по овом питању. У Београду се пре неколико година разговарало о концепту разграничења Космета по коме би северни делови покрајине били враћени Србији у замену за територије на југу земље на којима већином живе Албанци. Међутим, овај приступ није наишао на разумевање немачке канцеларке Ангеле Меркел. Сада када Меркелова напушта функцију канцелара, постоји могућност да се вратимо тој идеји уколико она задовољава обе стране.

Питање куповине Београда нових модела руског наоружања директно зависи од прве две теме. Модернизација српске војске, која је у пуном јеку последњих година, првенствено је заслуга набавке нових руских авиона и тенкова. Сједињене Државе редовно изражавају забринутост у вези с тим, али нису у могућности да понуде алтернативу Србима. Министри одбране и унутрашњих послова Србије су чести гости Москве.

Скоро све руске корпорације имају своја представништва у Београду. Последњи је у Србију ушао Росатом. Сваки трећи вагон српских железница модернизовале су Руске железнице (РЖД), ангажоване за обнављање пруге до Мађарске. Српски буџет највише попуњава Нафтна индустрија Србије у власништву Гаспромњефта. Никада у историји није постојао такав ниво сарадње наших земаља. И зато је јако важно да га сачувамо и увећамо, и превладамо све препреке.

Олег Бондаренко — оснивач и главни уредник пројекта „Балканист“.

Оригинални чланак је објављен јутрос у дневном листу Независимаја Газета.

Фотографија: kremlin.ru