О српској уличној одећи и сродству Срба и Руса

Овог текста не би било да се у мојој гардероби није појавила мајица српског бренда „Отаџбина“. Позитиван принт са мртвачком главом и укрштеним оружјем, црвеним као крв рунама на рукаву и 100 посто памука. На паковању пише „Бункер“ (продавница у Београду), адреса и нацртани су још неки момци у рогатим капама због којих личе на Викинге. 

На први поглед ништа посебно. Још једна мајица са принтом, парче одеће не из високе моде, али које се добро продаје и помало напорно за очи због мноштва детаља. Данас свако може да буде дизајнер, а заиста оригинална решења су права реткост. Постоји и други аспекат: принт на грудима, као тетоважа – то је увек порука, а свака порука може бити и политичка. Мајица као плакат, реквизит протеста појединца, могућност да изјавиш нешто не отварајући уста, манипулација је која се већ пуно пута користила у играма блиским политици. На унутрашњој етикети моје мајице је сакривен за туђе очи натпис на српском „За слободу и част“. 

Avangarda Shop / Facebook

Српски брендови уличне одеће ме никада нису интересовали али логотип „Отаџбина“ сам већ негде видела. Њихови производи као и производи других блиских брендова попут „Војводства“  и 011 се могу купити и у Русији. Произвођачи 011 се не гнушају реплика. Једноставније речено, не стиде се да преузму туђ дизајн: на пример, дизајн са речима „Православље или смрт“ смислио је руски уметник Игор Мирошниченко. Ту паролу обожавају и Срби и Руси и лако се може прећи преко тога да је то плагијат. 

Међу производима поменутих брендова је обичан „уличан“ списак одеће: мајице са дугим и кратким рукавима, дуксеви, качкети, капе, пришивци. Листаш странице онлајн продавнице и схваташ да се ствари произведене у Србији ни по чему не разликују од осталих. По некој логици идеја патриотске одеће је нагласити разлику „наш – није наш“. Да би се дешифровала нека дизајнерска решења треба знати српску историју, народне хероје, датуме и топониме. Али у целини боје које се користе (бела, плава, црвена, златна) и стари симболи су код Руса и Срба исти (крст, мртвачка глава, медвед, вук, двоглави орао, ћирилица). Чим виде сличне призоре руска и српска срца куцају брже и уједначено. 

На друштвеним мрежама бренда Vojvodstvo можемо видети пуно фотографија које подсећају на српско-руску дружбу – спојене заставе, селфи љубитеља ове одеће на Светском првенству у фудбалу 2018. у Русији, и да не говоримо о објавама мајица „Срби и Руси браћа заувек“ на којима има хиљаде лајкова и позитивних коментара. У опису колекције „Отаџбина“ се као успут спомиње да нам од 2008. године за узајамне  посете нису потребне визе, а то је и година када се појавио бренд. Отад је „Отаџбина“ популарна не само у Русији, већ и у Грчкој: тако се цртају границе  „руског света“ уједињеног истом вером, историјом, системом вредности и избором одеће. 

Морамо рећи да било који текст о српско-руским односима не може да прође без патоса и жалом за прошлим временима. Да, Срби воле Русе и та љубав дубоких корена је безгранична. А ми смо превише навикли на то да се према Русима односе недобронамерно, неповерљиво и да се све са придевом „руско“ прихвата негативно. Руски траг, руски тролови, руско мешање итд. 

Идеологија и принципи српских патриота на језику принтова немају ништа заједничко са објективном геополитичком ситуацијом. Балкан није у сфери приоритета Русије, а подршка Москве сужава простор Београду за дипломатске маневре према западу. Штавише, у време свеопште капитулације пред постмодернизмом бруталан изглед и прекомерна ратоборност може да изазове само ироничан осмех. „Отаџбина“, „Војводство“ и 011 су пре свега марке за људе са активном грађанском позицијом, а не за праве борце. Четници на Криму су изгледали као људи који се баве војно-историјском реконструкцијом али са правим оружјем у рукама, а српски снајперисти у Донбасу су давали предност неприметној маскирној одећи. 

Отаџбина / Facebook

Па ипак, натпис на мајицама „Руси и Срби браћа заувек“ су више од изјаве. То је својеврсна мантра која помаже у бацању чини на реалност и скупљању ресурса политичке воље.