Now Reading
Херој и мученик: зашто у Русији тако воле Ратка Младића?

Херој и мученик: зашто у Русији тако воле Ратка Младића?

Оксана Сазонова

Бивши командант армије Републике Српске, искусни војни заповедник и велики патриота, затвореник Хашког трибунала, генерал са трагичном судбином Ратко Младић, без сумње је једна од најистакнутијих личности новије балканске историје. Посебно је занимљиво и то да генерала поштују како у Србији и Републици Српској, тако и у Русији. Усталила се чак и пракса дописивања са генералом, а пишу му не само правници и експерти који се баве Међународним трибуналом за бившу Југославију, већ и обични Руси, људи активне грађанске позиције. 

Од Косова до Босне: војна каријера

Ратко Младић је започео војну каријеру у Југословенској народној армији 1965. године у Скопљу. Служио је и у Куманову и Штипу, а затим поново у Скопљу где у јануару 1989. у Команди Треће војне области постаје помоћник начелника Одељења за наставне послове, а у јануару 1991. премештен је за помоћника команданта за позадину у Команди 52. корпуса у приштинском гарнизону.  

У јуну 1991, када је започео распад Југославије, Младић је унапређен у начелника Одељења за оперативно-наставне послове 9. корпуса у гарнизону Книн, а убрзо затим је унапређен за начелника Штаба 9. корпуса Војнопоморске области: тај период се подударио са проглашењем независности Хрватске, а затим и отцепљењем Хрватске од Југославије, чиме је почело српско-хрватско крвопролиће. 

За војне заслуге у децембру 1991. Младић је добио чин генерал-мајор, а у априлу 1992. чин генерал-потпуковник ЈНА. 

У мају исте године генерал Младић постаје начелник штаба и уједно заменик команданта у Команди Друге војне области ЈНА у Сарајеву. Босна и Херцеговина је неколико седмица раније такође најавила отцепљење од СФРЈ. 12. маја 1992. генерал Младић је одлуком Народне скупштине Српске Републике у Бања Луци постављен за команданта Главног штаба Војске Републике Српске. 

Борба за Републику

Под командом Ратка Младића већ у децембру 1992. војска Републике Српске је контролисала око 70 одсто територије Босне и Херцеговине. Срби су покушали и да успоставе контролу над Сарајевом. Опсада главног грда БиХ је трајала скоро четири године. 

Али планове српске војске је озбиљно пореметила ваздушна операција НАТО снага кодног имена „Намерна сила“ у августу-септембру 1995. Као повод за почетак бомбардовања положаја војске Републике Српске послужило је гранатирање сарајевске пијаце Маркале, чија истрага није завршена ни дан данас. Штавише, како су српски медији ове године сазнали, Хашки трибунал је намерно оштетио делове мина, главне материјалне доказе злочина на сарајевској пијаци. НАТО операција је ипак натерала војску Републике Српске да напусти велике територије, а затим је и потписан Дејтонски споразум који је утврдио границе и правни статус Републике Српске.  

Још један повод за НАТО војну операцију и важна епизода рата у Босни била је Сребреница. У фебруару 1993. муслиманске снаге су успеле да успоставе контролу над ширим подручјем Сребренице, Братунца и Зворника. Али 1995. године на ту се територију враћа армија босанских Срба. 

Сребреница је прво постала велика медијска, а затим и значајна правна епизода рата у Босни па и оптужнице против српског генерала: догађај из 1995. био је кључан у пресуди МТБЈ Ратку Младићу.  

Затвореник Хашког трибунала

Новембра 1996. под притиском НАТО и Хашког трибунала и под претњама да ће против Републике Српске бити уведене санкције Ратко Младић је смењен са дужности команданта Војске Републике Српске а затим и пензионисан. Тада је НАТО тражио да Младић буде предат МТБЈ. Генерал је у то време боравио у Србији под заштитом тадашњег председника СРЈ Слободана Милошевића. После демонстрација 5. октобра 2000. и одвођења самог Милошевића у Хаг, Младић је почео живот бегунца. 

Ратко Младић је био један од најтраженијих оптуженика Хашког трибунала, за информацију о његовом пребивалишту Сједињене Америчке Државе су нудиле 5 милиона долара, а нове српске власти 10 милиона евра. 

26. маја 2011. српски органи реда су ухапсили генерала у селу Лазарево код Зрењанина, а 31. маја испоручен је МТБЈ. 22. новембра 2017. осуђен је на доживотни затвор. Суд је признао Младићеву кривицу по 10 од 11 тачака оптужнице, укључујући „геноцид“ у Сребреници, иако СБ УН тај догађај не признаје за геноцид.  

Породица и адвокатски тим се и даље боре за слободу Ратка Младића и пружање потребне медицинске помоћи. Једна од иницијатива је била да се тешко болесни Ратко Младић лечи у Русији, а 2016. године руски председник Владимир Путин је лично потписао гаранције да ће након лечења српски генерал бити враћен у Хаг. Било је то једно од највећих достигнућа Комитета за заштиту генерала Ратка Младића при Државној думи РФ, чији су чланови истакнути руски политичари, научници и прегаоци културе. 

Хашки трибунал је ипак одбио ову иницијативу. Син генерала, Дарко Младић, оценио је то као политичку одлуку. Руководилац Центра за проучавање савремене балканске кризе Института за славистику Руске академије наука Јелена Гускова је изјавила да је по среди покушај Запада да преко Хашког трибунала умањи утицај Русије у свету и да пребаци на Србе кривицу за све ратове на Балкану. 

Херој за Србе, херој за Русе

Јелена Гускова је споменула још једну за Србе занимљиву и важну чињеницу. Ратко Младић у Русији ужива подршку не само власти и већег дела експерата балканолога. Младића поштују и широки слојеви друштва, људи са активном грађанском позицијом.  

Чак и у малом граду Армавир у Краснодарском крају од 2011. године функционише „Друштво пријатеља генерала Младића“ које је у сталном контакту са адвокатским тимом српског генерала. Руководилац друштва Алексеј Петрик каже да је та сарадња започела када су становници Кубања предложили члановима породице генерала да се преселе у њихов крај. Било је то у време потраге за генералом, када је у Србији вршен притисак на чланове његове породице. 

„Дарко је био потресен и рекао је да су такве речи подршке посебно потребне у тим тешким временима бојкота и напада на породицу Младић. Тако је почело наше дружење“, говори Алексеј. 

У Армавиру се регуларно одржавају руско-српске културне и научне манифестације. „Постојање нашег Друштва говори о томе да генерала Младића не подржава само руководство наше државе, већ и народ. Нама је то такође веома потребно“, додаје Петрик. 

„Генерал Младић нас је чак позвао да га посетимо у затвору у Хагу. Припремили смо сва потребна документа, наша три делегата су имала у рукама визе и авионске карте, али у последњем тренутку Хашки трибунал није дозволио да посетимо генерала Младића, и није дао никакво објашњење те одлуке. Иначе, званичну писмену одлуку да је та посета одбијена немамо ни данас. То је нека посебна врста ‘законитости’“, закључује Алексеј Петрик. 

Ретке дозволе за посету и телефонски разговори су практично одсекли хашког затвореника од света. Једини дозвољени облик комуникације са Ратком Младићем су писма. И ту могућост активно користе и људи који га поштују у Русији. 

Симболично је и то да је „Друштво пријатеља“ из Армавира добило писмо од Ратка Младића 9. јануара 2016 – на Дан Републике Српске. 

Са Младићем се дописују и људи који нису никако повезани са Балканом. На пример, млада руска првакиња у пауерлифтингу Марјана Наумова је саопштила да му је упутила речи подршке и добила његов одговор, а затим обећала да ће посетити Србију и испунила то обећање. 

Говорећи о Ратку Младићу Алексеј Петрик је навео читав низ његових позитивних особина које не могу да не изазову поштовање и у Србији и у Русији. То су и жудња за правичношћу, и храброст, част, племенитост, пожртвованост и дрскост као начин борбе са противником који располаже неупоредиво већим снагама. Лик јунака у комбинацији са руско-српским узајамним пријатељством и антизападним расположењима наших патриотских кругова је довео до широке подршке Ратка Младића у руском друштву. 

Има ли смисла говорити колико та подршка значи човеку осуђеном на доживотну робију у Хашком затвору? Одговор на то питање могу бити речи захвалности генерала Младића у његовим дугим писмима које обични руски грађани чувају у својим домовима као реликвије. 

Писмо генералу Младићу!

Пре две недеље био је рођендан легендарног генерала Ратка Младића. Овај борац за слободу српског народа већ шест година очекује „пресуду“ у ћелији „Међународног суда за бившу Југославију“. 

Написала сам писмо генералу Младићу, испричала му о себи, о спорту, о мојим путовањима у Донбас и Сирију и о свему што сам тамо видела. 

Пожелела сам му здравље и признала да сам одушевљена његовом храброшћу и осећањем дуга према својој Отаџбини. 

У коверат сам ставила и своје фотографије.
Поставила сам му неколико питања. 

Надам се да ће генерал добити моје писмо и да ће моћи да ми одговори. 

PS: маштам о томе да посетим Србију, да се дружим са младима и спортистима… Друштво, а да ли знате да само Срби и Грци нису послали своје војнике заједно са Хитлером и његовом Европском унијом да уништавају нашу земљу???
Марьяна #Наумова #Сербия #Младич

Писмо генерала Ратка Младића друштву „Академија Србија“ у Санкт Петербургу

Драги пријатељи, Друштво руско-српског пријатељства у Санкт Петербургу је јуче добило писмо од српског хероја који је сада у Хашком затвору – писмо од Ратка Младића! 

Пре неколико месеци друштво „Академия Сербия“ је упутило васкршњу честитку српским херојима који су сада затворени у Хагу Радовану Караџићу и Ратку Младићу. А јуче смо добили одговор од Ратка Младића у којем нам се захваљује на топлим речима. Уз ово писмо послао нам је и неколико фотографија из личне архиве.

Scroll To Top